Кеопсова пирамида

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кеопсова пирамида
Кеопс
Кеопсова пирамида
Тип Четворострана правилна пирамида
Висина 138,75 m (првобитна 146,6)
База 225m x 225m
Тежина 6,25 милиона тона
Запремина 2.583.283 m³
Нагиб 51°50′
Градитељ Хемиуну (?)

Кеопсова пирамида (египатско име: Ахет Куфу - „Кеопсов хоризонт“, старогрч. ἡ μεγάλη Πύραμις τοῦ Хέοπος, лат. Magna Pyramis Cheopis) је највећа и најстарија од три пирамиде код Гизе и уједно највећа пирамида на свету. Често је називају једноставно: „Велика пирамида“. Пирамида је изграђена као гробница египатског фараона четврте египатске династије Кеопса (Куфуа) у XXVI веку п. н. е. Заједно са Кефреновом и Микериновом пирамидом представља једино очувано античко светско чудо.

Висока је 138,75 метара, дужине 225 метара и обухвата површину од 5,3 хектара. На њој је радило 100.000 људи, двадесет година по три месеца годишње, и то у време поплаве Нила, када се није могла обрађивати земља. Радили су робови и сељаци. У Кеопсову пирамиду уграђено је око 2,5 милиона блокова, исклесаних у каменолому на десној обали Нила. Блокови су од кречњака, базалта и гранита. Камени блокови су били тешки од две до четири тоне (у просеку 2,5, максимално 7,5). Велики гранитни неотесани блокови са којима је грађен плафон за краљевски салон, тежили су преко педесет тона. Према писању Херодота, припреме за градњу Кеопсове пирамиде трајале су више од двадесет година. Главни надзорник радова на Кеопсовој пирамиди био је вероватно Хемиуну, Кеопсов нећак.

Кеопсова пирамида је једина пирамида која има и узлазне и силазне ходнике. У њој постоје три до сада откривене одаје. Све се оне налезе у центру пирамиде на њеној вертикалној оси. Од улаза, ходник дуг 18 метара води надоле и рачва се у два правца. Један крак води надоле до недовршене просторије која је исклесана у стени на којој почива пирамида. То је највећа просторија у Кеопсовој пирамиди, али потпуно недовршена. Други крак води до велике галерије (49 m x 3 m x 11 m), где се поново рачва. Један тунел води до „Краљичине одаје“ (ово име не одговара стварности, јер краљице нису сахрањиване у главној пирамиди), док други кривуда док се не сретне са ходником који се спушта. Мало предсобље води из Велике галерије до краљеве загробне одаје.

Размере пирамиде после настанка:

  • висина — 146,64 m
  • запремина — 2,58 милиона m³
  • маса 6,25 милиона тона
  • дужина страница:
    • западни — 230,357 m
    • источни — 230,391 m
    • северни — 230,251 m
    • јужни — 230,454 m

Радови на пирамиди су окончани 2580. п. н. е. Разлика у дужинама њених страница је по изградњи била мања од једног промила. Кефренова пирамида (средња од три пирамиде) изгледа виша, међутим она је изграђена на стени која је виша за 10 метара, а по самој висини грађевине је за три метра нижа.

Источно од пирамиде су три споредне пирамиде намењене краљицама (G1a—G1c).

  • G1a је гробница краљице мајке Хетеферес
  • G1b је гробница краљице Мерититес
  • G1c је (вероватно) гробница краљице Хенутсен

Мала култна пирамида на југоистоку (G1d) је откривена тек пре неколико година.

Пред овим здањем својевремено је застао Александар Македонски да се нагледа генијалности рада својих предака. Кеопсова пирамида је 4000. година била највиша на свету, све до 14. века када ју је надмашила Катедрала у Линколну.

Литература[уреди]

  • Horst Beinlich: Mit Richard Lepsius auf die Cheops-Pyramide. Röll, Dettelbach 2010. ISBN 978-3-89754-375-1.
  • Georges Goyon: Die Cheopspyramide. Geheimnis und Geschichte. Weltbild, Augsburg 1990, ISBN 3-89350-080-4.
  • Michael Haase: Das Vermächtnis des Cheops. Die Geschichte der Großen Pyramide. Herbig, München 2003, ISBN 3-7766-2346-2.
  • Michael Haase: Eine Stätte für die Ewigkeit. Der Pyramidenkomplex des Cheops aus baulicher, architektonischer und kulturhistorischer Sicht. von Zabern, Mainz 2004, ISBN 3-8053-3105-3.
  • Zahi Hawass: Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg 2003, ISBN 3-8289-0809-8, S. 122–129.
  • Christian Hölzl (Hrsg.): Die Pyramiden Ägyptens. Brandstätter, Wien 2004, ISBN 3-85498-360-3.
  • Peter Jánosi: Die Pyramiden. Beck, München 2004, ISBN 3-406-50831-6.
  • Vito Maragioglio, Celeste Rinaldi: L´Architettura Delle Piramidi Menfite Parte IV La Grande Piramide di Cheope (2 Bände) (= L'architettura delle piramidi menfite. Nr. 4). Torino 1965 (English Translation by Jennifer Anne Jellis Zanini, Norah Keefe and Vito Maragioglio). (Online: Testo (PDF; 19,9 MB), Tavole; PDF; 33,4 MB).
  • John Romer: The Great Pyramid. Ancient Egypt Revisited. Cambridge University Press, Cambridge 2007, ISBN 0-521-87166-2.
  • Torsten Sasse und Michael Haase: Im Schatten der Pyramiden. Spurensuche im alten Ägypten. Econ, München 2000, ISBN 3-612-26681-0.
  • Rainer Stadelmann: Die ägyptischen Pyramiden: Vom Ziegelbau zum Weltwunder. 2. überarbeitete und erweiterte Auflage., von Zabern, Mainz 1991, ISBN 3-8053-1142-7, insb. S. 105-127. (online; PDF; 66,7 MB).
  • Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg 1999, ISBN 3-499-60890-1.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кеопсова пирамида



Координате: 29° 58′ 45" С, 31° 8′ 2" И