Еурипил

Из Википедије, слободне енциклопедије

Еурипил (грч. Εὐρύπυλος) је у грчкој митологији било име више личности.

Етимологија[уреди]

Име Еурипил има значење „широк оклоп“ или „широке вратнице“.[1]

Митологија[уреди]

  • Учесник у тројанском рату, син Тесалца Еуемона или Дексамена, краља Олена, према Паусанији и Опе, према Хигину.[2] Према неким изворима, Еуеменов и Дексаменов син су две различите личности.[4] Након разарања Троје, приликом поделе плена, Еурипилу је припао ковчезић, загонетног садржаја за Грке, а који је са намером да нашкоди Грцима оставила Касандра. Када је Еурипил отворио ковчезић, угледао је свете ствари; Дионисов кип, Хефестово дело и Зевсов дар Дардану. Због тога што је видео све то, био је кажњен лудилом. Трагајући за леком за своју болест, дошао је у Делфе, где му је проречено да ће оздравити када наиђе на људе који на неуобичајен начин приносе жртву. Он је заиста и наишао на такве људе у Патрасу. Тамошњи становници су Артемиди сваке године приносили као жртву најлепшу девојку и најлепшег младића због светогрђа свештенице Комето. Њима је проречено да ће казна престати онда када се појави странац са кипом демона. То је био Еурипил, који се и сам на тај начин ослободио сопствене казне.[3]
  • Син Телефа и Пријамове сестре Астиохе, који је морао да поштује очеву заклетву да се никада неће борити против Грка и зато није желео да учествује у тројанском рату. Међутим, његова мајка, коју је брат поткупио, успела је да га наговори да ипак помогне Тројанцима и он је погинуо од Неоптелемове руке, претходно убивши Махаона.[3][2] Осим Астиохе, као његова мајка се помињала и Лаодика и Аргиопа. Поменут је у ХомеровојОдисеји“, али су о њему писали и други аутори попут Диодора и Хигина.[5]
  • Теменов син, који је заједно са својом браћом платио неким младићима да убију његовог оца.[8]
  • Еуристејев син, кога је, као и његову браћу, Перимеда и Еурибија, убио Херакле. Наиме, када је Херакле довео Кербера њиховом оцу, Еуристеј је принео жртву, при чему је Хераклу дао део намењен робовима, а својим рођацима најбоље комаде. Зато их је Херакле побио у „праведном бесу“.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ а б в Greek Myth Index: Eurypylus
  3. ^ а б в г Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Ergeus to Eurytele
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: TROJAN LEADERS; The TROJAN LEADERS
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: CALYDONIAN HUNTERS; List of the CALYDONIAN HUNTERS
  7. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: SUITORS OF PENELOPE; List of the SUITORS OF PENELOPE
  8. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: The Return of the HERACLIDES; The Victorious "Third Crop"