Корисник:Mijat69/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Леопард гекон (Eublepharis macularius) је врста гуштера која припада животињама малог раста, претежно насељавају суве, полупустињске пределе. Ноћне су животиње, током дана они се крију у јазбинама и скривеним склоништима.

Mijat69/песак
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Reptilia
Ред: Squamata
Породица: Eublepharidae
Род: Eublepharis
Врста:
E. macularius
Биномно име
Eublepharis macularius
(Blyth, 1854)
Синоними
  • Cyrtodactylus macularius
  • Cyrtodactylus madarensis
  • Eublepharis fasciolatus
  • Eublepharis gracilis

Изглед и карактеристике[уреди | уреди извор]

Леопард Гекони су први пут откривени од стране зоолога Едварда Блајта 1854.године као Eublepharis macularius.[1]

Спадају у среднје геконе и своје име добијају по боји која због црних туфни подсећа на леопарда.[2]

Њихова боја потиче од ћелија које садрже пигмент познате као хроматофори[3]. Младунци су у просеку дуги између 7 и 10цм и тешки између 2 и 5 грама. Одрасле женке су дугачке између 18 и 20цм и теже између 50 и 70 грама, док одрасли мушки Гекони достижу дужину и до 28цм и тежину до 80 грама. Имају потпуно функционалне очне капке, очи имају вертикално елипсиодне зенице које се шире у мраку. Ноћне су животиње[4], током дана крију се у јазбинама и скривеним склоништима, постају активни у сумрак када су температуре ниже. За разлику од многих гекона њихови прсти немају лепљиве плоче, па се не могу пењати по вертикалним зидовима.

Основна боја им је жућкаста са пуно црних туфни. Постоје разни морфови тако да постоје разне варијанте обојености и шара.

Зуби[уреди | уреди извор]

Леопард гекони могу заменити сваки од својих 100 зуба у периоду од 3-4 месеца.[5][6]

Реп[уреди | уреди извор]

Природно станиште леопард гекона
Леопард гекон у природном станишту
Регенерација репа
Гекон са регенерисаним репом

Као и већина гекона, леопард Гекони имају способност самоампутације која се назива аутотомија.[7] Њихови дебели репови могу се регенерисати када се изгубе, међутим регенерисани репови изгледају кратко и никада немају исти изглед као оригинални реп.

Станиште[уреди | уреди извор]

Леопард гекони настањују суве камените травњаке и пустињска подручја Авганистана, Пакистана, северозападне Индије,[8] западног Непала и делове Ирана.[9][10][11] Леопард Гекони живе у сушним и полусушним областима са ретком вегетацијом и песковитим земљиштем, као и у каменовитим пределима ге се пукотине могу искористити као склониште. Зимске температуре могу бити прилично ниске, што приморава геконе да улазе у бурмацију[12], живећи од залиха масти.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Леопард гекон спада у карниворе и храни се искључиво инсектима.[13] Лове ноћу док преко дана траже заклон од предатора. За јединке које се држе као кућни љубимци исхрана није иста као и код дивљих гекона, они се хране живим инсектима одговарајуће величине у зависности од старости гекона. Углавном у исхрану спадају тенебрије, дубије, цврчци и понекад неки мали миш. Суплементи су један од битних фактора исхране, у већини случајева су то калцијум и витамински суплементи. Вода им увек мора бити доступна.

Леопард гекон лови
Леопард гекон лови
Леопард гекон лови

Одбранбени механизам[уреди | уреди извор]

Леопард Гекони имају предаторе попут змија, лисица и других великих гмизаваца. Њихов оштар слух и вид помажу им да побегну од њих ноћу. Заједно са својим изузетним оштрим видом и слухом, њихове шаре помажу у маскирању од предатора. Њихово чуло укуса и мириса такође им помаже да преживе. Они остају у подземним јазбинама током дана, избегавајући ризик да буду поједени.

Леопард гекон се пресвлачи

Леопард Гекони такође имају способност да добровољно откину репове ако су нападнути, ухваћени за реп, угрижени током копулације или их други гекони гризу током храњења. То се назива каудална аутотомија. Након одвајања, реп може наставити трзање 30 минута, омогућавајући гекону да побегне од свог предатора.[14][15] Реп је велик и забележено је да гекон без репа успева брже да побегне. Преломи костију репа омогућавају његово лако одвајање , а брзо вазоконстрикција омоминигућава гекону да изгуби малнималну количину крви. Ово одвајање репа изазива висок ниво стреса код гекона због губитка драгоцене резерве масти коју је некада имао.[16] Одмах ће почети да регенерише реп јер је то неопходно за опстанак. Изгубљени реп може повећати шансе за болест гекона и у неким случајевима га убити, али то је врло ретко. Регенерисани репови често задржавају боје сличне оригиналном репу (мада ће се највероватније веома разликовати од осветљености и узорка оригинала), међутим, често су врло глатки и недостаје им дужина нормалног репа. Реп ће такође бити краћи и често дебљи од претходног репа.


Размножавање[уреди | уреди извор]

Леопард Гекони се обично размножавају током лета. Женке могу акумулирати сперму током сезоне размножавања и произвести до три легла од једне или две копулације.[17] Женке могу положити шест до осам легла од два јаја. Јаја се полажу око 21 до 28 дана након парења. Просечно време потребно новорођеном гекону да се излегне је негде између 35 и 89 дана, мада је обично ближе последњем.[18] Младунци леопард гекона имаће кречни врх на крају њушке који помаже у разбијању њихове љуске јаја. Кречни врх ће отпасти у року од једног до два дана. Поред тога, обично „пресвуку” своју кожу у року од 24 сата од излегања. Младунче леопард гекона неће моћи да једе све до првог „пресвлачења”.

Младунче леопард гекона

Познато је да код леопард гекона одређивање пола зависи од температуре. Јаја инкубирана на претежно ниским температурама (око 26-29 °Ц ) или врло топлим температурама (око 34-35 °Ц ) развијаће се као женке, док ће се јаја инкубирана на средњим температурама (око 31-33 °Ц) развијати као мужјаци. Сматра се да се одређивање пола успоставља током прве две недеље инкубације. Женке рођене на вишим температурама разликовале су се од оних рођених на нижим температурама, у понашању и хормонски.[19] Они рођени на вишим температурама показали су агресивније понашање. Познате су као" вруће женке " и често се сматрају неплодним.






Леопард гекони као љубимци[уреди | уреди извор]

Леопард Гекони су неки од најпопуларнијих кућних љубимаца међу гуштерима[20]. Ово је можда прва припитомљена врста гуштера[21]. Лако се размножавају у питомству, па је већина животиња које се продају узгајана у питомству, а не уловљена у дивљини. Захваљујући опсежном домаћем узгоју и вештачкој селекцији, животиње у питомству су различитих морфова. Они који се налазе у дивљини обично имају мању разноликост у боју од оних који се држе као кућни љубимци. Тако популарне их чини и лака брига о њима као кућним љубимцима, не захтевају велики тераријум као ни свакодневно храњење јер се одрасли гекони хране до 3 пута недељно[22].

Морфови(боје)[уреди | уреди извор]

Леопард Гекони варирају у боји од жуте до смеђе-наранџасте са мрљама које покривају цео или скоро половину леђног дела тела. Иако је у дивљини заступљена само основна боја леопард гекона постоји још доста врста морфова[23]:

  • Хиперксантични – Ово је боја „високо жута, високо жута“ – другим речима, ови гекони су оклопљени основном светло жутом бојом и имају смањене тамне шаре. Ова фазу неки одгајивачи означавају као „дух леопард гекон“.
  • Мандарина – Само име одлично описује фазу.
  • Пастелни – Поново су хобисти изабрали име које је врло дескриптивно. Основна боја се прелива заједно са шарама. Шаре на глави и репу су стандардне.
  • Лаванда – Пре него уске, редуковане и смеђе, тамне траке и мрље на овом облику су широке, упадљиве, љубичасто-плавих нијанси.
    Различитост морфова
    Различитост морфова
  • Снежни – Код овог гекона је жута или наранџаста основна боја замењена белом. Поседује црна пресијавања. Најсветлији појединци (они код којих су црне маргине сведене на минимум) су најпожељнији.
  • Албино – Много чешће него поптуно бела боја, ову интересантну фазу одликују приметне, али пригушене, боје, а реквизит су јој и пинк очи. Албинизам је данас популаран, и често се множе гушери ове фазе.

Такође видети[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Eublepharis macularius”. The Reptile Database. Приступљено 2022-05-09. 
  2. ^ „Leopard Gecko”. Peoria Zoo (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-09. 
  3. ^ Mcvean, Ada (20. 03. 2019). „Under the Microscope: Leopard Gecko Skin”. McGill. 
  4. ^ Vitt, Laurie J (2014). Herpetology: an introductory biology of amphibians and reptiles (на језику: енглески). ISBN 978-0-12-386919-7. OCLC 839312807.  |first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)
  5. ^ „Mechanism of Tooth Replacement in Leopard Geckos | Developmental Biology Interactive”. web.archive.org. 2015-03-12. Приступљено 2022-05-09. 
  6. ^ Handrigan, Gregory R.; Leung, Kelvin J.; Richman, Joy M. (2010-11-01). „Identification of putative dental epithelial stem cells in a lizard with life-long tooth replacement”. Development. 137 (21): 3545—3549. ISSN 0950-1991. doi:10.1242/dev.052415. 
  7. ^ Autonomy (на језику: енглески), 2022-05-03, Приступљено 2022-05-09 
  8. ^ Sultana, Aisha (јануар 2010). „EUBLEPHARIS MACULARIUS (Indian Leopard Gecko).”. ResearchGate. 
  9. ^ „(PDF) leopard gecko Eublepharis macularious from Pakistan”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-09. 
  10. ^ Rawat, Shah. Thapa, Yan, Kul, Karan (април 2019). „First Records of the Common Leopard Gecko, Eublepharis macularius (Blyth 1854) (Eublepharidae), in Nepal”. Researchgate. 
  11. ^ Sharif Khan, Muhammad (април 2016). „revised herpetology of habitat types”. Researchgate. 
  12. ^ „Leopard Gecko Brumation: Everything You Need to Know - Reptile Advisor” (на језику: енглески). 2020-08-27. Приступљено 2022-05-09. 
  13. ^ Seufer, Hermann (2005). The eyelash geckos care, breeding and natural history (на језику: енглески). ISBN 978-3-9804207-8-5. OCLC 181523397. 
  14. ^ „Flip, flop and fly: modulated motor control and highly variable movement patterns of autotomized gecko tails”. PubMed Central. 09. 09. 2009. 
  15. ^ „Audubon Magazine”. web.archive.org. 2013-07-13. Приступљено 2022-05-09. 
  16. ^ „Leopard Gecko Caresheet | The Gecko Spot”. web.archive.org. 2019-07-19. Приступљено 2022-05-10. 
  17. ^ Ferkin, Michael; LaDage, Lara (2008-01-01). „Do conspecific cues affect follicular development in the female leopard gecko (Eublepharis macularius)?”. Behaviour (на језику: енглески). 145 (8): 1027—1039. ISSN 0005-7959. doi:10.1163/156853908784474506. 
  18. ^ Tremper, Ron (2011-12-01). „Leopard Gecko Breeding”. Reptiles Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-10. 
  19. ^ Flores, D.; Tousignant, A.; Crews, D. (1994-06). „Incubation temperature affects the behavior of adult leopard geckos (Eublepharis macularius)”. Physiology & Behavior. 55 (6): 1067—1072. ISSN 0031-9384. PMID 8047573. doi:10.1016/0031-9384(94)90389-1.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. ^ Valdez, Jose W. (03. 03. 2021). „Using Google Trends to Determine Current, Past, and Future Trends in the Reptile Pet Trade”. PubMed Central. 
  21. ^ „Geckos as Pets - Care Guide and Introduction”. web.archive.org. 2016-03-04. Приступљено 2022-05-11. 
  22. ^ „How to Feed Leopard Geckos”. wikiHow (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  23. ^ „Leopard Gecko Morphs » Complete List of All Leopard Gecko Types”. www.thebeardeddragon.org. Приступљено 2022-05-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mijat69/песак&oldid=24548576”