Пређи на садржај

Корисник:Davidr003/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Подморница пројекта 941 «Акула»[уреди | уреди извор]

Класа Тајфун
Профил ССБН класе Тајфун
Општи подаци
ТипПодморница са балистичким пројектилима
КласаТајфун
Каријера1981–2023
Поринут1981
У служби одморнарица Совјетског Савеза морнарица Русије
Главне карактеристике
Депласман48000 Т под водом 23200 Т на површини
Дужина175 М
Ширина23,3 M
Газ11,2 М
Дубина роњења400 M
Погон
  • 2 × ОК-650 реактор ОК-650 нуклеарни реактори са водом под притиском, сваки од 190 МВт
  • 2 × парне турбине са зупчаником, свака од 50.000 КС
  • 2 осовине са завртњима са 7 лопатица
Брзина22.22 Чвора на површини 28 Чворова под водом
Доплов120+ дана под водом
Посада160 особа
Наоружање

С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак је о совјетској/руској класи подморница са балистичким ракетама са НАТО називом "Тајфун", али са домаћим називом (Pуски: "Акула") Ајкула.

Класа "Тајфун", совјетска ознака Пројекат 941 Акула (Pуски: Акула, што значи "ајкула", НАТО ознака Тајфун), била је класа нуклеарних подморница са балистичким ракетама које је дизајнирао и изградио Совјетски Савез за Совјетску морнарицу. Са подводним депласманом од 48.000 тона [1], „Тајфуни“ су биле највеће подморнице икада изграђене,[2] способне да обезбеде удобне услове за живот посади од 160 чланова током неколико месеци под водом. Извор НАТО ознаке остаје нејасан, иако се често тврди да је повезан са употребом речи "тајфун" (Pуски:"тайфун") од стране генералног секретара Леонида Брежњева у говору из 1974. године, када је описивао нови тип нуклеарне подморнице са балистичким ракетама, као реакцију на нову класу подморница америчке морнарице „Охајо“.[3]

Руска морнарица је отказала свој програм модернизације „Тајфуна“ у марту 2002. године, наводећи да би модернизација једног „Тајфуна“ била скупа као изградња 100 нових подморница класе „Бореј“. Три брода класе „Тајфун“ су повучена из употребе 1990-их и разбијена су у отпад током 2000-их, још два су повучена током 2000-их и тренутно су неактивна. Са објавом да је Русија елиминисала последње Р-39 Риф (SS-N-20 Sturgeon) балистичке ракете у септембру 2012. године, само један „Тајфун“ је остао у служби, „Дмитриј Донској“, који је био преуређен са модернијим РСМ-56 Булава балистичким ракетама за тестирање. Она је наставила да служи до фебруара 2023. године, када је повучена из употребе.

Опис[уреди | уреди извор]

Совјетске, а потом и руске, нуклеарне подморнице се идентификују словом „К“ праћеним бројем (на пример, водећи брод класе „Јасен“, „Северодвинск“, је К-560). К означава крстарица: (Pуски: Крейсер). Велики депласман подморница класе „Тајфун“, упоредив са неколико класа носача авиона, довео је до њихове класификације као тешких крстарица (Pуски: Тяжелый Крейсер).

Поред свог ракетног наоружања, класа „Тајфун“ је имала шест торпедних цеви дизајнираних за руковање ракетама РПК-2 (SS-N-15) или торпедима типа 53. Подморница класе „Тајфун“ могла је остати под водом 120 дана у нормалним условима, а потенцијално и више ако је то било потребно (нпр. у случају нуклеарног рата). Њихов примарни ракетни систем се састојао од 20 балистичких ракета Р-39 Риф (НАТО: SS-N-20) са максимално 10 нуклеарних бојевих глава по ракети. Технички, „Тајфуни“ су могли лансирати своје дугометне нуклеарне ракете док су усидрени у својим доковима.[4]

Подморнице класе „Тајфун“ су имале више трупова под притиском, што поједностављује унутрашњи дизајн док чини пловило много ширим него обичне подморнице. У главном телу подморнице, два дугачка трупа под притиском леже паралелно са трећим, мањим трупом под притиском изнад њих (који излази непосредно испод командне куле), и два друга трупа под притиском за торпеда и управљачки механизам. Ово такође знатно повећава њихову издржљивост – чак и ако један труп под притиском буде пробијен, чланови посаде у другом су безбедни и постоји мања могућност за поплаву. Њихове балистичке ракете су биле постављене између два главна трупа под притиском, а њихове лансирне цеви су биле окружене само спољним, „лаким“ трупом.

„Тајфун“ је био способан да путује брзином од 28 чворова (52 км/х; 32 мпх) под водом.[5]

Конструкција[уреди | уреди извор]

Тајфун класа подморнице

Енергетски систем је изведен у виду два независна ешалона, смештена у различитим труповима под притиском. Реактори су опремљени системом аутоматског гашења у случају губитка електроснабдевања и импулсном апаратуром за контролу стања реактора. Приликом пројектовања, у техничке задатке је укључена тачка о потреби обезбеђивања безбедног радијуса, за шта су развијени и експериментима у пробним одељцима проверени методи рачунања динамичке чврстоће сложених чворова трупа (причвршћивање модула, израњајућих комора и контејнера, међутрупне везе).[6]

За изградњу „Акула“ на „Севмашу“ је посебно подигнута нова хала бр. 55 — највећи наткривени хангар на свету. Бродови имају велики резервоар у пловности — више од 40%. У потопљеном стању, тачно половина депласмана припада баластној води, због чега су подморнице у флоти добиле неформални назив „водоноше“, а у конкурентском КБ „Малахит“ — „победа технике над здравим разумом“. Један од разлога за овакво решење био је захтев пројектантима да обезбеде најмању могућу газ подморнице како би се могли користити постојеће ремонтне базе. Такође, управо велики резервоар у пловности, заједно са чврстом командном кулом, омогућава подморници да пробија лед дебљине до 2,5 метра, што је први пут омогућило борбено дежурство у високим географским ширинама све до северног пола.

Историја[уреди | уреди извор]

Класа „Тајфун“ је развијена у оквиру Пројекта 941 као совјетска класа „Акула“ (Pуски: Акула), што значи ајкула. Понекад се меша са другим подморницама, јер НАТО користи назив „Акула“ за руске подморнице Пројекта 971 „Шчука-Б“ (Щука-Б). Пројекат је развијен са циљем да се усклади са наоружањем балистичких ракета подморница класе „Охајо“, способних да носе 192 нуклеарне бојеве главе, свака од 100 килотона, али са значајно дужим дометом. Да би се омогућило ово повећање домета, совјетске подморничке балистичке ракете су биле знатно веће и теже од својих америчких противника (Р-39 Риф је више него двоструко тежи од УГМ-96 Тридент I; остаје најтежа подморничка балистичка ракета која је икада била у служби у свету). Подморница је морала бити прилагођена у складу с тим.

Поређење величина уобичајених подморница из Другог светског рата са класом Тајфун

Почетком 1990-их, постојали су и предлози да се неке подморнице класе „Тајфун“ преуреде у подморничке теретне бродове за превоз нафте, гаса и терета под поларним ледом до удаљених северних територија Русије. Подморнице би могле да приме до 10.000 тона терета и превезу га под поларним ледом до танкера који чекају у Баренцовом мору. Ови бродови би, након значајног инжењерског рада потребног за развој технологија за пренос нафте са бушилица на подморнице, а потом и на танкере, испоручивали свој терет широм света.

Шест подморница класе „Тајфун“ изграђено је између 1976. и 1985. године. Првобитно су подморнице биле означене само бројевима трупа. Имена су касније додељена четири пловила која су задржана у руској морнарици након распада Совјетског Савеза. Током времена Руске Федерације, ови бродови су требало да буду спонзорисани од стране неког града или компаније. Налог за изградњу додатног пловила (труп број ТК-210) је отказан и никада није завршен.

Крајем децембра 2008. године, високи званичник морнарице најавио је да две подморнице класе „Тајфун“, ТК-17 Архангелск (Pуски: Архангелск) и ТК-20 Северстал (Pуски: Северсталь), које су биле у резерви, неће бити поново наоружане новим ракетним системом Булава. Могуће је да ће бити модификоване да носе крстареће ракете или да полажу мине, или да ће се користити у специјалним операцијама. Крајем јуна 2009. године, командант морнарице, адмирал Владимир Висоцки, рекао је новинарима да ће две подморнице бити резервисане за могуће будуће поправке и модернизацију. У септембру 2011. године, руско министарство одбране одлучило је да отпише све нуклеарне подморнице са балистичким ракетама Пројекта 941 Акула до 2014. године. Разлози за повлачење подморница класе „Тајфун“ су ограничења наметнута Русији споразумом о смањењу стратешког наоружања и успешна испитивања нове подморнице класе „Бореј“.

ТК-17 учествује на поморским вежбама

Иако су замена за многе типове подморница, подморнице класе „Бореј“ су нешто краће од класе „Тајфун“ (170 м наспрам 175 м) и имају мању посаду (107 људи наспрам 160). Ове промене су делом направљене како би се смањили трошкови изградње и одржавања подморница. Поред тога, Сједињене Америчке Државе и Канада су обезбедиле 80% средстава за уклањање старијих подморница класе „Тајфун“, чиме је било много економичније изградити нову подморницу.[7]

Године 2013, државна новинска агенција РИА Новости најавила је да ће морнарица уклонити две подморнице „Тајфун“, почевши од 2018. године. То су биле ТК-17 Архангелск (Pуски: Архангелск) и ТК-20 ТК-20 Северстал (Pуски: Северсталь). До 2017. године, одлука о уклањању ТК-17 и ТК-20 још увек није била чврста.[8]

Дана 20. јула 2022. године, објављено је да је „Дмитриј Донској“ повучен из руске морнарице.[9] Ово је било раније него што се очекивало, јер је 2021. године било наведено да ће подморница остати у служби до 2026. године као платформа за тестирање оружја.[10] Међутим, извори су 2022. године сугерисали да 2026. година није била у плану руске морнарице. Дана 6. фебруара 2023. године, објављено је да је подморница повучена из употребе.

Шема подморнице[уреди | уреди извор]

Општи распореди класе тајфун: 1 - спољни труп; 2 - 533 мм предње торпедне цеви; 3 - труп под притиском (напред); 4 - сместиви предњи хидроавиони; 5 - отвори за евакуацију; 6 - труп под притиском одељка торпеда; 7 - одељак за сонар; 8 - 20 цеви за балистичке ракете Р-39; 9 - контролна соба; 10 -капсуле за бекства ; 11 - уређаји који се увлаче; 12 - Фин; 13 - радио соба; 14 - реакторски простор; 15 - врата хангара / терета за вучену комуникацијску плутачу; 16 - избочине за спречавање оштећења пропелера од леда; 17 - одељак за турбину; 18 - машински одељак, 19 - хидродинамичко заглађивање избочина; 20 - вертикални стабилизатор; 21 - кормила; 22 - пропелер са каналима; 23 - крмени хидроавиони; 24 - сонар; 25 - одлагани потисници; 26 - одељак за ракете; 27 - одељак за посаду; 28 - 2 х нуклеарна реактора ОК-650; 29 - осовина пропелера; 30 - хоризонтални стабилизатор; 31 - труп под притиском (напред); 32 - главни потисни труп (десни бок); 33 - главни потисни труп (лука); 34 - труп под притиском (пераје); 35 - труп под притиском (крмена); 36 - резервоар за брзо роњење; и - нападни перископ; ии - навигациони перископ; иии - радио секстант; ив - радарски/ЕСМ систем; в - сноркел; ви & виии - радио комуникације; вии - налажење правца; ик - антена за сателитску комуникацију/позиционирање; к - вучени сонарни низ монтиран на труп

Представници Класe "Тајфун"[уреди | уреди извор]

Име Положено[11] Поринут Пуштање у службу Тренутни статус
ТК-208

«Дмитрий Донской»

17.06.1976 29.09.1980 12.12.1981[12] Надограђен по пројекту 09412 у експериментални брод за тестирање нове балистичке ракете Булава.

Новој нуклеарној подморници пројекта 955А СФ „Бореј-А“ је дато име „Дмитриј Донској“. 2022. године припремала се за повлачење Северне флоте Ратне морнарице Русије из борбене службе и декомисије. 6. фебруара 2023. повучена је из флоте и чека на одлагање.

ТК-202 22.04.1978 (01.10.1980) 23.09.1982 (24.06.1982) 28.12.1983 Године 2005. исечен је у метал уз финансијску подршку Сједињених Држава.
ТК-12

«Симбирск»

19.04.1980 17.12.1983 26.12.1984 1998. је избачен из морнарице. 26. јула 2005. испоручен је у Северодвинск на одлагање у оквиру Руско-америчког програма за смањење претњи сарадње. Рециклирано.
ТК-13 23.02.1982 (05.01.1984) 30.04.1985 26.12.1985 (30.12.1985) Америчка страна је 15. јуна 2007. године потписала уговор о одлагању. 3. јула 2008. почела је рециклажа у комори за пристајање на Звездочкој. 2009. године исечен је у метал.
ТК-17

«Архангельск»

24.02.1985 08.1986 06.11.1987 Због недостатка муниције стављен је у резерву 2006. године. Уклоњен из флоте. Рециклирање ће почети после 2020.
ТК-20

«Северсталь»

06.01.1987 07.1988 04.09.1989 Због недостатка муниције стављен је у резерву 2004. године. Уклоњен из флоте. Рециклирање ће почети после 2020.

Појављивање на малим екранима[уреди | уреди извор]

Вероватно најпознатија измишљена подморница класе Тајфун је стелт опремљена Црвени октобар, тема романа Тома Кленсија Лов на Црвени октобар и његове филмске адаптације из 1990. године, са Шоном Конеријем у главној улози измишљеног капетана Марка Рамијуса.

Документарни филм из 2001. године "Невидљива мисија" о руској подморници „Северсталь“ продуцирала је Corona Films за Discovery Channel уз учешће ZED, France 5, ZDF, RTBF, TV5 Monde и Scottish Screen Fund.[13]

Године 2008. National Geographic је објавио документарни филм о разбијању једног од „Тајфуна“ у серији "Break It Down". Ова подморница је ТК-13, која је разбијена у периоду од 2007. до 2009. године.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Apalʹkov, Jurij Valentinovič (2003). Korabli VMF SSSR: spravočnik v četyrech tomach. Sankt-Peterburg: Galeja Print. ISBN 978-5-8172-0069-0. 
  2. ^ „National Geographic: Submarine Milestones -- Largest Subs”. web.archive.org. 2011-06-04. Приступљено 2024-05-18. 
  3. ^ Hitchens, Theresa (2001-01-01). „Get a policy, please”. Bulletin of the Atomic Scientists. 57 (1): 21—23. ISSN 0096-3402. doi:10.2968/057001008. 
  4. ^ Soviet and Russian Strategic Nuclear Forces, The MIT Press, 2001-10-12, стр. 1—32, ISBN 978-0-262-28170-6, Приступљено 2024-05-18 
  5. ^ The Hunt for Red October, Harvard University Press, 2003-06-30, стр. 213—247, Приступљено 2024-05-18 
  6. ^ „Пуховская Н.Е. Элизабет Зельберт: правовое решение проблемы женского равноправия”. Исторический журнал: научные исследования. 5 (5): 546—554. ISSN 2222-1972. doi:10.7256/2222-1972.2014.5.14694. 
  7. ^ Zubair, A (2011-06-29). „Alternative Propulsion for Nuclear Submarines”. Warship 2011: Naval Submarines and UUV'S. RINA. doi:10.3940/rina.ws.2011.20. 
  8. ^ Новости, Р. И. А. „Решение об утилизации самых больших в мире АПЛ "Акула" пока не принято”. РИА Новости (на језику: руски). Приступљено 2024-05-20. 
  9. ^ Новости, Р. И. А. „Источник: самую большую в мире АПЛ "Дмитрий Донской" вывели из состава ВМФ”. РИА Новости (на језику: руски). Приступљено 2024-05-20. 
  10. ^ „Russia’s nuclear-powered sub Dmitry Donskoy withdrawn from service”. TASS. Приступљено 2024-05-20. 
  11. ^ „«АТОМНЫЕ ПОДВОДНЫЕ ЛОДКИ С БАЛЛИСТИЧЕСКИМИ РАКЕТАМИ Проект 941 «Акула» • Typhoon class»”. atrinaflot.narod.ru. Архивирано из оригинала 2012-02-20. г. Приступљено 18. 05. 2024. 
  12. ^ „«Памятные даты за сентябрь месяц»”. Официальный сайт Министерства обороны. mil.ru. Архивирано из оригинала 2007-09-29. г. Приступљено 18. 05. 2024. 
  13. ^ „Full record for 'AUF UNSICHTBARER MISSION = MISSION INVISIBLE' (8144) - Moving Image Archive catalogue”. movingimage.nls.uk. Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ „Break it Down: Nuclear Submarine | National Geographic Channel”. web.archive.org. 2012-10-21. Приступљено 2024-05-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Davidr003/песак&oldid=27799224”