Еквадор
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| крилатица: Слобода и Уређење (шп. "Libertad y Orden") |
|
| Химна Salve, Oh Patria |
|
| Главни град | Кито |
| Службени језик | шпански |
| Председник: | Рафаел Кореја |
| Премијер: | Ленин Морено |
| Независност: | Од Велике Колумбије 13. маја, 1830 |
| Површина | |
| - Укупно | 256.370 km² (71) |
| - Вода (%) | 8,8 |
| Становништво | |
| - 2019.. | 14.306.876 (65) |
| - Густина | 55.8/km² |
| Валута | Амерички долар (100 центи) |
| Временска зона | UTC -5 |
| Интернет домен | .ec |
| Позивни број | +593 |
Република Еквадор (шп. República Ecuador) је држава која се налази на северозападу јужноамеричког континента. На северу се граничи са Колумбијом, на југу и истоку са Перуом а на западу излази на Тихи океан. Кроз територију Еквадора пролази имагинарна линија екватора, одакле потиче и име државе. Еквадор има само два годишња доба, лето и зиму. Еквадор је такође познат у свету по острвском архипелагу Галапагос, који се налази на око 1000 km, западно од Еквадора у Тихом океану.
Главни град, као и политички и административни центар Еквадора је Сан Франсиско де Кито, док је главни индустријски и привредни центар, лучки град Сантијаго де Гвајакил, уједно и град са највише становника, са веома развијеним туризмом, у којем се одвијају све важније економске активности.
Садржај |
Географија [уреди]
| За више информација погледајте чланак Географија Еквадора |
Еквадор се налази у западној Јужној Америци, између Перуа и Колумбије. Укупна површина Еквадора је 283.560 km². Од те површине, 276.840 km² је копно, а 6.720 km² вода. Чувена Острва Галапагос су такође део Еквадора.
Еквадор има на Тихом океану обалу дугу 2.237 километара. Са Колумбијом дели 590 km границе, а с Перуом 1.420 km. Планина Чимборазо је највећа планина у Еквадору, са висином од 6.267 метара, део Анда. Котопакси, највиши активни вулкан на свету, налази се такође у Еквадору.
Еквадор се дели на четири различита подручја. Галапагос острва, Коста, Сијера, и Оријенте. Коста се налази у западном Еквадору, Сијера обухвата средишњи Еквадор, познат по планинама, док је Оријенте источни део земље где се налази амазонска прашума.
Историја [уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Еквадора |
У подручју данашњег Еквадора су од давних времена живеле разне старе америчке културе. Међутим, ове су освојили Инке у петнаестом веку и тако је до доласка Европљана Еквадор био део Инка Царства. Шпанија је освојила то подручје 1534. године, и тако се модерни Еквадор прво појавио у историји као шпанска колонија.
Године 1822. Еквадор добија независност од Шпаније, и постаје део Велике Колумбије. Ипак, та супер-држава се ускоро распада у три различите државе 1830. године, а једна од њих је Еквадор.
Деветнаести век у историји Еквадора познат је по државној слабости и нестабилности. Крајем деветнаестога века Еквадором владају строго католички председници, све до либералне побуне Елој Алфароа 1895. године.
Између 1904. и 1942, Еквадор губи доста територије у разним ратовима са својим суседима. Највећи и најважнији је био рат са Перуом 1941. године, који се није решио до 1999. године. 2000. године избила је криза владе у Еквадору, и тадашњи потпредседник Густаво Нобоа постао је нови председник након побуне еквадорских Индијанаца.
Влада [уреди]
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
| За више информација погледајте чланак Влада Еквадора |
У Еквадору, председник, потпредседник, и чланови конгреса након избора раде за четири године. У Еквадору постоји петнаест министарства. Вође регија, градоначелници, су директно изабрани по вољи становништва. Судије Народног суда бира Конгрес, и ту функцију обављају до краја живота.
Од 15. јануара 2003. године, председник Еквадора је Алфредо Паласио. Данас је политичка ситуација у Еквадору релативно сигурна и стабилна. Од 1996. године и тадашњих избора, Еквадорски индијанци више учествују у политици (Пре 1996. године индијанци намерно нису учестовали).
Привреда [уреди]
| За више информација погледајте чланак Привреда Еквадора |
Нафта, које има доста у Еквадору, је била центар Еквадорске економије у двадесетом веку. Производи као банане, и шећер су исто важни. 2000. године, Валута Еквадора постаје Амерички долар са надом да би се смањила тадашња економска криза. Од тада Еквадорска економија напредује, али споро. Проблеми са економијом су имали велики утицај на Еквадорску политику у претходних пет година.
Становништво [уреди]
| За више информација погледајте чланак Демографија Еквадора |
У Еквадору има отприлике 13.710.234 становника (2003). Највећа етничка група су местици (мешовити белци и индијанци) који чине 65% од становништва. Индијанци следе са 25%, а после њих су белци са 7% укупног еквадорског становништва. 2003. године чак 35% становништва је било млађе од 14 година старости. 92,5 % Еквадораца су писмени.
Култура [уреди]
| За више информација погледајте чланак Култура Еквадора |
Као многе друге јужноамеричке земље, култура Еквадора је комбинација шпанске културе, и индијанске културе. На културу Еквадора утицала је и култура афричких робова. 68% од Еквадораца су католици. Најпознатији део еквадорске културе је Еквадорска музика, али Еквадор је имао неколико чувених јужно Америчких писаца и уметника.
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||