Тритон (митологија)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Римски мозаик
Тритон (грч. Τρίτων) (лат. Triton) је био морски бог, Посејдонов и Амфитритин син.
Реч Тритон долази од речи грч. trethan што значи „море“.
Садржај |
[уреди] Митологија
Тритон је био дивовског раста са људским ликом - пола човек пола риба. Становао је у палати својих родитеља, у подморској палати која се налазила у близини Ега, или у Тритоновом језеру у Либији [1].
Тритон је путовао морском површином јашући на делфинима, или се возио у златној кочији коју је добио од свога оца Посејдона. У рукама је увек носио трозубац са којим је могао разбити било коју стену, а трозубац Тритона је био нешто мањи од трозубца његовог оца Посејдона.
Поред трозубца, он је увек са собом носио и велику, савијену шкољку са којом би, ако би у њу јако затрубио изазвао морску олују, а тихим звуком је био у стању да утиша и најјаче ветрове и да обузда олује.
Једном приликом, Енејин трубач Мезен је изазвао Тритона и овај га је својим звуком трубе бацио у море [2].
Тритона су због његових особина посебно поштовали морнари, као и људи који су живели крај обала мора, а богови су га поштовали и због његовог порекла.
[уреди] Напомене
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Референце
- В. Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 330.
