Драгољуб Милановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Милановић
Лични подаци
Датум рођења(1948-06-17)17. јун 1948. (75 год.)
Место рођењаБлаце, НР Србија, ФНР Југославија

Драгољуб Милановић (Блаце, 17. јун 1948) српски је новинар. Био је генерални директор Радио-телевизије Србије (РТС) за време НАТО бомбардовања СР Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Драгољуб Милановић рођен је 17. јуна 1948. године у граду Блаце. Студирао је југословенски језик и књижевност на Универзитету у Приштини. Потом је радио као новинар за РТВ Приштина и за лист Политика Експрес који излази у Београду. Године 1989. изабран је за извршног секретара Савеза комуниста Србије. Од 1992. године био је главни и одговорни уредник информативне редакције РТС-а, а 1995. године од Владе Србије постављен је за директора РТС-а.

Током НАТО бомбардовања, зграду РТС-а у Београду бомбардовао је НАТО у ноћи 23. априла 1999. године, при чему је убијено 16 радника, а неколико их је тешко повређено. Амнести интернашонал је напад описао као ратни злочин.[1]

Драгољуб Милановић је 2002. године осуђен на десет година затвора због „повреде јавне безбедности” из члана 194. став 1. и 2. тадашњег Кривичног закона Републике Србије. Суд је утврдио да је он био упозорен и да је стога требало да пошаље раднике кући у складу са државним безбедносним правилима.[2] Политички, Милановић је оптужен да је намерно угрожавао животе запослених на нижим нивоима одговорности како би повећао број цивилних жртава и тиме дискредитовао НАТО.[3] Милановић се осврнуо на своју дужност да испуни задатак емитовања и да информише становништво о последицама рата. Није било сигурног места за рад и није могао да замисли да НАТО намерно бомбардује цивилну мету.[4]

У јануару 2000. године, Шпигел је известио да је 24 сата раније НАТО прекинуо напад који је већ био започет када је постало јасно да многи запослени РТС-а још увек раде у згради преко ноћи. Потом су послата непогрешива упозорења. Када су бројни запослени тада одбили да се појаве у ноћној смени, Милановић је свима који су изостали без оправдања запретио отказима.[5] Амнести интернашонал, међутим, тврди да није било упозорења.[6]

У посебном кривичном поступку, Милановић је 2007. године оптужен за повреду поверења. Он је оптужен да је непрописном доделом стамбеног простора од емитера примио око 470.000 евра незаконитих плаћања.[7]

У септембру 2010. године, Петер Хандке и француски лекар Патрик Барио покренули су кампању за ослобађање Милановића.[8]

Милановић је био затворен у КПЗ Забела у Пожаревцу. Пуштен је на слободу крајем августа 2012. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Violations of the Laws of War by NATO during Operation Allied Force Amnesty International, 7. Juli 2000, Update: 25. Februar 2010, abgerufen am 8. April 2019
  2. ^ Yugoslavia: Ex-TV Boss Jailed Over NATO Bombing In: New York Times vom 22. Juni 2002, abgerufen am 25. Juni 2011 (englisch)
  3. ^ Committee to Protect Journalists: Attacks on the Press 2002: Yugoslavia vom 31. März 2003, abgerufen am 25. Juni 2011 (englisch)
  4. ^ Daniela Dahn: Die Geschichte von Dragoljub Milanovic Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2009), abgerufen am 8. April 2019
  5. ^ Kosovo (II): Der etwas andere Krieg In: Der Spiegel 2/2000 vom 10. Januar 2000, abgerufen am 25. Juni 2011
  6. ^ No justice for the victims of NATO bombings Amnesty International, 23. April 2009, abgerufen am 8. April 2019
  7. ^ Архивирано [Date missing] на сајту b92.net [Error: unknown archive URL] In: B92.net vom 8. Mai 2007, abgerufen am 25. Juni 2011 (englisch)
  8. ^ "Man will ihn als politischen Gefangenen behalten" Interview mit Milanovićs Ehefrau Ljiljana in junge Welt vom 10. Januar 2011, abgerufen am 26. Juni 2011
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгољуб_Милановић&oldid=27361787”