Тритон (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили групу репатих водоземаца, погледајте чланак тритон (биологија).
Тритон
Римски мозаик

Тритон (грч. Τρίτων) (лат. Triton) је био морски бог, Посејдонов и Амфитритин син.

Реч Тритон долази од речи грч. trethan што значи „море“.

Митологија[уреди]

Тритон

Тритон је био дивовског раста и замишљан је као пола човек, а пола риба. Становао је у палати својих родитеља, која се налазила под морем у близини Ега, или у Тритоновом језеру у Либији[1]. Тритон је путовао морском површином јашући на делфинима или се возио у златној кочији коју је добио од свога оца Посејдона. У рукама је увек носио трозубац са којим је могао да разбије било коју стену, али је био мањи од трозупца његовог оца. Поред тога, он је увек са собом носио и велику, савијену шкољку и ако би у њу јако затрубио изазвао би морску олују, а тихим звуком је био у стању да утиша и најјаче ветрове и да обузда олује. Једном приликом, Енејин трубач Мезен је изазвао Тритона и овај га је својим звуком трубе бацио у море[2]. Тритона су због његових особина посебно поштовали морнари, као и људи који су живели крај обала мора, а богови су га поштовали и због његовог порекла.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 330.

Спољашње везе[уреди]