Жбунаста камфорика
| Жбунаста камфорика | |
|---|---|
| |
| Camphorosma monspeliaca L. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. monspeliaca
|
| Биномно име | |
| Camphorosma monspeliaca | |
| Синоними[1] | |
| |
Жбунаста камфорика (лат. Camphorosma monspeliaca) је врста која припада фамилији Chenopodiaceae. Род обухвата 5 врста, а на територији Србије расту само две врсте C. аnnua и C. monspeliaca. [2] Род је описао Карл фон Лине и дао назив Camphorosma због специфичног мириса биљака који подсећа на камфор.
Опис[уреди | уреди извор]
Жбунаста камфорика је вишегодишња зељаста биљка или полужбун. У подлози се налази јак, одрвенели, дебели корен, а од њега полази већи број стабљика. Оне су беличасте, при основи често одрвенеле. Дугачке су до 50 cm, доста разгранте и са густим меканим длакама. Листови су наизменични, игличастог облика, на леђној страни су са израженим светлим главним нервом. У пазуху листова се често развијају стерилни изданци који подсећају на пршљен листова. Цветови су груписани у збијене дихазијуме, који граде јајасте или класолике цвасти. Цветови су двополни и једпополни женски. Цветни омотач је четворочлан, личи на буре, а са унутрашње стране се налазе чланковите, жлездасте длаке, које миришу на камфор. Листићи цветног омотача међусобно до половине срастају. На врху цветног омотача током цветања су четири узана режња. У цвету су четири прашника чији су филаменти дужи од цветног омотача. Цвета од јула до септембра, а бињке се опрашују анемофилијом. Плод је благо спљоштена орашица. Врста се рацејева мирмекохорно и аутохорно. Размножава се пре свега вегетативно, бочним изданцима из полеглих грана, док је клијање веома споро и слабо.[3]
Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]
Врста је забележена у приморским сланим стаништима, континеталним слатинама, пустарама, степама и полупустињама. Ареал врсте обухвата територије Средоземља (укључујући и северну Африку), источне делове Балканског полуострва, Малу Азију, Крим, јужну Русију, Закавказје, централну Азију, јужни Сибир, а на исток до Монголије и Кине. Припада евроазијском флорном елементу. У Србији је забележена у околини Мерошине (Лепаја и Облачина) и у Лалиначкој слатини код Ниша.[3]
Угроженост и заштита[уреди | уреди извор]
Врста је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, проглашена као строго заштићена врста на територији Републике Србије. Као главни негативни фактори у Србији наводи се мелиорација слатине, заоравање, испаша, као и депонија смећа на Лалиначкој слатини. [4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Camphorosma monspeliaca L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2023.
- ^ „Camphorosma L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2023.
- ^ а б Стевановић, В.; Никетић, М. (2022). Флора Србије 3. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 129-130.
- ^ Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 296-298.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива
- Лалиначка слатина
Црвена књига флоре Србије
| |
| |