Корисник:Marija234/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Мофат
Мофат 2007. године
Лични подаци
Датум рођења(1932-05-24)24. мај 1932.
Место рођењаКопенхаген, Данска
ОбразовањеТринити колеџ, Кембриџ
Научни рад
Пољефизика
ИнституцијаУниверзитет у Торонту, Универзитет у Ватерлоу
МенториФред Хојл, Абдус Салам
Познат погравитација, Квантна теорија поља, променљива брзина светлости

Џон Мофат (рођен 24. маја 1932.)[1] је британско-канадски физичар рођен у Данској. Тренутно је професор Emeritus физике Универзитета у Торонту[2], такође је и привремени професор физике на Универзитету у Ватерлоу.

Мофат је познат по свом раду на гравитацији и космологији, а његови најзначајнији радови су несиметрична теорија гравитације и скалар-тензор-вектор гравитација, 2008. године је објавио књигу под називом Поновно налажење гравитације у којој је објединио своје своје радове. Његова теорија објашњава криву ротације галаксије укључивања тамне материје. Користи променљиву брзину светлости при решавању космолошких проблема. Могуће је да је брзина светлости била већа за ред величине већи од 30 у најранијим тренуцима Великог праска. Његов скорији рад на нехомогеним космолошким моделима покушава да објасни одређене аномалије Космичког позадинског зрачења, као и недавно откривено убрзање ширења универзума.

Мофат је предложио нову независну променљиву квантне теорије поља која је увек коначна и одатле долази до ренормализације. Такође маса се ствара без Хигсовог механизма.

Детињство и образовање[уреди | уреди извор]

Мофат је рођен у Копенхагену у Данској. Био је син оца Шкотланђанина, Џорџа, и мајке Данкиње, Естер. Његов отац, музичар из Глазгова, наступао је у ноћном клубу у Копенхагену када је упознао Естер, плесачицу. Венчали су се три недеље касније.

Године 1938, уочи Другог светског рата, Џонов отац преселио је породицу у Лондон тачно предвиђајући да ће Немачка извршити инвазију на Данску. Касније, 1939. године, за време Блица, Џон је евакуисан у Глазгов да живи са баком и деком. У Глазгову није успео да напредује, борећи се академски, па се после годину дана вратио родитељима и сво троје су се преселили у Бристол, где је Џонов отац добио посао претраживања бродова за немачке шпијуне.

У Бристолу су живели близу фабрике која је производила Бристол F.2A ратне авионе. Уочи Битке за Британију 1940. ваздушни напади су постали све учесталији. Једног дана отишли су у шетњу по Вестону на Меру како би избегли немачке налете у Бристолу. Као што Мофат каже у својим мемоарима "Ајнштајнов одговор":

"Чуо сам звиждук бомби док су падале, а затим звук експлозије када бомбе падну дубоко у блату плаже. Експлозија је одбацила моје родитеље и мене покрај шеталишта. Завршио сам у башти на леђима, отворио сам очи и само посматрао плаво небо, док ми је још увек одзвањало у ушима. Крв ми је лила из носа и осећао сам страшно стезање и бол у грудима. Скроз ошамућен, устао сам и убрзо приметио да су и моји родитељи били у истој башти. На све четири су покушавали да устану такође осећавши јак бол у грудима и крварење из носа".

Траума од бомбардовања и ваздушних напада остала је с њим читав живот. Мофат је написао:

„У то време некако сам успевао да поднесем ужас од наших искустава током рата и носим са са тим из дана у дан. Међутим, отприлике годину дана после бомбашких напада у Бристолу и Вестону на Меру, почео сам да патим од онога што сада називамо посттрауматским стресним поремећајем. Имао сам ноћне море и нападе панике. И данас још увек повремено доживљавам нападе панике, углавном када сам у посети Европи."

Када је мали Џон имао седам или осам година, отац га је одвео код психијатра у Лондон јер је инсистирао на читању реченица и гледања на сат уназад. Психијатар је оцу рекао да је дечак геније. Џон, слушајући, није мислио да та реч много значи за његову будућност.

Након рата, породица се вратила у Данску, где је Џонов отац покренуо увозно-извозни посао. Покупио је туберкулозу од једног од својих запослених и био је тешко болестан годину дана, а породица је улагала све напоре у лечењу.

Интересовање за физику[уреди | уреди извор]

Као тинејџер, Мофат је напустио школу са 16 година да би постао уметник. Одустао је након што је једно време живео у Паризу, без примања. По повратку у Копенхаген, заинтересовао се за космос и почео да предаје математику и физику. Универзитет у Копенхагену дозволио је било коме да погледа књиге из његових библиотека, и тако је постигао толико брз напредак да је за годину дана почео да ради на проблемима опште релативности и јединствене теорије поља.

Када је Мофат имао око 20 година написао је писмо Алберту Ајнштајну, саопштавајући му да ради на једној од његових теорија, "Драги професоре. . . Био бих Вам вечно дужан када бисте нашли времена да прочитате моје радове.", почео је.

"Године 1953. Ајнштајн ми је послао одговор из Принстона у Њу Џерзију, али написан је на немачком. Тако сам отрчао до своје бријачнице (у Копенхагену) да ми берберин преведе. Кроз то лето и јесен, разменили су отприлике десетак писама. Локална штампа је покупила те приче које су тада привукле пажњу физичара Нилса Бора и других. Одједном су се отворила врата могућности ". (Институт за теоријску физику, Онтарио , 2005.)

Ајнштајнов одговор је гласио:

"Часни господине Мофат, Наша ситуација је следећа. Стојимо испред затворене кутије коју не можемо да отворимо, и трудимо се да разговарамо о томе шта је унутра, а шта није".

Мофатова преписка са Ајнштајном и сусрет са Бором привукли су пажњу званичника у британском конзулату у Копенхагену и он је позван да студира на Кембриџу. Године 1958. на Тринити Колеџу на Кембриџу[3] одбранио је докторат без прве дипломе. Надгледали су га Фред Хојл и Абдус Салам.

Променљива брзина светлости: теорија и контроверзија[уреди | уреди извор]

Године 1992, Џон Мофат је сматрао да је брзина светлости била много већа у раном свемиру и да је имала вредност већу од 1030 км / с[2]. Своју теорију „променљиве брзине светлости“ (ВСЛ) објавио је на два места - у онлајн архиви Националне лабораторије Лос Аламос (ЛАНЛ), 16. новембра 1992[4], и у Међународном часопису модерне физике Д. издање из 1993. године[5][6].

Научна заједница углавном је игнорисала ВСЛ теорију[5] до 2001. године када је астроном Џон Веб са сарадницима са универзитета Новог Јужног Велса открио експерименталне доказе телескопских опажања да је космолошка константа фине структуре - која садржи брзину светлости – сада можда другачија него што је била у раном Универзуму[7].

Ови експерименти су подржала Мофатову ВСЛ теорију и започели су трку за ауторством теорије, започету 1998. године.

Те године, пет година након што је Мофат објавио своје радове о ВСЛ-у, Жао Магежо са Империал колеџа у Лондону и сарадници Едрју Албрехт са Калифорнијског универзитета у Дeјвису и Џон Д. Баров са универзитета Кембриџ, објавили су упадљиво сличну идеју у престижном часопису, Физички преглед Д, који је неколико година раније одбацио Мофатов рад[2].

Обавештен о пропусту, Магежо је посветио Мофату читаво поглавље у својој књизи објављеној 2002, Брже од брзине светлости: Прича о научној спекулацији.[2][8]

Контроверза је поново настала током промоције Магежове књиге, када аутор није приписао Мофату заслуге, нити тачан број објава - у часописима као што су Дискавер[9], Недељни издавач[10], Сид Магазин и Хришћански Научни Монитор [11]. У настојањима да се Магуежо прикаже као "дрзак, млади научни скоројевић", десетине публикација приписивале су теорију ВСЛ-а у потпуности Магуежу и његовим коауторима. Мофат, тада у шездесетим годинама био је скрајнут[5][6]. Мофат је изражавао незадовољство због поновних пропуста, безуспешно позивајући новинаре да провере чињенице[5][6].

Причу о омашци у медијима актуализовао је марта и јула 2003. научни новинар Мајкл Мартин, који је још 2001. ВСЛ теорију приписао Мофату у тексту о Вебовим астрономским открићима објвљеном у УПИ[12].Тим Фолгер који је писао за Дискавер Магазин признао је пропусте у свом тексту и извинио се. Као одговор на писмо читаоца Хенрија ван Дриела са одељења за физику Универзитета у Торонту, Фолгер је написао, "Професор ван Дриел је апсолутно у праву - Џон Мофат је развио теорију променљиве брзине светлости неколико година пре Жао Магежа, и жалим што нисам укључио те податке у моју причу[13]."

Месецима касније, док су остали извештавали о овом спору[14] Магежо је поново потврдио Мофатово ауторство ВСЛ теорије.[5][6] У септембру 2004. године Тим Фолгер из Дискавер Магазина одржао је обећање које је дао током полемике, да ће „написати причу о Џону Мофату“.[15]

Двојица физичара постали су пријатељи и 2007. су објавили заједнички рад у часопису Општа релативност и гравитација.[16]

Измењена теорија гравитације[уреди | уреди извор]

Наставивши Ајнштајнове потраге за теоријом унификованог поља, Мофат је објавио несиметричну теорију гравитације која, као Ајнштајново унификовано поље, подразумева симетрично поље(гравитација) и антисиметрично поље. За разлику од Ајнштајна, Мофат није покушао друго да идентификује преко електромагнетизма, уместо тога је предложио да је асиметрична компонента још једно испљавање гравитације. Како је истраживање напредовало, теорија се мењала на више начина.

У тренутној верзији измењене теорије гравитације се Ајнштајнова теорија гравитације модификује додатним векторским пољем. Комбинован ефекат ових поља мења снагу гравитације на великим растојањима кад су велике масе у питању. Резултујућа сила описује, без употребе тамне материје, ротацију криве галаксије[17] и масе профила рендгенских група галаксија[18].

Нелокална квантна теорија поља[уреди | уреди извор]

1990. Мофат предлаже коначну нелокалну квантну теорију поља. Теорију су развијали Еванс, Мофат, Клепе и Вудард 1991. У следећем раду Мофат предлаже теорију као алтернативу за стандардне електромагнетне и слабе нуклеарне силе. Мофатова теорија је квантна теорија поља са нелокалним чланом у Лагранжовом пољу. За стандардни модел решава проблем природности масе Хигсовог бозона[19]. Такође води до коначне квантне теорије гравитације.

Публикације[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Одабрани наслови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Armitstead, Claire Louise, (Mrs J. C. Yandell), (born 2 Dec. 1958), Books Editor, Guardian News and Media, since 2011 (Literary Editor, The Guardian, 1999–2011), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-05-02 
  2. ^ а б в г „Highlights from the Acoustical Society of America 162nd Meeting”. Noise & Vibration Worldwide. 42 (9): 21—27. октобар 2011. ISSN 0957-4565. doi:10.1260/0957-4565.42.9.21. 
  3. ^ Roberts, James R. (децембар 2005). „The Search for the Holy Grail of Medical Documentation”. Emergency Medicine News. 27 (12): 17—20. ISSN 1054-0725. doi:10.1097/00132981-200512000-00015. 
  4. ^ Moffat, J.W. (09. 1993). „SUPERLUMINARY UNIVERSE: A POSSIBLE SOLUTION TO THE INITIAL VALUE PROBLEM IN COSMOLOGY”. International Journal of Modern Physics D (на језику: енглески). 02 (03): 351—365. ISSN 0218-2718. doi:10.1142/S0218271893000246. 
  5. ^ а б в г д „Once a physicist: The Invisible Physicist”. Physics World. 24 (07): 46—46. 07. 2011. ISSN 0953-8585. doi:10.1088/2058-7058/24/07/43. 
  6. ^ а б в г Bahr, Martin (2002). „"In the Shadow of the Speed of Light"”. JurPC: 9—9. ISSN 1615-5335. doi:10.7328/jurpcb/20021719. 
  7. ^ Webb, J. K.; Murphy, M. T.; Flambaum, V. V.; Dzuba, V. A.; Barrow, J. D.; Churchill, C. W.; Prochaska, J. X.; Wolfe, A. M. (2001-08-09). „Further Evidence for Cosmological Evolution of the Fine Structure Constant”. Physical Review Letters. 87 (9). ISSN 0031-9007. doi:10.1103/physrevlett.87.091301. 
  8. ^ Smolin, Lee, 1955- (2006). The trouble with physics : the rise of string theory, the fall of a science, and what comes next. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-55105-7. OCLC 64453453. 
  9. ^ Faster than light: was Einstein wrong?, Acumen Publishing Limited, 2002-07-30, стр. 177—184, ISBN 978-1-84465-344-7, Приступљено 2020-05-02 
  10. ^ &NA; (децембар 1994). „Single-dose sumatriptan schedule takes first place”. Inpharma Weekly. &NA; (967): 18. ISSN 1173-8324. doi:10.2165/00128413-199409670-00038. 
  11. ^ Pyenson, Lewis (02. 2000). Einstein, Albert (1879-1955), theoretical physicist. American National Biography Online. Oxford University Press. 
  12. ^ Brimicombe, Michael (2001). „Light printer link”. Electronics Education. 2001 (1): 15—21. ISSN 2054-0329. doi:10.1049/ee.2001.0009. 
  13. ^ A Few Moments with TSW, UNP - Nebraska, стр. 370—372, ISBN 978-1-4962-0718-0, Приступљено 2020-05-02 
  14. ^ Cooper, James Lees, (6 March 1907–9 April 1980), President and Publisher, The Globe and Mail, Toronto, 1963–74; Director, The Globe and Mail Ltd, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-05-02 
  15. ^ Hofkirchner, Wolfgang (2013-10-15). „Quest For A Unified Theory”. doi:10.4324/9781315889481. 
  16. ^ Magueijo, João; Moffat, John W. (08. 2008). „Comments on “Note on varying speed of light theories””. General Relativity and Gravitation (на језику: енглески). 40 (8): 1797—1806. ISSN 0001-7701. doi:10.1007/s10714-007-0568-2. 
  17. ^ Moffat, J. W.; Rahvar, S. (2013-09-25). „The MOG weak field approximation and observational test of galaxy rotation curves”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 436 (2): 1439—1451. ISSN 1365-2966. doi:10.1093/mnras/stt1670. 
  18. ^ Holmes, Stephen D. (2013-06-20). „Project X: Accelerator Reference Design”. 
  19. ^ Borgland, Anders; Elmer, Peter; Kirby, Michael; Patton, Simon; Potekhin, Maxim; Viren, Brett; Yanny, Brian (2014-12-19). „HEP-FCE Working Group on Libraries and Tools”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мофатов сајт

Саопштења Универзитета у Торонту у вези са Мофатом:

1999

2003

2007

Преглед Поновног проналска гравитације на сајту Amazon.com

Џон Мофат на Пројекту Математичка генеалогија


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marija234/песак&oldid=23111135”