Комунистичка партија Јапана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Комунистичка партија Јапана
日本共産党
Japanese Communist Party logo.gif
Председник Казуо Шии
Генрални секретар Тадајоши Ичида
Основана 15. јула 1922.
Седиште Токио
Држава Застава Јапана Јапан
Број чланова (2012) 318 000
Идеологија Еврокомунизам, марксизам, научни социјализам
Политичка позиција левица
Дом посланика
9 / 480
Дом већника
6 / 242
Чланови Скупштине префектура
105 / 2725
Чланови Скупштине срезова
2661 / 32070
Боје црвена
интернет страница

Комунистичка партија Јапана (јап. 日本共産党) је политичка партија која делује у Јапану. Основана је 1922. године.

КП Јапана је једна од најмасовнијих комунистичких партија на свету, са 400.000 чланова. Након Совјетско-кинеског раскола, удаљила се од Источног блока. Противи се насилном преузимању власти, те се залаже за успоставу социјализма у Јапану парламентарним путем. Њени чланови залажу се за несврстани и неутрални Јапан, противећи се америчком присуству и привилегијама које САД уживају у Јапану.

Историјат[уреди]

Основана је 15. јула 1922. године у условима илегале. Милитаристички режим је током своје владавине све време прогонио њезине чланове. Комунисти су били једина јапанска политичка партија која је била против учешћа Јапана у Другом светском рату. Легалан статус добила је пошто су Сједињене Америчке Државе окупирале Јапан 1945. године.

Партија је на изборима 1949. године освојила завидан број посланичких места у Диету, 35 њих. Међутим, Стаљин је критиковао парламентарну стратегију КПЈ и подупирао их да спроводе милитантије и насилније акције против власти. Врховни командант савезничких снага искористио је ову чињеницу да покрене прогон комуниста, након чега су се вратили илегали. Током трајања Корејског рата, јапански комунисти су извели неке акције саботаже, због чега им је пала популарност међу гласачима.

Партија није заузела ниједну страну у Кинеско-совјетском расколу 1960. године. Средином 1960-их, процењено је да КПЈ има око 120.000 чланова.[1]

Партија је врхнуац снаге у парламенту доживела 1970-их. На изборима за Доњи дом 1972. године, освојила је 38 посланичких места. Сличан резултат постигла је 1976. и 1979. године. КПЈ је уживала популарност као левичарска партија, првенствено због распада старе Јапанске социјалистичке партије.

Недавно деловање[уреди]

Након нестанка Источног блока, партија није претрпела кризу, нити је нешто посебно мењала свој програм. Године 1990, досегнула је максимум чланства, чак 500.000 чланова.[2]

Њезини чланови су поздравили распад Совјетског Савеза, речима: „Поздрављамо крај великог историјског зла империјализма и хегемоније“. Истовремено су критиковали источноевропске земље зато што су напустиле социјалистичко уређење, описавши тај потез као „повратак у прошлост“.

Спољни посматрачи приметили су 2008. године благи пораст потпоре КП Јапана због избијања и утицаја светске економске кризе на јапанске раднике[3][4], али 2009. нису успели да значајније повисе број посланика у Парламенту.

Извори[уреди]

  1. ^ Benjamin, Roger W.; Kautsky, John H.. Communism and Economic Development, in The American Political Science Review, Vol. 62, No. 1. (Mar., 1968), pp. 122.
  2. ^ The Daily Yomiuri JCP struggling to become relevant July 16 2012 Retrieved on July 12 2012
  3. ^ Japan's young turn to Communist Party as they decide capitalism has let them down - Daily Telegraph October 18, 2008
  4. ^ "Communism on rise in recession-hit Japan", BBC, May 4, 2009

Види још[уреди]