Martin Hajdeger

Из Википедије, слободне енциклопедије
Martin Hajdeger

Martin Hajdeger (1960)
Martin Hajdeger (1960)

Информације
Датум рођења 26. septembar 1889.
Место рођења Meskirh (Nemačko carstvo)
Датум смрти 26. maj 1976.
Место смрти Frajburg (Zapadna Nemačka)
Рад

Martin Hajdeger (nem. Martin Heidegger; 26. septembar 188926. maj 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.

Život[уреди]

Kuća u Meskirhu, u kojoj je Hajdeger odrastao
Grob Martina Hajdegera

Rođen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembar 1889. god.

Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.

Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio "Istorijski poziv Nemačke...". Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.

Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976.

Kontroverze oko nacionalsocijalizma[уреди]

Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.

Radovi[уреди]

Najznačajnija dela Martina Hajdegera su :

  • Biće i vreme,
  • Šta je metafizika,
  • Šta je filozofija,
  • Kant i problemi metafizike,
  • O biti razloga,
  • O biti istine,
  • O humanizmu,
  • Identitet i razlika,
  • Niče,
  • Šumske staze...

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]