Martin Hajdeger

Из Википедије, слободне енциклопедије
Martin Hajdeger

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 26. septembar 1889.
Датум смрти 26. maj 1976.
Рад

Martin Hajdeger (nem. Martin Heidegger; 26. septembar 188926. maj 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.

Život[уреди]

Kuća u Meskirhu, u kojoj je Hajdeger odrastao
Grob Martina Hajdegera

Rođen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembar 1889. god.

Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.

Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio "Istorijski poziv Nemačke...". Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.

Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976.

Kontroverze oko nacionalsocijalizma[уреди]

Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.

Radovi[уреди]

Najznačajnija dela Martina Hajdegera su :

  • Biće i vreme,
  • Šta je metafizika,
  • Šta je filozofija,
  • Kant i problemi metafizike,
  • O biti razloga,
  • O biti istine,
  • O humanizmu,
  • Identitet i razlika,
  • Niče,
  • Šumske staze...

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]