Ернст Димлер
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Ернст Димлер | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Ернст Лудвиг Димлер |
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 2. јануар 1830. |
| Место рођења | Берлин (Пруска) |
| Датум смрти | 11. септембар 1902. |
| Место смрти | Берлин (Немачко царство) |
| Рад | |
Ернст Лудвиг Димлер (нем. Ernst Ludwig Dümmler; Берлин, 2. јануар 1830 — Берлин, 11. септембар 1902) је био немачки историчар.
Биографија [уреди]
Студирао је историју на универзитетима у Бону и Берлину, под Лебелом, Ранкеом и Ватенбахом. 1852 промовиран за доктора филозофије са расправом De Arnulfo Francorum rege. Хабилитовао се у Халеу 1855 са De Bohemiae conditione Carolis imperantibus. 1856 постао је ванредан, 1866 редован професор историје. 1888 изабран је за председника централне дирекције Monumenta Germaniae Historica у Берлину. Бавио се историјом Каролиншког доба.
Дела [уреди]
Значајнија дела за јужнословенску историју:
- Ueber die südöstlichen Marken des fränkischen Reiches unter den Karolingern 755 do 907 (1854).
- Ueber die älteste Geschichte der Slaven in Dalmatien (Sitzungsberichte der phil.-hist. Classe der kais. Akademie der Wiss. in Wien, 20. Bd., Jahrg. 1856).
- Geschichte des ostfränkischen Reiches, Berlin, 1862—1865 (1.—3. Bd., Jahrg. 1887—1888).
Литература [уреди]
- Виктор Новак: DÜMMLER ERNEST DR., Народна енциклопедија с-х-с, I, 615.
- DÜMMLER, Ernst Ludwig, Енциклопедија Југославије, 1. изд., III, 171.
