Википедија:Шта Википедија није

Из Википедије, слободне енциклопедије
Правила и смернице Википедије
Глобални принципи
Шта је Википедија
Шта Википедија није
Игнориши сва правила
Стандарди који се тичу садржаја
Неутрална тачка гледишта
Проверљивост
Без оригиналног истраживања
Биографије живих људи
Рад са другима
Учтивост
Без личних напада
Без правних претњи
Консензус
Решавање сукоба
Више
Списак правила и смерница Википедије

Википедија је онлајн енциклопедија, а такође и (као средство за остварење тога) онлајн заједница (в. на енглеском: online community). Стога, има неких ствари које нису Википедија.1

Шта Википедија није[уреди]

Википедија није папирна енциклопедија[уреди]

Википедија није папирна енциклопедија. (в. на енглеском Wikipedia is not a paper encyclopedia). То у пракси значи да не постоје ограничења у броју тема које можемо покрити, сем проверљивости података и неких других, наведених на овој страни.

Постоји нека врста изводљивог ограничења на величину појединачних чланака која зависи од величине стране за преузимање за модемске (dialup) читаоце и обзирност ка читљивости уопште (в. на енг. Wikipedia:Article size). Постоји тачка после које је подела чланка на више мањих и остављање одговарајућих прегледа природан ток развоја теме (в. енг. Wikipedia:Summary style). Док папирне енциклопедије имају краће чланке, чињеница да вики није папир нам такође дозвољава да им дајемо темељнији третман. Стога чланци могу да садрже везе, буду ажурнији итд.

Википедија није речник[уреди]

Што се тиче енглеске Википедије, она није речник. (в. на енглеском Wikipedia is not a dictionary), речник жаргона, ни генеолошки или биографски речник. Ипак, један од стандардних облика енциклопедија у српској култури су и енциклопедијски речници. Како српски језик има знатно мањи број говорника, одреднице које описују појмове у једној или две реченице сасвим су прихватљиви чланци на српској Википедији. Те одреднице треба повећати, треба их повезати и сл., али је прихватљиво да оне стоје. За разлику од правила на енглеској Википедији. Викиречник није енциклопедијски, већ је филолошки речник.

Википедија није говорница нити средство за рекламирање[уреди]

Википедија није говорница, четовање, дискусиони форум или средство за пропаганду и рекламирање. Стога, Википедијини чланци нису:

  1. било каква врста пропаганде или рекламе. Чланак, наравно, може објективно да извештава o таквим стварима, докле год је начињен покушај да пише са неутралне тачке гледишта. Ако баш желите да уверите људе у добробит ваших омиљених ставова, боље идите на дискусионе групе или започните сопствени блог.
  2. Блог: Разлика између Википедије и блога је у томе да се овде не презентује само ваше мишљење, морате да сарађујете са другима, и све што додате мора бити истинито. Ако нисте сигурни да је нешто чињеница, то морате и да нагласите. Ако се ви и неко други не слажете око чињеница, обоје морате да опишете сукоб поштено и прецизно.
  3. Дискусиони форуми. Држите се задатка — стварања енциклопедије. Можете ћаскати са људима на њиховим корисничким страницама за разговор, а проблеме у чланцима решавајте на одговарајућим странама за разговор али немојте дискусију преносити у саме чланке.
  4. Критички прегледи. Биографије и чланци о уметничким делима би требало да буду енциклопедијски уноси. Наравно, критичке аналазе јесу добродошле, али ако су утемељене на директним опажањима трећих лица. Погледајте број 5 испод. Такође погледајте Википедија:Водич за писање бољих чланака#Проверите своје измишљене ствари.
  5. Лични есеји који износе ваша лична мишљења о теми. Циљ Википедије је да сакупи људско знање. Она није средство којим треба лично мишљење учинити делом тог знања (погледајте на ен. Википедија:Без оригиналног истраживања). У ретким случајевима када су мишљења појединца довољно битна да би се о њима расправљало, пожељно је препустити другима да пишу о томе. Лични есеји о темама које се тичу Википедије су добродошли на Мети.
  6. Оригинално истраживање као што је предлагање теорија и решења, оригиналне идеје, дефинисање термина, склапање нових речи итд. Погледајте Википедија:Без оригиналног истраживања. Ако сте урадили оригинално истраживање о некој теми, објавите ваше резултате на неком другом месту, на пример, књига, угледни часопис или на неком угледном сајту. Википедија ће известити о вашем раду када он постане део прихваћеног људског знања. Не морају сви подаци који се уписује у Википедију да буду из угледних и веома читаних часописа; али потрудите се да не буду ништа мање поуздани и проверљиви. На пример, навођење књига, штампе или поузданих мрежних ресурса показује да је материјал проверљив а не да је лично мишљење онога ко уређује.
  7. Самопромоција. Мада сте слободни да пишете о себи или пројектима у које сте лично дубоко умешани, запамтите да мерила за енциклопедијске чланке важе и за те стране, као и за све друге. Врло мало понешто славних Википедијаца је значајније допринело енциклопедијским чланцима о себи и својим постигнућима, а и то је углавном прихваћено после расправе. Стварање преобилне количине линкова и референци на аутобиографске чланке је неприхватљиво. Погледајте Википедија:Аутобиографија.
  8. Рекламирање. Чланци о компанијама и производима су у реду ако су писани објективним и непристрасним стилом. Све теме у чланку такође морају бити проверљиве од трећих страна, па чланци о врло малим, „гаражним“ компанијама највероватније нису прихватљиви. Спољни линкови ка комерцијалним организацијама су прихватљиви ако могу послужити за идентификовање главних корпорација које су повезане са темом (као пример погледајте en:finishing school). Молимо имајте у виду да Википедија не подржава било који бизнис и да не спроводи програме за удруживање.

Википедија није ни „mirror“ ни складиште линкова, слика или медијских датотека[уреди]

Википедија није ни „mirror“ ни складиште веза, слика или медијских датотека. Сви садржаји додати Википедији ће можда морати бити немилосрдно преправљени да би били укључени у енциклопедију. Самом предајом, ви прихватате да дајете садржај у слободну употребу по ГНУ ЛСД. 2 Википедијини чланци нису:

  1. Просте збирке спољашних линкова или Интернет директоријуми. Нема ништа лоше у томе да чланку додате списак линкова битних за садржај; међутим, претерано повезивање омаловажава чланке и одвлачи од Википедијине сврхе.
  2. Просте збирке унутрашњих линкова, осим страна за вишезначне одреднице када је наслов чланка двосмислен, и списак тема за помоћ у организовању чланака.
  3. Просте збирке јавног власништва или других изворних материјала као што су читаве књиге или изворни код, оригинални историјски документи, писма, закони, објаве и други изворни материјали који су корисни једино када су представљени у свом првобитном, непромењеном облику. Потпуне копије изворника треба ставити у Викиизвор. Нема ничег лошег у коришћењу извора у јавном власништву, као што су издање Енциклопедије Британике из 1911. године да би се чланку додала садржина. Такође погледајте Википедија:Не укључујте комплетне текстове подужих примарних извора.
  4. Збирке фотографија или медијских датотека без текста који би ушао уз чланак. Ако желите да представите неку слику, обезбедите енциклопедијски контекст или размислите о томе да је додате на Викимедијину Оставу. Ако слика долази из извора у јавном власништву или website-а, размислите о томе да је додате у Википедија:Слике које немају чланке или Википедија:Извори за слике у јавном власништву.

Википедија није провајдер бесплатног хостинга или интернет простора[уреди]

Не можете да поставите свој сајт, блог или вики на Википедији. Ако желите да користите wiki технологију за организовање сарадње на нечем другом, макар то била и једна једина страна, постоји много сајтова који обезбеђују вики хостинг, бесплатно или за новац (неки од њих су: PeanutButterWiki, Wikicities, SeedWiki, Emergency Digital, Memebot, Riters.com). Такође можете инсталирати вики софтвер на свом серверу. Википедијине странице нису:

  1. Личне странице. Википедијанци имају своје корисничке странице, али оне се користе за информације које су битне за рад на енциклопедији. Ако желите да направите личну страницу која није везана за енциклопедијски посао (на пример, постављате ваш резиме), искористите једног од многих провајдера бесплатних личних страница на Интернету.
  2. Простори за складиштење датотека. Молимо вас да шаљете само датотеке које се користе (или ће бити коришћене) у чланцима енциклопедије; све остало ће бити обрисано. Ако имате неке битне слике, поставите их на Викимедијину оставу, одакле их можете повезати у Википедији.

Википедија није збирка података без икаквог критеријума[уреди]

Википедија није збирка у којој се подаци уписују без икаквог критеријума. То што је нешто 100% тачно, не значи и да је пригодно за укључивање у енциклопедију. Мада се непрестано води расправа о енциклопедијској вредности неколицине класа уноса, тренутно постоји сагласност да чланци у Википедији нису:

  1. Листе често постављаних питања (ЧПП, енг. FAQ). Википедијини чланци не би требало да садрже често постављана питања. Уместо тога, обликујте пружене информације као неутралну прозу унутар одговарајућег чланка. ЧПП листе боље приложите у Викикњиге.
  2. Листе или складишта лабаво сродних тема, као што су цитати, афоризми или особе. Ако желите да унесете листу цитата, придодајте их у наш сестрински пројекат Викицитат. Наравно, листа је сасвим у реду ако су њене ставке славне зато што су повезане са темом или су јој значајно допринеле. Википедија такође укључује табеле референци и табеларне податке за брзо прегледање.
  3. Водичи за путнике. Чланак о Паризу свакако треба да помене знаменитости као што су Ајфелов торањ и Лувр, али не и телефонски број или уличну адресу вашег омиљеног хотела или цену café au lait на Јелисејским пољима. Ти детаљи јесу добродошли на Википутовању, али имајте у виду да, због некомпатибилности лиценци, не можете да копирате садржај у целини, осим ако сте ви власник ауторских права.
  4. Смртовнице. Мада је тужно када неко умре, Википедија није место на којем се одаје почаст. Предмет енциклопедијског чланка мора имати и нешто што га чини посебним за цео свет, а не само за његове пријатеље и рођаке.
  5. Најновије вести. Википедија не треба да нуди вести из прве руке о најновијим догађајима (управо тиме се иначе бави наш сестрински пројекат Викивести). Википедија има пуно енциклопедијских чланака о темама од историјског значаја које су тренутно у вестима, и може бити значајно ажурнија него многи референтни извори, будући да ми можемо да уградимо нова догађања и чињенице онако брзо како се обзнањују. За примере погледајте портал Тренутни догађаји.
  6. Генеалошка стабла или телефонски именици. Биографски чланци би требало да буду ограничени на људе са чувењем или постигнућем. Једно од мерила постигнућа јесте да ли је неко поменут у више спољашних извора (на интернету или ван њега). Споредни ликови могу бити поменути у другим чланцима (на пример Роланд Геј (Roland Gay) у en:Persecution of gays, lesbians, bisexuals, and the transgendered). На m:Wikipeople погледајте предлог пројекта генеалошког/биографског речника.
  7. Директоријуми, ставке у директоријуму или ресурси за обављање послова. На пример, чланак о радио-станици у принципу не би требало да обухвата листе предстојећих догађаја, тренутних промоција, бројева телефона итд. (мада помињање битних догађаја или промоција може бити прихватљиво). Даље, странице за разговор повезане са чланком су намењене за расправу о чланку, а не за обављање послова предмета чланка.

Википедија није кристална кугла[уреди]

Kристална кугла

Сем пар изузетака, будући догађаји нису енциклопедијски, будући да су по својој природи непроверљиви све док се заправо не десе. Нарочито:

  1. Појединачни планирани или очекивани догађаји, као што је Летња олимпијада 2028. нису пригодна тема за чланке. Међутим, предвидљиви астрономски догађаји, догађаји за које је у току нека врста планирања или припрема које заслужује укључење у енциклопедију, као и документи са добро документованим спекулацијама (као што је то случај са Летњим олимпијским играма 2012. или америчким председничким изборима 2012.) јесу подесне теме за чланке. У случају планираних догађаја, сам план може бити подесна тема.
  2. Слично томе, појединачне ставке унапред одређене листе или систематски образац имена предодређени за будуће догађаје или открића нису погодна тема чланка ако су о њима знају само општи подаци. Списак имена урагана је енциклопедијска; „Тропска олуја Алекс (Alex) 2010“ није, мада је малтене сигурно да ће се олуја тог имена десити на Северном Атлантику и да ће се окретати у смеру обрнутом од казаљке на сату. Слично томе, чланци о речима образованим по предвидљивом бројном систему (као што је „септенквинквагинтилион“ - ориг. "septenquinquagintillion") нису енциклопедијски, осим ако су речи дефинисане код признатог ауторитета, или су заправо у употреби. Одређена научна проширења (екстраполације) се обично сматрају енциклопедијским, као што су хемијски елементи документовани од стране IUPAC-а пре издвајања у лабораторији.
  3. Чланци који представљају проширења, разматрања и „будућу историју“ су првобитно истраживање и стога неодговарајући. Наравно, требало би да имамо и имамо чланке о истакнутим уметничким делима, есејима или веродостојним истраживањима која отелотворују предвиђања. Дела научне фантастике постављена у будућност (али написана у прошлости или садашњости) су прихватљива пошто је њихов предвиђајући садржај потпуно измишљен. Чланак о Ратовима звезда или Звезданим стазама је одговарајући; чланак о „Оружјима која ће се користити у Четвртом светском рату" није.

Википедија није цензура[уреди]

У Википедији се може наићи на садржај који неки читаоци сматрају непријатним или увредљивим. Било ко од читалаца Википедије може да уреди чланак, а промене се приказују истог тренутка, без провере подесности, па Википедија не може да гарантује да су чланци или слике подесни за децу или подлежу одређеним друштвеним нормама. Док се очигледно неодговарајући садржај (као што су неодговарајући линкови ка шок сајтовима) обично одмах уклањају, неки чланци могу обухватати неугодан текст, слике или линкове, све док не крше било које од наших постојећих правила (нарочито неутралну тачку гледишта), нити законе државе Флориде у Сједињеним Америчким Државама, где се налазе сервери.

Википедија на српском језику није национална енциклопедија Срба[уреди]

Википедија је општа енциклопедија, која описује појмове, догађаје, особе од општег енциклопедијског значаја. Све теме од значаја за обраду су једнаке у сваком језичком издању Википедије. Природно, на Википедији на српском језику теме значајне за просторе на којима се говори српски језик вероватно ће бити темељније обрађене јер је за њих вероватно заинтересован већи број наших сарадника, и то је у реду. Али то никако не значи да су такве теме на Википедији на српском језику привилеговане или предодређене за ширу обраду од сличних одредница у окружењу или широм света: свака Википедија је контекстно — дакле и географски и национално — неутрална. Посебно се такве или било које друге теме овде не обрађују са „српског“ становишта или српске тачке гледишта нити са намером промовисања таквог становишта, како год оно било схваћено, нити Википедија на српском језику служи за афирмацију или промоцију Србије, Срба или било чега ексклузивно српског: неутрална тачка гледишта је императив за писање чланака о било чему и на било ком језичком пројекту Викимедије.

Шта заједница Википедије није[уреди]

Википедија није бојиште[уреди]

Од сваког корисника се очекује да са другима сарађује учтиво, смирено и у духу сарадње. Немојте вређати, узнемиравати нити застрашивати оне са којима се не слажете. Уместо тога, приступите ствари на интелигентан начин и започните уљудну расправу. Немојте стварати или мењати чланке само да бисте нешто доказали. Немојте правити законске или друге претње према Википедији, Википедијанцима или Задужбини Викимедија 3. Претње се неће толерисати и можете бити блокирани ако то радите. Такође погледајте Википедија:Решавање сукоба.

Википедија није анархија[уреди]

Википедија је слободна и отворена, али ограничава и слободу и отвореност када сметају сврси стварања енциклопедије. Сходно томе, Википедија није форум за неуређен слободан говор. Чињеница да је Википедија отворен, самоуправљајући пројекат не значи да је било који део њене сврхе да истражи ваљаност анархистичких друштава. Наша је сврха стварање енциклопедије, не провера граница анархизма. Ако вас то интересује, можете користити рачву Википедије Анархопедију. Такође погледајте meta:Power structure.

Википедија није већинска демократија[уреди]

Википедија није експеримент у већинској демократији. Првенствени метод проналажења сагласности је расправа, а не гласање. То јест, Википедијом не влада обавезно мишљење већине. Стално се спроводе разна гласања, али њихови бројчани резултати су обично само једно од неколико средстава за одлучивање. Пресудна средства за постизање сагласности су расправе које прате гласање. На пример, врло важан процес на Википедији је постизање сагласности о томе који чланци нису енциклопедијски те би их требало потпуно обрисати са Википедије. Дискусија помоћу које се постиже сагласност се дешава у контексту „гласа“ на страници Чланци за брисање. Међутим, Википедија заправо јесте демократија, у смислу у којем је дефинишу политички теоретичари као што су Хана Арент (Hannah Arendt) и Роберт Дал (Robert Dahl). Дал демократију дефинише као политички систем у којем сваки појединац којег одлука погађа има прилику да да свој прилог одлуци. Арент примећује да је владавина већине само процедура одлучивања која се користила у, на пример, антидемократском совјетском Кремљу. Она демократију дефинише као политични систем заснован на отвореном разговору.

Википедија није бирократија[уреди]

Неслагања треба решавати радије расправом до сагласности, него кроз строго праћење правила и процедура. Нагомилавање упутстава треба избегавати. Примећена процедурална грешка у слању било чега, идеје или номинације, није основ за неуважавање поставке. Пратите дух, не слово, било којег правила, политике или водиље.

Када се питате шта сад[уреди]

  • Када се питате шта би или шта не би требало да буде укључено у неки чланак, запитајте се шта читалац очекује да види о тој теми у енциклопедији. За примере какве чланке људи не сматрају енциклопедијским, погледајте Википедија:Чланци за брисање.
  • Када се питате да ли се крше горе наведена правила, размотрите:
    • Промену контекста чланка (нормално уређивање)
    • Промену стране у преусмерење, уз очување историје странице
    • Кандидовање стране за брисање на Википедија:Гласови за брисање, ако испуњава услове за такав поступак по страници са правилима за брисања. Да би разумели какви прилози су у опасности да буду обрисани морате редовно да пратите тамошњу расправу.
    • Промену правила на овој страници након што је постигнута сагласност, после одговарајуће расправе са другим Википедијанцима на страници за разговор. Када додајете нове опције, молимо будите што јаснији и пружите контрапримере сличних, али дозвољених, тема.

Напомене[уреди]

Напомена 1 Мада је намена ове странице да забележи чврсто постављену политику, она наставља да се развија. Ако желите да је цитирате у дискусији, будите сигурни да сте прочитали најновију верзију.

Напомена 2 Ваља знати да су у Википедијине чланке који су под Кријејтив комонс лиценцом уврштене многе слике и неки текстови који се сматрају у „поштеној употреби“. Такође погледајте Википедија:Ауторска права.

Напомена 3 Ако сматрате да су ваша законска права повређена, расправити то са другим умешаним корисницима на одговарајућој mailing list, контактирајте Задужбину Викимедија, или нас, у случајевима нарушавања ауторских права, обавестите овде.

Погледајте још[уреди]