Клермон Феран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Клермон Феран
фр. Clermont-Ferrand

Clermont vu de Montjuzet.JPG
Поглед на град

Грб
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Оверња
Департман Пиј де Дом
Становништво
Становништво (2011-01-01) 140.957[1]
Густина становништва 3303,42 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°46′59″N 3°04′57″E / 45.783088, 3.082352
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 42,67 км²
Клермон Феран на мапи Француске
{{{alt}}}
Клермон Феран
Клермон Феран на мапи Француске
Остали подаци
Поштански код 63000, 63100
INSEE код 63113

Клермон Феран (фр. Clermont-Ferrand) је град у Француској у регији Оверња и депарману Пиј де Дом. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 138.992. Налази се у великом индустријском подручју у Централном масиву. Град је чувен по низу угашених вулкана, који га окружују. Најпознатији од њих је Пиј де Дом, који се налази на 13 километара од града и на коме се налази телекомуникациона антена. На главном тргу у Клермон Ферану налази се велика статуа Верцингеторикса на коњу. Ту је написано „Узео сам оружје да би сви били слободни“. Аутор статуе је Фредерик Бертолди, који је направио Кип слободе.

Историја[уреди]

Катедрала Нотр Дам ноћу
Катедрала Нотр Дам

Клермон Феран је један од најстаријих француских градова. Први пут га спомиње грчки географ Страбон. У та времена град се звао Nemessos, што је била галска реч за свету шуму. У околини Клермон Ферана је била чувена битка код Герговије 52. п. н. е. у којој су Гали под вођством Верцингеторикса победили Римљане вод вођством Јулија Цезара. Након римског освајања град је добио име Augustonemetum, име у коме се комбинује изворно галско име са именом цара Октавијана Августа. У 2. веку имао је 15.000-30.000 становника, па је био један од највећих градова Галије. У касном 5. веку долази до инвазије Визигота, па је град опседао Еирик. Иако је Сидоније Аполинар најпре одбранио град, ипак је град постао 475. део Визиготске краљевине. Генерацију касније долази под контролу Франака.

По замку Clarus Mons град је 848. преименован у Клермон. Током тога периода био је бискупски град, којим је владао бискуп. Папа Урбан II је позвао 1095. у Први крсташки рат на концилу у Клермону. Да би се супроставили бискупској моћи војводе од Оверња су 1120. основале град Монтферан. Клермон је 1551. постао краљевски град, а 1610. је постао власништво круне. Клермон и Монтферан су 1630. насилно спојени у један град посебним едиктом. Ту унију је другим едиктом потврдио краљ Луј XV 1731. Тада је Монтферан постао само сателитски град Клермона. Монтферан је три пута тражио раздвајање од Клермона: 1789., 1848. и 1863.

Демографија[уреди]

Демографија
1962. 1968. 1975. 1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
127 547 148 759 156 763 147.224 136.181 137.140 138.992 140.957

Економија[уреди]

У 19. веку је основана, а у 20. веку је изграђена чувена Мишлен фабрика аутомобилских гума. Клермон Феран је постао светски лидер у производњи аутомобилских гума. Мишлен је 1970-их запошљавао око 30.000 радника. Данас запошљава око 14.000 великим делом административних радника. Клермон Феран је остао главно седиште компаније.

Градови побратими[уреди]

Знаменитости и култура[уреди]

Има низ споменика из 12. до 18. века

  • црква Нотр Дам ди Пор из 6. века је под заштитом Унескоа
  • катедрала Нотр Сам дел Асомптјон
  • црква Сен Лоран
  • статуа Верцингеторикса

Најзначајнија личност Клермон Ферана је филозоф и математичар Блез Паскал (16231662.), по коме се назива и универзитет у Клермон Ферану.

Типичан поглед на град

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :