Заборављање

С Википедије, слободне енциклопедије

Заборављање је повремени или трајан процес губитка способности да се изазове или обнови нешто што је раније представљало психофизиолошки садржај[1].

Процес заборављања може бити од значаја за ефикасно коришћење меморије. Некада је од важности изгубити информацију за неки епизодни догађај из живота (шта смо јели прошле недеље) како би се дао приоритет важнијим информацијама, или је потребно интегрисати информацију из више епизодних догађаја (шта нека особа воли да једе). Приликом присећања мора се омогућити приступ најрелевантнијој информацији [2].

Процес заборављања могућ је на сва три нивоа механизма памћења и чувања информација[3]:

  1. кодирање информације,
  2. складиштење информације,
  3. приступ ускладиштеној информацији.


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ivan Vidanović. Rečnik socijalnog rada Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije; Društvo socijalnih radnika Srbije; Asocijacija centra za socijalni rad Srbije; Unija Studenata socijalnog rada, 2006. (Beograd : Tiro-erc) - 438 str. ; 24 cm Tiraž 1.000 - Bibliografija: . ISBN 978-86-904183-4-3. стр. 437-438.
  2. ^ Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
  3. ^ Wixted, J. T. (2004). The psychology and neuroscience of forgetting. Annu Rev Psychol, 55, 235-269.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]