Емануел Левинас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Емануел Левинас

Емануел Левинас
Емануел Левинас

Пуно име Емануел Левинас
Информације
Датум рођења 12. јануар 1906.
Место рођења Каунас (Руска Империја)
Датум смрти 25. децембар 1995.
Место смрти Париз (Француска)
Рад


Емануел Левинас (фр. Emmanuel Levinas; Каунас, 12. јануар 1906Париз, 25. децембар 1995) је био француски филозоф (добио француско држављанство 1930.) јеврејског поријекла.

Биографија[уреди]

Рођен је 1906. године у Каунасу, Литванија.

Након завршеног средњег образовања 1923. године одлази у Француску, у Стразбур, гдје започиње филозофске студије код Едмунда Хусерла и Мартина Хајдегера. Затим студира на Сорбони код Леона Бреншвика. Након студијског боравка у Фрајбургу 1930. године објављује први већи рад о феноменологији у Француској, под називом „Теорија интуиције у Хусерловој феноменологији“. Левинас се у овом дјелу приклања Хајдегеру, због неисторијског карактера Хусерлове феноменологије. Иначе, Левинас је упркос каснијем оштром противљењу Хајдегеровој филозофији увијек тврдио да „Бивстовање и вријеме“ спада међу најљепше филозофске књиге.

У периоду од 1930. до 1939. године објављује само једно дјело „О бијегу“. У Морису Бланшоу у том периоду налази најближег духовног пријатеља упркос познанству са већином филозофа савременика међу којима је и Жан-Пол Сартр, о чему свједочи и књига из 1975. године насловљена „О Морису Бланшоу“. Раздобље 19391945. године проводи у њемачком логору као ратни заробљеник. У том раздобљу страда му цијела породица, која је остала у Литванији, као жртва нацистичких прогона. То је разлог за одлуку да више никад не ступи на тло Њемачке. Међународну награду Карл Јасперс добија 1983. године али овлашћује сина да је прими у његово име.

После рата постаје директор Високе израелске оријенталне школе у Паризу. Као резултат студије и проучавања Талмудовог дјела, објављује двије књиге: „Четири талмудска читања“ и „Пет нових талмудских читања“. Послије објављивања првог капиталног дјела, „Тоталитет и Бесконачно“ 1961. године, добија мјесто професора филозофије у Поатјеу.

Спољашње везе[уреди]