Душан Нинков
| Душан Нинков | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. јун 1945. |
| Место рођења | Суботица, ДФ Југославија |
| Датум смрти | 6. март 2021. (75 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
| Занимање | директор фотографије |
| Веза до IMDb-а | |
Душан Нинков (Суботица, 25. јун 1945 — Нови Сад, 6. март 2021) био је југословенски и српски директор фотографије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Суботици 1945. године, а основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, где је и дипломирао на Правном факултету 1967. године.
Кинематографијом се професионално бавио од 1966. године, прво као сниматељ, а затим и као главни сниматељ играног филма, односно као директор фотографије од 1971. године. Од 1988. године имао је звање слободног уметника, а као директор фотографије снимио је велики број филмова, као и играних дугометражних : Парлог, Трофеј и Да није љубави, не би свита било, редитеља Кароља Вичека, Велики транспорт Вељка Булајића, Широко је лишће Петра Латиновића, Стићи пре свитања Александра Ђорђевића, Време леопарда Здравка Велимировића, и филма Граница Зорана Маширевића.[1]
Нинков је био директор фотографије друге екипе и за филм Чаруга Рајка Грлића, а снимио је више од 120 документарних краткометражних филмова. Посебна специјалност Нинкова били су снимци из ваздуха и подводна снимања.[1] Током каријере сарађивао је са Желимиром Жилником, Батом Ченгићем, Александром Петровићем и многим другима.
За потребе југословенских и српских ТВ станица реализовао је више од 300 различитих емисија. Током каријере снимио је 30 документарних емисија за независне продуцентске куће током ратова 1992—1999. године, за време Рата у Хрватској, Рата у Босни и Херцеговини и НАТО бомбардовања СРЈ.[1]
Као сниматељ радио је на бројним документарним серијама као што су Човек пева после рата, Новосадски фотографи, Војводина рок енд рол прича, Тајна друштва, као и Резови са анестезијом, Душка Богдановића.[1]
Био је члан жирија на филмским фестивалима у Пули, Београду, Крању и у Новом Саду.[2]
Један је од оснивача и председник у два мандата, као и некадашњи члан Удружења филмских и телевизијских радника Војводине. Био је члан Академије Републике Србије за филмску уметност и члан Српске асоцијације сниматеља.[1]
Преминуо је 6. марта 2021. године у Новом Саду, после кратке и тешке болести.[3]
Награде[уреди | уреди извор]
Нинков је награђиван на фестивалима у Пули, Београду и Битољу. За игране филмове Парлог, Време леопарда, Глуви барут (за уводну сцену сниману из ваздуха) и Граница, награђиван је на фестивалима у иностранству.[1]
На фестивалима Југословенског филма у Београду освојио је две златне медаље и неколико специјалних признања. Добитник је награде „Искра културе” за 2006. годину Завода за културу Војводине, као и Награде „Славуј Хаџић”, РТВ за животно дело, која му је додељена 2012. године.[1] Године 1997. на Међународном фестивалу рекламног филма у Кошицама добио је награде за три спота и један краткометражни филм.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж „Preminuo Dušan Ninkov”. danas.rs. 6. 3. 2021.
- ^ „Преминуо сниматељ и директор фотографије Душан Нинков”. rtv.rs. 6. 3. 2021.
- ^ „PREMINUO SNIMATELJ DUŠAN NINKOV U 76. GODINI: Nagradjivan je na filmskim festivalima, snimio je i 16 igranih dugometražnih filmova”. kurir.rs. 6. 3. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Душан Нинков на сајту IMDb (језик: енглески)
