Александар Велики

Александар III
Александар Велики. Римска копија дела Лисипа. Лувр. Према Плутарху, Лисипова дела су најверодостојнија.
Датум рођења	356. п. н. е.
Место рођења	Пела (Античка Македонија)
Датум смрти	323. п. н. е.
Место смрти	Вавилон
Титула	Краљ Македоније
Период	336. п. н. е. - 323. п. н. е.
Претходник	Филип II
Наследник	Александар IV Филип III дијадоси
Порекло и породица
Династија	Аргијади
Отац	Филип II
Мајка	Олимпијада
Супружник	Барсина Роксана Статира
Деца	Александар IV

Александар III Велики (гр: Ἀλέξανδρος ὁ Μέγας или Μέγας Ἀλέξανδρος, Mégas Aléxandros; 356. п. н. е. – 323. п. н. е.), познат и као Александар III Македонски (Ἀλέξανδρος Γ' ὁ Μακεδών), је био македонски краљ. Владао је 336. п. н. е. - 323. п. н. е.. Припадао је династији Аргеада. Као македонски краљ и хегемон Грка освојио је велико Персијско царство, те је са војском дошао до Индије. После Александрове смрти у 33. години, његово велико царство се распало у ратовима његових генерала-наследника који су се звали дијадоси.

Александрово детињство

Александарови родитељи су били македонски краљ Филип II Македонски и епирска принцеза Олимпијада. У младости му је учитељ био чувени грчки филозоф Аристотел. Аристотел је напустио краљевски двор 336. п. н. е. и од тада Александар учествује у државним пословима. У бици код Херонеје, 338. п. н. е., где је Филип II победио удружене Атину и Тебу, Александар је био заповедник левог крила. Сматра се да је први пробио најпознатији Тебански одред, Свету чету. Већ тада је показао своје велико умеће у ратовању.

Александар пресеца Гордијев чвор

Када се Филип растао од Олимпије и поново оженио другом женом, Александар се с оцем жестоко посвађао. Испрва је Александар отишао с мајком у Епир. Ипак, убрзо се вратио у Македонију и измирио с оцем. Филипа је 336. п. н. е. убио слуга Паусаније. Будући да је и овај одмах убијен позадина убиства никад није решена. Александар се одмах, уз подршку војске, а без веће опозиције, прогласио краљем. У то време Македонија је имала велику војну премоћ над Грчком, па се могло кренути на велики војни поход на Персију.

Долазак на власт

Александар је најпре дошао у Коринт, где су га изасланици свих грчких градова, осим Спарте, именовали врховним војним заповедником у походу на Персију. Тај поход је, пре смрти, планирао Филип II. Затим је отишао на север и поразио племена Трибале и Илире. У Грчкој су се, међутим, почеле ширити гласине о његовој смрти па се град Теба спремао на устанак, предвођен чувеним беседником Демостеном. Александар је муњевито стигао пред Тебу и захтевао да се град преда. Када су ови то одбили, заузео је град силом. Неколико хиљада Тебанаца је окрутно убијено а сви преживели становници су продани у робље. Цео град је -осим храмова и куће песника Пиндара – разрушен, а сваки камен у граду преокренут. После тога остали су се градови у Грчкој покорили.

Александрови војни походи

Царство Александра Македонског.

334. п. н. е. Александар је напокон кренуо у поход на Персију. Управу Македоније поверио је Антипатеру. Антипатер је, да одржи мир у Грчкој, располагао војском од 13.000 људи. Јачина војске под Александром је била око 30.000 пешака и 5000 коњаника. То је укључивало око 15.000 Македонаца, 7,000 војника из грчких градова, а остало су били плаћеници. Други по рангу у македонској војсци био је искусни војсковођа Парменион. Персијско царство је било у великој кризи. Локални сатрапи су у градовима и покрајинама владали практички самостално. Због тога Персијанци нису имали велику копнену војску, тек морнарицу. Први судар с персијском војском била је битка код Граника, 334. п. н. е.. Македонска фаланга показала се супериорна над Персијанцима и Александар је остварио потпуну победу.

Заробљеници су послати у Грчку свезани у ланцима. Многи градови у Малој Азији отворили су Александру врата и дочекали га као спаситеља. Они који су пружали отпор били су заузети силом и сурово кажњени. У освојеним градовима Александар је избацивао тиране и успостављао демократска уређења. Тиме се осигурао од евентуалних побуна. Александар је одбијао поморску битку с Персијанцима, већ је ишао на освајање поморских градова. Тиме је сузио простор персијској флоти. Приликом уласка у град Гордион, Александар је мачем пресекао чувени Гордијев чвор. Према легенди онај који одмрси овај замршен чвор владаће Азијом. Пресецањем чвора Александар је тако испунио пророчанство.

Дарије III, персијски цар, поражен је и у другој бици код Иса, 333. п. н. е.. Битка код Иса је била одлучна Александрова победа и означава почетак краја Персије. По први пут су Персијанци изгубили, а да је Дарије водио битку. После битке Дарије бежи до Еуфрата, а Александар заробљава скоро целу његову породицу. У бици код Иса Александар је имао 30.000 војника, а Дарије III је имао 100.000 војника. Победом у бици против далеко бројнијег непријатеља Александар се доказао као војни геније.

Александров мозаик који представља битку код Иса. То је најпознатији приказ Александра Великог. Нађен је у палати Фауна, у Помпејима. Наводно је мозаик прецртан од слике старогрчког сликара Апела (грч. Απελλής)

Одбивши све Даријеве понуде за преговоре, војни поход се наставио. Тако је 332. п. н. е. Александар без отпора ушао у Египат, где су га славили као ослободиоца док су му египатски свештеници указали "божанске почасти". У Египту је основао град Александрију, 331. п. н. е.. Кроз цели свој поход Александар је основао неколико десетина градова, већином из војних разлога. Многи од њих су се звали Александрија. У међувремену, Антипатер је у Грчкој поразио спартанског краља Агиса III у бици код Мегалополиса, 331. п. н. е., па је поход могао бити мирно настављен.

Тешко приступачан и окружен морем град Тир одбијао је да се преда. Опсада Тира трајала је седам месеци, али је заузет 332. п. н. е.. Након заузимања града око 8.000 људи је масакрирано, а сви преостали, око 30.000, продати су као робље Александар прелази Тигар и Еуфрат без отпора. Дарије III као терен за обрачун са Александром одабире равницу, да може развити своју војску и тиме искористити бројчану надмоћ. Александар је поразио далеко бројнију војску Дарија III у бици код Гаугамеле и заузео Персеполис, 331. п. н. е.. Персеполис је спалио као освету за некадашње персијске палеже у Грчкој. Када је Дарије хтео да се преда, убио га је његов слуга Бес и прогласио се његовим наследником као Артаксеркс IV. Беса су 329. п. н. е. ухватили Македонци и убили га. Тиме је Персија била освојена. Александар се прогласио наследником Персијског царства и Вавилон прогласио главним градом своје империје.

327. п. н. е. Александар је кренуо на нови војни поход, даље на исток. Премда је укупни број људи износио више од 100.000 то је укључивало и жене, децу, забављаче и друго. Војна сила је била око 40.000 војника. Источне делове Персије освојио је без већег отпора. Индијски владар Пор дочекао га је код реке Хидасп с великом војском која је укључивала и 200 ратних слонова. Битка на реци Хидасп, 326. п. н. е., била је крвава. Слонови су набијали Македонце кљовама док су Македонци слонове терали бакљама. У пометњи која је настала слонови су газили и једне и друге. Александар је ипак победио и заробио Пора, којег је затим ослободио и препустио му цивилну управу земље. Колико је далеко на исток доспео, није познато. Када је Александар намеравао да крене даље на исток до краја света војска је почела да показује знаке могуће побуне. Сурова клима и тропске кише смањиле су војни морал. Александар је пристао на повратак у Вавилон. Према легенди, када су војници одбили да га следе и одбацили оружје, Александар се затворио у свој шатор и почео да плаче. 323. п. н. е. Александар је планирао војни поход на север Африке. Војска је већ била спремна, али је Александар изненада умро.

Сребрна драхма са ликом Александра, из године 310 пре наше ере.

Александрова смрт

Битка код Иса - Јан Бругхел старији (1602).

После повратка из Вавилона 323. п. н. е. почео је планирати поход на Арапско полуострво у Африку и Картагину. Александров сан о јединству свих народа се није остварио јер је изненада умро у Вавилону 323. п. н. е. Разлози његове смрти су нејасни и најчешће се наводи да је умро од западонилске грознице, не може се искључити ни тифус или маларија од које је боловао у својој младости. Није искључено ни да је био отрован. Свакако после свог повратка се одао претераном пићу што је све скупа са ранама и повредама које је задобио у борби ослабило његов организам и после распусних пијанки он се разболео и после неколико дана (наводи се и број 12 дана боловања) 10. јуна је умро у својој 33. години живота.

На самртној постељи су се око њега окупили његови генерали у жељи да сазнају коме ће оставити своју империју и он је наводно изјавио: „Најјачем од вас.“ а такође је предвидео и лошу будућност за своју империју што се и обистинило јер је дошло до ратова међу његовим наследницима. Једини његов легитимни наследник родио се неколико месеци после његове смрти Александар IV који је убрзо још као дете био убијен.

Владање великим царством

Ратови Александра Великог
Херонеја – Граник – Ис – Тир – Гаугамела – река Хидасп

После повратка из Индије Александар је брзо и окрутно поново успоставио свој ауторитет. Трећина сатрапа у провинцијама је смењена, а многи су осуђени на смрт и смакнути. Александар је имао намеру да удружи Македонце и Персијанце у један народ и тиме спречи будуће сукобе. Због тога су сви његови македонски војници и официри, на његов наговор, узимали за жене Персијанке. Затим је почео да прима Персијанце у војску под истим (повлашћеним) условима као и Македонце. Када је Александар одлучио да око 9.000 македонских војних ветерана врати у Македонију, у војсци је избила побуна. Побунила се цела македонска војска осим Александрове гарде. Александар је целу војску распустио, а узео у службу Персијанце. Затим је организовао велики банкет за око 9.000 људи. Тиме се ситуација смирила. Војни ветерани су се мирно с даровима и под вођством Кратера вратили кућама.

Извори

Иако је у питању једна врло добро позната и фасцинантна личност, уствари, Александро живот је под велом велике мистерије усљед потпуног недостатка историјских извора.

Традиција

Од наративних извора ниједан једини савремен Александру није сачуван. Сви подаци се црпе кроз изводе доцнијих историчара, те уопштено исотриографских радова који су настали столећима после Александра.

Изгубљени савременици

• Први савремени извор о Александровим ратовима у Азији јесте једна Историја коју је написао Калистен коју називамо Александрова дела. Овај Грк, Олинћанин, по препоруци Аристотела је поведен из Македоније како би пратио Александра у свим његовим походима као његов званични историчар, у намери да овековечи његова дела. Калистенова Историја почиње са преласком из Европе у Азију преко Хелеспонта 334. године и завршава се са Битком код Гаугамеле 331. године п. н. е. Тада је Калистен престао да записује, вероватно зато што и сам није хтео, не слажући се са Александровом политиком према Грцима и Македонцима и идеалима источњачке деспотије; у процесу у којем је битка која се одиграла код Гаугамеле била прекретница. Први део своје Историје калистен је послао у Хеладу и већ 330. године п. н. е. објавио.
• Онесикрит из Астипалеје
• Птолемеј
• Аристобул из Касандреје
• Историја Александра Клитарха
• Анаксарх из Абдере
• Историја Александрових ратова Анаксимена из Лампсака
• Македонска историја Марсије из Пеле
• Харес из Митилене
• Ефип из Олинта
• Неархов Путопис

Сачувани писци

• Флавије Аријан - Александров поход, Индија
• Курције Руф - Историја Александра Великог
• Диодор са Сицилије - Историјска библиотека
• Помпеј Трог (кроз Јустина)
• Плутарх из Херонеје - Паралелне биографије

Књижевно дело

• Роман о Александру - најсторија верзија, Псеудо-Калистенова Историја Александра Великог

Место и значење у историји

Александар на новцу. Изложба Британског музеја.

Александар спада међу најзначајније особе у људској историји. У 13 година, колико је владао, створио је једно од највећих царстава у историји. Та се држава простирала све од Македоније до Индије. Иако се његово царство распало готово одмах након његове смрти последице његових освајања су биле далекосежне. Персија, велико царство, престала је да постоји. Арамејски језик, службени језик у Персији потиснут је у корист грчког језика. Оснивањем градова потакнуо је развој трговине и економије. Од 334. п. н. е., када је Александар кренуо на Персију, рачуна се почетак новог историјског раздобља које се зове хеленизам. Александар се убраја и међу највеће војне геније. Многим славним владарима и војсковођама, нпр. Гај Јулије Цезар, управо је он био животни узор.

Дијадоси — наследници Александра Македонског

Краљевства Антигона, Птолемеја, Селеука, Лизимаха и Касандра око 305. п. н. е.

Дијадоси (грчки Διάδοχοι — наследници) су били генерали Александра Македонског, који су након његове смрти међусобним ратовима поделили царство. Ти међусобни ратови су почетак хеленистичког периода, када су многи народи прихватили грчку цивилизацију. После 40 година ратова дијадоса формирају се три династије:

• Селеукиди у Персији, Вавилонији и Малој Азији
• Птолемејиди или Лагиди у Египту
• Антигониди у Грчкој и Македонији

Александров значај

Александар је био и приватно изузетна појава. У бици је увек био у првом реду заједно с пешадинцима и предводио их је. Његови војници су у њему видели Бога. Када се вратио из Индије затражио је да га прогласе Богом, а у његовом присуству се морало клечати на кољенима. Ово није наишло на одобравање Македонаца и Хелена који су сматрали обожавање краљева примитивним понашањем источних варварских народа.

Буран му је био и приватни живот. Женио се два пута и имао бројне љубавнице. Постоје и информације о хомосексуалним склоностима (Varia Historia,12.7). Прва жена, бактријска принцеза Роксана родила је након његове смрти Александра IV Македонског. Друга жена му је била Статира, кћер Дарија III. Са својом љубавницом Барсином имао је сина Херакла. Сви су они убијени у обрачунима након његове смрти.

Александар и модерна култура

Снимљено је више филмова о Александру Великом, познатији су:

• „Александар Велики“ (енгл. "Alexander the Great") из 1956. године у режији Роберта Росена с Ричардом Бартоном у главној улози)
• „Александар“ (енгл. "Alexander"), 2004. године у режији Оливера Стоуна с Колином Фарелом у главној улози)

Хронологија

• 336. п. н. е. : Филип II је убијен. Наслеђује га његов син Александар стар 19 година
• 335. п. н. е. : Александар у борбама на северним и северозападним границама македонског царства. У јесен гуши буну грчких полиса.
• 334. п. н. е. : У пролеће Александар са бродовима пристаје у Малој Азији, где код Граника побеђује персијску војску. Заузима обалне градове Мале Азије. Подиже табор код Гордија и пресеца Гордијев чвор.
• 333. п. н. е. : Први бој са Даријем III код Иса. Дарије бежи у Вавилон, где спрема нови поход. Освајање феничанских градова, осим Тира.
• 332. п. н. е. : Опсада и пад Тира.
• 332.-331. п. н. е. : Заузимање Египта. Подизање Александрије. Крај поморског отпора Персијског царства.
• 331. п. н. е. : Прелази реке Еуфрат и Тигар. Друга битка са Даријем и победа код Гаугамеле. Дарије бежи на исток у планине. Улази у Вавилон и Сузу.
• 330. п. н. е. : Стиже у Персију. У мају спаљује Персеполис. Дарије у Медији покушава да подигне нову војску. Александар гони Дарија и заузима Медију и Партију. Персијанци се дижу буну и убијају Дарија, коме Александар спрема частан погреб у Персеполису. Затим отпочење прогон Даријевог убице - сатрапа Бесоса. Александар уводи персијски дворски церемонијал. Гуши буну аријског сатрапа Сатибарзана.
• 329. п. н. е. : Прелази тешки терен гора Хиндукуша. Прелази реку Окс (данас Аму Дарја) и улази у Бактрију, где је владао Бесос под називом Артаксеркс IV. Хапси Даријевог крвника Бесоса и убија га.
• 328. п. н. е. : Бој у Согдијани. Убијени Клит и Калистен.
• 327. п. н. е. : Угушене последње буне у Согдијани. Улазак у Индију. Напредовање у два правца према реци Инд.
• 326. п. н. е. : Прелази реку Инд. Тешка и крвава битка код Хидаспа и победа над краљем Порусом. У бици губи свог легендарног коња Букефала, по коме назива локални град. На реци Хифаз (Биас) долази до побуне његових војника, наређује повратак. Спушта се низ реку Инд. Победа над Малијцима.
• 325. п. н. е. : Одседа у Патали (Хидерабад) у делти Инда. Градња бродова и луке. Кратеров поход преко Боланског прелаза и Кандахара. Неарх плови поред обале према Персији. Повратак у Персију.
• 324. п. н. е. : Александар обнавља Киров гроб. Свадба у Сузи. Буна у Опису. Александар у Екбатани дочекује Хефестионову смрт. Битка са Косајцима у Луристану.
• 323. п. н. е. : Александар Македонски умире (наводно од маларије).

Види још

• Битка код Гаугамеле
• Битка код Иса
• Битка на реци Хидасп
• Битка код Граника
• Опсада Тира
• Битка код Херонеје
• дијадоси
• Букефал - чувени коњ
• Статејра, кћи Дарија III

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Александар Велики

• Alexander the Great: An annotated list of primary sources from Livius.org
• Alexander the Great Alexander the Great forum, articles, and referenced information.
• Wiki Classical Dictionary, extant sources and fragmentary and lost sources
• Plutarch, Life of Alexander (in English)
• Justin, Epitome of the Philippic History of Pompeius Trogus (in English)
• Plutarch, Of the Fortune or Virtue of Alexander the Great (in English)
• Quintus Curtius Rufus, Histories of Alexander (in Latin)
• Alexander's Death from Alexander the Great on the Web: 1,000 resources about Alexander the Great
• Alexander The Great in the French museum Le Louvre
• Александар Велики - хеленистички владар