Еквадор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Еквадор
República Ecuador
Застава Еквадора Грб Еквадора
Застава Грб
крилатица: Слобода и ред
(шп. "Libertad y Orden")
Химна
Salve, Oh Patria
Положај Еквадора
Главни град Кито
Службени језик шпански
Државна религија {{{државна религија}}}
Председник: Рафаел Кореа
Независност: Од Велике Колумбије
13. маја, 1830
Површина  
 — укупно 256.370 km² (71)
 — вода (%) 8,8
Становништво  
 — 2014. 15.749.900 [1] (67)
 — густина 58,95/km² 
Валута Амерички долар (100 центи)
Временска зона UTC -5
Интернет домен .ec
Позивни број +593

Еквадор (шп. Ecuador), званично Република Еквадор (шп. República del Ecuador) држава је у Јужној Америци [2]. Према северу се граничи са Колумбијом, према истоку и југу са Перуом, док према западу излази на Пацифички океан. Поред Чилеа, једина је држава Јужне Америке која се не граничи са Бразилом. Еквадору припадају и Острва Галапагос удаљена око хиљаду километара према западу. Простире се на 283.520 km². Главни град је Кито, док је највећи град Гвајакил. Главни и службени језик је шпански којим говори око 94 % становништва. Поред шпанског у службеној употреби су и Кичуа, Шуар, и још једанаест других језика. Еквадор је тренутно на 71. месту по економској конкурентности.[3] За Еквадор је карактеристично да се у њему налази велики број ендемских биљних и животињских врста, што га сврстава међу седамнаест земаља са најразноврснијом флором и фауном на свету.[4] Уставом Еквадора, усвојеним 2008, по први пут су законом дефинисана права природе, тј. права екосистема.[5] Еквадор је председничка република која је независност од Шпаније стекла 1809. а од Велике Колумбије 1830. године.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Еквадора

Еквадор се налази у западној Јужној Америци, између Перуа и Колумбије. Укупна површина Еквадора је 283.560 km². Од те површине, 276.840 km² је копно, а 6.720 km² вода. Чувена Острва Галапагос су такође део Еквадора.

Еквадор има на Тихом океану обалу дугу 2.237 километара. Са Колумбијом дели 590 km границе, а с Перуом 1.420 km. Планина Чимборазо је највећа планина у Еквадору, са висином од 6.267 метара, део Анда. Котопакси, највиши активни вулкан на свету, налази се такође у Еквадору.

Еквадор се дели на четири различита подручја. Галапагос острва, Коста, Сијера, и Оријенте. Коста се налази у западном Еквадору, Сијера обухвата средишњи Еквадор, познат по планинама, док је Оријенте источни део земље где се налази амазонска прашума.

Историја[уреди]

У подручју данашњег Еквадора су од давних времена живеле разне старе америчке културе. Међутим, ове су освојили Инке у петнаестом веку и тако је до доласка Европљана Еквадор био део Инка Царства. Шпанија је освојила то подручје 1534. године, и тако се модерни Еквадор прво појавио у историји као шпанска колонија.

Године 1822. Еквадор добија независност од Шпаније, и постаје део Велике Колумбије. Ипак, та супер-држава се ускоро распада у три различите државе 1830. године, а једна од њих је Еквадор.

Деветнаести век у историји Еквадора познат је по државној слабости и нестабилности. Крајем деветнаестога века Еквадором владају строго католички председници, све до либералне побуне Елој Алфароа 1895. године.

Између 1904. и 1942, Еквадор губи доста територије у разним ратовима са својим суседима. Највећи и најважнији је био рат са Перуом 1941. године, који се није решио до 1999. године. 2000. године избила је криза владе у Еквадору, и тадашњи потпредседник Густаво Нобоа постао је нови председник након побуне еквадорских Индијанаца.

Политички систем[уреди]

Актуелни председник Рафаел Кореа ступио је на дужност 15. јануара 2007.

Власт у Еквадору је подељена на пет грана: извршну, законодавну, судску, изборну, и друштвени и јавни надзор. Еквадором управља демократски изабран председник, који се бира на мандат од четири године. Актуелни председник Еквадора, Рафаел Кореа, столује у председничкој палати у Киту. Устав који је на снази донела је Уставотворна скупштина Еквадора изабрана 2007. а сам устав је потврђен на референдуму 2008. године. Од 1936. гласање на изборима је обавезно за све писмене особе између 18 и 65 година старости, док остали грађани могу али нису у обавези да гласају.[6]

У извршну власт спада и 25 министара. Гувернери провинција и чланови већа (градоначелници и градски већници) директно су изабрани. Народна скупштина Еквадора састаје се током године осим за време годишњих одмора током јула и децембра. Она има тринаест сталних одбора. Чланове Народног суда правде бира Народни савет судства на мандат од девет година.

Извршна власт[уреди]

Палата Каронделет, седиште Владе Еквадора

Владу саставља председник Еквадора, тренутно је то Рафаел Кореа. У вођењу владе њему помаже потпредседник, тренутно је то Хорхе Глас. Председник и потпредседник могу да буду бирани на те функције два пута. Извршна власт одређује спољну политику, поставља Канцелара Републике, амбасадоре и конзуле, управља оружаним снагама Еквадора, Народном полицијом Еквадора, и осталим органима које поставља. Супруга председника има звање прве даме Еквадора.

Законодавна власт[уреди]

Зграда Народне скупштине Еквадора.

Законодавну власт има једнодомна Народна скупштина Еквадора, чије је седиште у Киту, и чини је 137 посланика, изабраних на четворогодишњи мандат. Петнаест чланова се бира по пропорционалном систему, по два посланика делегира свака провинција, док се остатак посланика одређује изборним законом на основу последњег пописа.

Судска власт[уреди]

Судску власт чини Савет судства као главно тело, и Народни суд правде, провинцијски судови, и заштитници народа. Законску заступљеност одређује Савет судства. Народни суд правде има 21 судију који се бирају на период од девет година. Сваке три године бира се трећина судија, што је одређено Органским кодом правосудног система (шп. Código Orgánico de la Función Judicial). Њих бира Савет судства на основу предлог опозиције. Државни тужилац и јавни правобранилац су независна тела правосудног система.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Еквадора

Нафта, које има доста у Еквадору, је била центар Еквадорске економије у двадесетом веку. Производи као банане, и шећер су исто важни. 2000. године, Валута Еквадора постаје Амерички долар са надом да би се смањила тадашња економска криза. Од тада Еквадорска економија напредује, али споро. Проблеми са економијом су имали велики утицај на Еквадорску политику у претходних пет година.

Становништво[уреди]

На основу пописа становништва спроведеног 2010. године Еквадор је имао 15.001.072 становника.[7] Местици су најбројнија етничка група која чини 71,9 % становништва. Индијанци чине 7 % становништва. Етничка група Монтубио чини 7,4 % становништва. Еквадорци афричког порекла, у које се убрајају мулати и замбоси, чине 7 % становништва и углавном живе у провинцији Есмералдас, и у нешто мањем броју у обалском подручју. Белци чине 6,1 % становништва и живе углавном у урбаним подручјима.

Базилика дел Вото Насионал у старом средишту Кита

Религија[уреди]

На основу података еквадорског Националног института за статистику и попис 91,95 % становништва Еквадора су верници, атеисти чине 7,94 % а 0,11 % становништва су агностици. Међу верницима римокатолици чине 80,44 %, протестанти 11,3 %, Јеховини сведоци 1,29 % становништва, док 6,97 процената чине припадници осталих религија и деноминација (углавном Јевреји, будисти, и мормони).[8][9] У Еквадору постоје и мале заједнице православаца, муслимана, будиста и бахајаца. Мормона чине 1,4 % становништва, или 211.165 у 2012. години.[10] Исте године у Еквадору је било и 77.323 Јеховина сведока.[11] Јеврејска заједница има двеста следбеника а седиште јој је у Киту.

Народи[уреди]

Устав Еквадора признаје вишенационалност онима који сматрају да имају порекло везано за неки од домородачких народа. Тако, поред креола, местика и афроеквадораца, постоје и припадници домородачких народа расутих на пацифичкој обали, у селима кечуанских Анда, и у амазонској прашуми.

Густина становништва[уреди]

Већина Еквадораца живи у централним провинцијама, на Андима, или дуж пацифичке обале. Тропске шуме на истоку државе су ретко настањене јер у њима живи само око 3 % становништва Еквадора.

Највећи градови у Еквадору

Гвајакил
Гвајакил
Кито
Кито
Куенка
Куенка

Град Провинција Број становника

Санто Доминго
Санто Доминго

Мачала
Мачала

1 Bandera de Guayaquil.svg Гвајакил Bandera de Guayaquil.svg Гвајас 2 350 915
2 Кито Кито Bandera Província Pichincha.svg Пичинча 2 239 191
3 Куенка Куенка Bandera Província Azuay.svg Азуај 505 585
4 Bandera de Sto. Domingo de los Colorados.png Санто Доминго Bandera Província Santo Domingo de los Tsáchilas.svg Санто Доминго де лос Тсачилас 368 013
5 Machala Flag.svg Мачала Bandera Província El Oro.svg Оро 241 606
6 Flag of Durán.svg Дуран Bandera de Guayaquil.svg Гвајас 235 769
7 Bandera de Portoviejo.PNG Портовијехо Bandera Província Manabí.svg Манаби 223 086
8 Bandera de Manta.png Манта Bandera Província Manabí.svg Манаби 221 122
9 Bandera Província Loja.svg Лоха Bandera Província Loja.svg Лоха 180 617
10 Bandera Província Tungurahua.svg Амбато Bandera Província Tungurahua.svg Тунгурава 178 538

Према попису становништва из 2010.[12]

Култура[уреди]

Као многе друге јужноамеричке земље, култура Еквадора је комбинација шпанске културе, и индијанске културе. На културу Еквадора утицала је и култура афричких робова. 68% од Еквадораца су католици. Најпознатији део еквадорске културе је Еквадорска музика, али Еквадор је имао неколико чувених јужно Америчких писаца и уметника.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :