Корисник:Lazar9944/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Снежна граница[уреди | уреди извор]

У климатологији и топографији, снежна граница [1]је неправилна граница изнад које се снег задржава током целе године.

           Идући од екватора ка половима, температура постепено опада и то на сваких 660 km за 1 °С. У вишим географским ширинама и планинским областима снежне масе, нагомилане током зимског периода, не успевају да се отопе током кратког лета већ сачекају нови снег. Зона између области где се снег стално нагомилава због негативног топлотног биланса и области где се сав снег што падне отопи, назива се доња снежна граница. У њој се може отопити тачно онолике количине снега колико и падне. Изнад ње количина снега које падају су веће од оних које могу да се отопе, а испод ње мање од оних које би могле да се отопе. Изнад доње снежне границе налази се горња снежна граница. Количина падавина у облику снега се прво повећа, а затим, се даљим порастом висине планинских врхова смањује, да се готово сва количина снежних падавина губи испаравањем без обзира на ниске температуре. Зона између горење и доње снежне границе се назива хионосфера. У хионосфери се стално врши нагомилавање снега. Доња снежна граница је значајна за геоморфологију, јер се изнад ње налази област храњења ледника. Испод доње снежне границе налази се глацијална граница. Она се налази око 250 м изнад доње снежне границе и представља ону висину коју планински врхови морају да достигну да би се на њима могло створити макар и најмањи ледници. Висина снежне границе зависи од климе, количине снежних падавина, орографских услова, влажности ваздуха, температуре и експозиције стране. Висина снежне границе на Земљи је различита. На Антарктику и Арктику она је близу мора. Идући од полова ка екватору снежна граница се повећава. У тропским зонама она достиже 6000 м, а умереним зонама око 3000 м. На Тибету достиже до 7000 м. У Северној Америци до 4600 м, у Јужној Америци, на Андима, она је преко 6500 м. У Европи, на Алпима, она је 2950 м, на Етни 3300 м итд. Један део снега који падне изнад снежне границе губи се отапањем за време краткотрајног лета. То је један мали део снега, док већи део снега остаје, нагомилавајући се из године у годину у дебео снежни покривач који се назива перзистентни снег. Ако је снажна граница у нивоу мора, онда ледници улазе у море и од њих се откидају огромни делови који плове у виду ледених брегова. Отапањем ледника испод снежне границе одржава се природна равнотежа која регулише однос између стварања и нестајања леденог покривача. Она се ремети у случају општег отопљавања или захлађивања. Ова климатска колебања изазивају померање снежне границе.

Табела[уреди | уреди извор]

Назив планине Географска ширина Надморска висина
Свалбард 78° N 300-600 m
Гренланд 70° N 100-500 m
Северни део Скандинавије 67° N 1000-1500 m
Исланд 65° N 700-1100 m
Источни Сибир 63° N 2300-2800 m
Јужни део Скандинавије 62° N 1200-2200 m
Југоисточни део Аљаске 58° N 1000-1500 m
Приобални део Камчатке 55° N 700-1500 m
Северне падине Алпа 48° N 2500-2800 m
Централни део Алпа 47° N 2900-3400 m
Јужне падине Алпа 46° N 2700-2800 m
Кавказ 43° N 2700-3800 m
Пиринеји 43° N 2600-2900 m
Гран Сасо д'Италија 42° N 2600-2800 m
Понтијске планине 41° N 3800-4300 m
Стеновите планине 40° N 2100-3350 m
Каракорумске планине 36°N 5400-5800 m
Хималаји 28° N 6000 m
Оризаба 19° N 5100-5500 m
Рувензори 1° N 4700-4800 m
Кенија (планина) 4600-4700 m
Анди у Еквадору 1° S 4800-5000 m
Килиманџаро 3° S 5500-5600 m
Анди у Боливији 18° S 6000-6500 m
Анди у Чилеу 30° S 5800-6500 m
Аустралијски Алпи 36° S 1500-2200 m
Руапеху 37° S 2500-2700 m
Јужни Алпи 43° S 1600-2700 m
Огњена земља 54° S 800-1300 m
Антарктик 70° S 0-400 m

Референце[уреди | уреди извор]

[1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

https://en.wikipedia.org/wiki/Snow_line

https://es.wikipedia.org/wiki/L%C3%ADnea_de_nieve

https://fr.wikipedia.org/wiki/%C3%89tage_nival

Литература[уреди | уреди извор]

Петровић Д. и Манојловић П. (2003). Геоморфологија. Географски факултет, Студентски трг 3/3, Београд

  1. ^ а б Геоморфологија. Београд: Географски факултет, Студентски трг 3/3, Београд. 2003. ISBN 86-82657-32-5.