Када
Када је већи или мањи суд уграђен у купатило који служи за купање.[1] Производи се од разних материјала од којих је најчешћи емајл. Сматра се да су прве каде биле произведене и коришћене у 2. миленијуму п. н. е. у Кнососу.[2]
Када може имати ногаре или бити без њих, односно узидана у купатилу. На њихову ивицу се могу прикачити компоненте у облику полице на којима се налазе шампони, сапуни или друге потребне ствари које се налазе у купатилу, а служе за одржавање хигијене. Посебна врста каде за опуштање и/или лечење је џакузи.
Историја каде и купања[уреди | уреди извор]
Документовани рани водоводни системи за купање датирају још око 3300. године пре нове ере, када су откривене бакарне водоводне цеви испод палате у древној Европи.[3] Докази о најранијој преживелој кади персоналне величине пронађени су на острву Крит, где је пронађена 1,5 m (5 ft) дуга када са постољем саграђена од очврсле грнчарије.[4]
Када са шапама, која је достигла врхунац своје популарности крајем 19. века, настала је средином 18. века, када је дизајн кугле и канџе настао у Холандији, вероватно уметнички инспирисан кинеским мотивом змаја који држи драгоцени камен. Дизајн се проширио на Енглеску, где је наишао на велику популарност међу аристократијом, баш када је купање постајало све модерније. Ране каде у Енглеској обично су биле направљене од ливеног гвожђа, или чак од калаја и бакра са наношеном бојом која се временом љуштила.
Проналазач шкотског порекла Дејвид Бјуик изумео је процес за лепљење порцеланског емајла за ливено гвожђе 1880-их док је радио за компанију Алекандер Мануфакчуринг у Детроиту. Компанија, као и друге, укључујући Кохлер компанију и Ј. Л. Мот Ajрон Воркс, започеле су успешно продају порцеланских емајлираних каде од ливеног гвожђа, процес који остаје углавном исти до данас. Далеко од китњастих стопала и луксуза који се највише асоцира на каде са канџастим стопалима, рани пример Кохлера је рекламиран као „кућна када/када за шурење свиње”, када је опремљена са четири ноге служила је као када. Употреба предмета као каде за свиње сматрана је важнијом маркетиншком тачком од његове способности да функционише као када.
Процес за емајлирање каде од ливеног гвожђа изумео је Американац шкотског порекла Дејвид Дaнбар Бјуик.[5][6][7]
Типови[уреди | уреди извор]
Вруће каде[уреди | уреди извор]
Вруће каде су уобичајени грејани базени који се користе за опуштање, а понекад и за терапију. Вруће каде су постале популарне у САД током ране хипи ере (1967–1980), појављујући се у филмовима и музици.[8]
Меке каде[уреди | уреди извор]
Меке каде су направљене од меке пластике или пене са заштитним неклизајућим премазом.[9] Док су меке каде биле доступне од 1970-их,[10] до 1990-их су их продавали велики произвођачи.[9] Каде се обично продају за децу и старије, како би се спречиле повреде од пада.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 499.
- ^ „The origins of the design bathtub”. Ceramica Flaminia (на језику: италијански). 13. 8. 2015. Архивирано из оригинала 02. 08. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2019.
- ^ Yannopoulos, Stavros; Yapijakis, Christos; Kaiafa-Saropoulou, Asimina; Antoniou, George; Angelakis, Andreas N. (2017-02-14). „History of sanitation and hygiene technologies in the Hellenic world”. Journal of Water, Sanitation and Hygiene for Development. IWA Publishing. 7 (2): 163—180. ISSN 2043-9083. doi:10.2166/washdev.2017.178.
- ^ „The Evolution of the Design Bathtub in the History”. CeramicaFlaminia. 13. 8. 2015. Архивирано из оригинала 2. 8. 2018. г. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ „Kerti locsoló, kád, autó”. totalcar.hu (на језику: Hungarian). Приступљено 2008-04-14.
- ^ Pelfrey, William (2006). Billy, Alfred, and General Motors: The Story of Two Unique Men, a Legendary Company, and a Remarkable Time in American History. AMACOM Div American Mgmt Assn. стр. 315.
- ^ Curcio, Vincent (2000). Chrysler: The Life and Times of an Automotive Genius
. Oxford University Press. стр. 161–162. ISBN 978-0195078961.
- ^ McCleary 2002, стр. 220
- ^ а б Austin, Gene (19. 7. 1991). „Soft bathtubs touted as the new wave in offbeat bathroom fixtures”. The Baltimore Sun. Архивирано из оригинала 2018-07-27. г. Приступљено 27. 7. 2018.
- ^ Reif, Rita (2. 9. 1976). „Doesn't Anyone Out There Need a Soft Bathtub?”. The New York Times. Приступљено 27. 7. 2018.
- ^ Austin, Gene (17. 8. 1991). „Will The New Soft Bathtub Need A Hard Sell?”. Chicago Tribune. Приступљено 27. 7. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- McCleary, John Bassett (2002). The Hippie Dictionary. Canada: Ten Speed Press. стр. 220. ISBN 978-1-58008-547-2.
- von Fürstenberg, Diane (1993). The Bath. Random House. ISBN 9780679426790.
- Hoagland, Alison K. (2018). The Bathroom: A Social History of Cleanliness and the Body. ABC-Clio. ISBN 9781440852664.
- Juuti, Petri S., Tapio S. Katko, and Heikki S. Vuorinen. Environmental history of water: global views on community water supply and sanitation (IWA Publishing, 2007)
- Teresi, Dick; et al. (2002). Lost Discoveries: The Ancient Roots of Modern Science—from the Babylonians to the Maya. New York: Simon & Schuster. стр. 352. ISBN 978-0-684-83718-5.
- „Ancient Inventions Showers”. inventions.org. inventions.org. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г. Приступљено 26. 3. 2014.
- Jaffe, Eric. „Old World, High Tech”. smithsonianmag.com. Smithsonian Magazine. Архивирано из оригинала 9. 4. 2020. г. Приступљено 26. 3. 2014.
- „Maya plumbing: First pressurized water feature found in New World”. Архивирано из оригинала 8. 1. 2019. г. Приступљено 9. 3. 2018.
- „Lead Poisoning and Rome”. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 4. 6. 2013.
- Kathmandu Valley Groundwater Outlook Архивирано 22 март 2021 на сајту Wayback Machine. Shrestha S., Pradhananga D., Pandey V.P. (Eds.), 2012, Asian Institute of Technology (AIT), The Small Earth Nepal (SEN), Center of Research for Environment Energy and Water (CREEW), International Research Center for River Basin Environment-University of Yamanashi (ICRE-UY), Kathmandu, Nepal
- Majeed, Azeem (22. 12. 2005). „How Islam changed medicine”. BMJ (на језику: енглески). 331 (7531): 1486—1487. ISSN 0959-8138. PMC 1322233
. PMID 16373721. doi:10.1136/bmj.331.7531.1486. - „Ṭahāra | Islam”. Архивирано из оригинала 16. 3. 2020. г. Приступљено 7. 9. 2019.
- „Ṭahāra”. Encyclopedia Britannica. Архивирано из оригинала 16. 3. 2020. г. Приступљено 7. 9. 2019.
- Hasan, Israr (2006), Muslims in America, ISBN 978-1-4259-4243-4, Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г., Приступљено 25. 5. 2020
- Kidd, Judith; Rees, Rosemary; Tudor, Ruth (2000). Life in Medieval Times. Heinemann. стр. 165. ISBN 0435325949. Архивирано из оригинала 27. 7. 2020. г. Приступљено 7. 9. 2019.
- Colin Chant, David Goodman (2005). Pre-Industrial Cities and Technology. Routledge. ISBN 1134636202. Архивирано из оригинала 27. 7. 2020. г. Приступљено 7. 9. 2019.
- Ataie-Ashtiani, Behzad; Simmons, Craig T. (15. 8. 2019). „The millennium old hydrogeology textbook The Extraction of Hidden Waters by the Persian mathematician and engineer Abubakr Mohammad Karaji (c. 953–c. 1029)”. Hydrology and Earth System Sciences Discussions (на језику: енглески): 1—19. ISSN 1027-5606. doi:10.5194/hess-2019-407 .
- Cartwright, Mark (2019-03-29). „Kilwa”. World History Encyclopedia. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 13. 9. 2020.
- Warsh, Cheryl Krasnick (2006). Children's Health Issues in Historical Perspective. Veronica Strong-Boag. Wilfrid Laurier Univ. Press. ISBN 978-0-88920-912-1. „... Thus bathing also was considered a part of good health practice. For example, Tertullian attended the baths and believed them hygienic. Clement of Alexandria, while condemning excesses, had given guidelines for Christian] who wished to attend the baths ...”
- Thurlkill, Mary (2016). Sacred Scents in Early Christianity and Islam: Studies in Body and Religion. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7391-7453-1. „... Clement of Alexandria (d. c. 215 CE) allowed that bathing contributed to good health and hygiene ... Christian skeptics could not easily dissuade the baths' practical popularity, however; popes continued to build baths situated within church basilicas and monasteries throughout the early medieval period ...”
- Squatriti, Paolo (2002). Water and Society in Early Medieval Italy, AD 400–1000, Parti 400–1000. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52206-9. „... but baths were normally considered therapeutic until the days of Gregory the Great, who understood virtuous bathing to be bathing "on account of the needs of body" ...”
- „The Great Famine and the Black Death – 1315–1317, 1346–1351 – Lectures in Medieval History – Dr. Lynn H. Nelson, Emeritus Professor, Medieval History, KU”. vlib.us.
- „Middle Ages Hygiene”. middle-ages.org.uk.
- Black, Winston (2019). The Middle Ages: Facts and Fictions. ABC-CLIO. ISBN 9781440862328. „Public baths were common in the larger towns and cities of Europe by the twelfth century.”
- Kleinschmidt, Harald (2005). Perception and Action in Medieval Europe. Boydell & Brewer. стр. 61. ISBN 9781843831464.
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991), Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-504652-6
- Environmental and Water Resources Milestones in Engineering History. Tampa, Florida, USA: ASCE Publications. 15—19. 3. 2007. ISBN 9780784471968. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 15. 5. 2016.
- „Maya plumbing: First pressurized water feature found in New World”. Science Daily. Архивирано из оригинала 8. 1. 2019. г. Приступљено 6. 3. 2014.
- Shuval, H.I; Adin, A; Fattal, B. Wastewater Irrigation in Developing Countries: Health Effects and Technical Solutions (PDF). Приступљено 29. 7. 2016.
- Evolution of sanitation and wastewater technologies through the centuries. [S.l.]: IWA (International Water Association). 2014. ISBN 9781780404844. Архивирано из оригинала 4. 5. 2017. г. Приступљено 21. 3. 2017.
- Kamizoulis, G; Bahri, A; Brissaud, F; Angelakis, A. N. „Wastewater Recycling and Reuse Practices in Mediterranean Region: Recommended Guidelines 2003”. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 29. 7. 2016.
- Vigneswaran, S.; Sundaravadivel, M. „RECYCLE AND REUSE OF DOMESTIC WASTEWATER” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 10. 1. 2017. г. Приступљено 29. 7. 2016.
- Reed, Sherwood; Crites, Ronald; Middlebrooks, E. (август 1998). Natural Systems for Waste Management and Treatment (на језику: енглески) (2nd изд.). McGraw-Hill Professional. ISBN 9780071346627.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Када на Викимедијиној остави
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
