Конак у Владимирцима

С Википедије, слободне енциклопедије
Конак у Владимирцима
Конак у Владимирцима
Опште информације
МестоВладимирци
ОпштинаВладимирци
Држава Србија
Време настанка1854.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Конак у Владимирцима је зграда некадашњег седишта среза у Владимирцима, подигнута 1854. године, као непокретно културно добро има статус споменика културе.

Историја[уреди | уреди извор]

Књаз Милош Обреновић је указом 1829. године наредио да се, поред осталих зграда у Србији, сагради и зграда седишта среза у Владимирцима. Зграда је завршена 1854. године о трошку мештана, тако да је свака пореска глава имала дати по два цванцика. Озидана је за потребе власти и становање среског начелника. Касније је у народу добила назив Конак.

Милован Глишић и Конак[уреди | уреди извор]

Писац Милован Глишић (1847—1908), који је родом из Ваљева, радњу своје познате приповетке Глава шећера поставио је у тадашње седиште среза, у зграду Конака (иако никад није боравио у Владимирцима). По причама владимирачких сељака на ваљевској пијаци сазнао је о преварама начелника Максима Сармашевића и пандура (полицајца) Ђуке, који су више пута препродавали дело Глава шећера и варали сељаке.[1]

Конак данас[уреди | уреди извор]

Данас је Конак седиште Библиотеке „Диша Атић“, која поседује око 50.000 књига, галерију, легат слика завичајног сликара Милана Радоњића и користи се за потребе културе. У парку испред Конака налази се биста у камену Милована Глишића, рад Косте Богдановића. Зграда Конака се налази од 1976. године под заштитом државе као најстарија зграда у Посавотамнави.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Milovan Glišić - Glava šećera” [Милован Глишић — Глава шећера]. 8. 12. 2011. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. 
  2. ^ „О нама - Историјат”. bibliotekavladimirci.org.rs. Библиотека "Диша Атић". 27. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 14. 10. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа, Ваљево: Завод за заштиту споменика Ваљево, 2006, ISBN 978-86-904745-2-3  COBISS.SR 131307532

Спољашње везе[уреди | уреди извор]