15. јул

15. јул (15.7.) је 196. дан године по грегоријанском календару (197. у преступној години). До краја године има још 169 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 15. јул

• 1099. — У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим. Римски цар Хадријан је обновио град и претворио га у војну колонију после римског разарања 70. године. 638. године освојили су га Арапи, чиме је постао муслиманско свето место.
• 1399. — прво писано спомињање Јагодине, града у централној Србији, у извештају кнегиње Милице дубровачкој општини.
• 1410. — Владислав II Јагјело, литванско-пољски краљ, победио је (немачки) Тевтонски ред у бици код Таненберга, чиме је проширио литванско-пољску државу.
• 1795. — Марсељеза постала званично химна Француске.
• 1813. — Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на Морави, Дрини и Тимоку.
• 1869. — Француз Иполит Меж Морис је пантентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва.
• 1918. — Снаге Осовине покренуле општу офанзиву под командом немачког генерала Ериха фон Лудендорфа. Тиме је почела Друга битка на Марни у Првом светском рату и последњи покушај сила Осовина да надвладају снаге Антанте на западном фронту. Битке на Марни познате су као једна највећих кланица у људској историји.
• 1937. — Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 километара, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора.
• 1941. — Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у бици код Орше у Другом светском рату.
• 1946. — Завршен Београдски процес, суђење Дражи Михаловићу и још двадесеттројици оптуженика
• 1958. — На захтев председника Камија Шамуна, америчке снаге искрцале су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти Сједињених Америчких Држава омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника.
• 1968. — На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони компанија Аерофлот и Пан Америка.
• 1974. — Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти предсеника и архиепископа Макариоса. Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макарије привремено напустио Кипар.
• 1975. — Сојуз 19 и Аполо 18 лансирани у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру.
• 1983. — Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи.
• 1992. — Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а непосредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци.
• 1995. — Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи.
• 1999. — На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату.
• 2000. — Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца.
• 2001. — Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника.

Рођења

• 1606. — Харменс ван Ријн Рембрант, холандски сликар. (†1669).
• 1707. — Фрањо Ксавер Пејачевић, хрватски историчар и теолог (†1781.)
• 1718. — Александер Рослин, шведски сликар. (†1793).
• 1865. — Алфред Нортклиф, британски политичар и новински магнат
• 1936. — Џорџ Војновић, амерички политичар српског порекла.
• 1940. — Иван Растегорац, је био српски песник и филмски критичар
• 1949. — Стојан Церовић, српски новинар, колумниста недељника Време. (†2005.)
• 1953. — Неда Арнерић, српска глумица
• 1971. — Данијела Мартиновић, хрватска певачица.
• 1992. — Кохару Кусуми, Morning Musume.

Смрти

• 1291. — Рудолф I Хабзбург, немачки цар и оснивач династије Хабзбурговаца.
• 1904. — Антон Павлович Чехов, један од најзначајнијих руских и светских драмских писаца и приповедача.
• 1919. — Херман Емил Фишер немачки хемичар, добитник је Нобелове награде за хемију 1902
• 1929. — Хуго фон Хофманштал, аустријски писац.
• 1993. — Божа Илић, српски сликар. (*1919.)
• 1997. — Ђани Версаче, италијански модни креатор. (* 1946).
• 2012. — Селест Хоум, америчка глумица, добитница Оскара. (* 1917).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Полагање ризе Пресвете Богородице

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар