Ерекција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мушки полни орган: опуштен (лево) у ерекцији (десно)
Blood vessels on penis.jpg

Ерекција (erectio) је израз преузет из латинског језика, а означава подизање, или подигнуто/уздигнуто стање. Најчешће се користи за означавање укочености (укрућености) еректилних животињких ткива и органапениса, клиториса и брадавица. Ерекција ових ткива изазвана је бројним психолошким и физиолошким чиниоцима — свеукупним сексуалним узбуђењем, као и појачаним притицањем и отежаним отицањем крви при сексуалном чину (у случају пениса и клиториса), утицајем хормона окситоцина (брадавице), пуном мокраћном бешиком. Код људи се понекад дешава и спонтано, у току сна.

Рефлексан је чин, а регулише га центар за ерекцију из слабинског дела кичмене мождине[тражи се извор од 10. 2009.]. Налази се под утицајем виших нервних центара великог мозга и више жлезда са унутрашњим лучењем. Код већине врста, ерекција пениса мужјака представља неопходан предуслов за нормално обављање полног чина.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ерекција