Седам светских чуда старог света

Из Википедије, слободне енциклопедије
Седам светских чуда старог света (слева на десно, с врха на доле): Велике пирамиде у Гизи, Висећи вртови из Вавилона, Артемидин храм, Статуа Зевса у Олимпији, Маузолеј у Халикарнасу, Колос са Родоса и Фарос у Александрији као што је насликао холандски сликар из 16. века.

Седам светских чуда старог света је скуп архитектонских дела које су стари Грци, нарочито у хеленистичкој епохи, сматрали врхунцем људске креативности и генијалности. Међутим, од ових седам чуда још само комплекс великих пирамида у Гизи и дан данас постоји.

  1. Артемидин храм (550. п. н. е.) у Ефесу, Турска.
  2. Велике пирамиде у Гизи у Египту
  3. Висећи вртови из Вавилона, чији је творац Набукодоносор II, око 8. века п. н. е.
  4. Колос са Родоса, скулптура Хелиоса (292. п. н. е.280. п. н. е.)
  5. Маузолеј у Халикарнасу, у данашњем Бодруму, Турска.
  6. Статуа Зевса у Олимпији (око 457. п. н. е.)
  7. Фарос у Александрији, светионик направљен 270. п. н. е. на острву Фарос близу Александрије.

Историја[уреди]

Локација седам светских чуда

Најстарије помињање листе светских чуда потиче од историчара Херодота (око 450. године п. н. е.). Први пут свих седам чуда су заједно поменута у епиграму феничанског писца Антипатроса из Сидона (2. век п. н. е.), који је описао путопис по источном Медитерану свога времена. Грци су овај списак назвали: Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] – „Седам атракција насељене Земље које треба обавезно видети“. Седам чуда је вероватно одабрано зато што је овај број за старе Грке имао симболику магичног броја. Опис седам светских чуда се налази у трактату из 6. века нове ере „О седам светских чуда“ (De septem mundi miraculis).

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Седам светских чуда старог света