Балистичка ракета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дијаграм V-2, прве балистичке ракете.

Балистичка ракета је ракета која прати суборбиталну балистичку путању лета са циљем достављања бојеве главе на унапред одређену мету. Навођена је само током релативно кратке иницијалне фазе лета, а касније њеним летом управљају закони орбиталне механике и балистике. До сада направљене балистичке ракете као погон током лета користе хемијске ракетне моторе разних типова.

Ракета може бити у великој мери балистичка а ипак способна за одређене маневре избегавања, као што се тврди за ракету Булава која је у развоју. У том случају се понекад користи израз квазибалистичке ракете.

Прва балистичка ракета је била A-4, позната под ознаком V-2. Развила ју је Нацистичка Немачка током тридесетих и четрдесетих година двадесетог века, под вођством Валтера Дорнбергера. Прво успешно лансирање V-2 је изведено 3. октобра, 1942. а у употребу је ушла 6. септембра, 1944, када је гађан Париз, а два дана касније је гађан Лондон. До краја Другог светског рата је лансирано преко 3.000 ових ракета.

Путања балистичке ракете се дели на три дела: Део током кога ракета користи погон мотора, део слободног лета, који чини највећи део лета, и фаза поновног улаза, када ракета поново улази у Земљину атмосферу.

Балистичке ракете могу да се лансирају са фиксираних или мобилних лансирних места, укључујући возила, летелице, бродове и подморнице. Фаза лета током кога се користи погон мотора може да траје од неколико десетина секунди до неколико минута, и може да се састоји од више ракетних стадијума.

Када се искључи погон, ракета улази у фазу слободног лета. Како би прешле велике раздаљине, балистичке ракете се обично лансирају у суборбиталне свемирске летове; када су у питању интерконтиненталне балистичке ракете, највећа висина достигнута током слободног лета је око 1200 km.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]