Корисник:Topalović Tijana/песак
Розе морска лепеза је животиња која формира задруге и живи причвршћена за морско дно. Морске лепезе су разгранате структуре формиране од више стотина полипа. Гране су им спљоштене и све се развијају у истој равни тако да личе на лапезе. Међусобно спојени полипи, из морске воде, филтрирају храну за читаву колону.
Структура[уреди | уреди извор]
Рожасти корали, у које се убрајају и морске лепезе, нису појединачна бића. То су задруге које се састоје од великог броја појединачних, међусобно повезаних полипа, који сви заједно учествују и сарађују у прехрани и размножавању колоније. Сваки полип личи на малу морску сасу, висок је око 3-5 мм и има 8 перастих пипака, помоћу којих филтрира храну и апсорбује кисеоник. Са осталим полипима је повезан преко система цеви, који служи као систем за расподелу хране. Када један полип усиса храну, она се расподељује на све полипе, тако да је читава колонија увек добро снабдевена са планктоном.
Код неких врста лепеза полипи су смештени у кречњачком скелету, који су полипи сами изградили. Те врсте корала граде коралне гребене у тропским морима.
Морске лепезе се разликују од тих врста лепеза јер немају спољни скелет. Оне имају разгранато скелетно језгро, које је изграђено од еластичне рожнате материје назване горгонин. Са спољне стране су пресвучене меким меснатим ткивом у којем су смештени многобројни полипи. Гране се развијају у облику лепезе и све се налазе у истој равни. Стабло лепеза је помоћу педалног диска чврсто усидрено за подлогу.[1]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Сваки полип производи и јајашца и спрему. Да би дошло до исправне оплодње, сперму испушта у море. Суседне лепезе преузимају сперму, која затим продире у њихову телесну шупљину у којој се налазе јајашца па их оплођује. Из јајашаца се развијају сићушне, покретне ларве, које полипи затим избацују у море. Ларве плутају морем ношене струјама, које их понекада могу однети врло далеко.[2]
Ларва се затим причврсти за неку, одговарајућу подлогу на морском дну и преобрази у полипа, који затим гради нову колонију тако што се размножава бесполним путем - пупљењем. Сви ти полипи су међусобно повезани рожнатим скелетом и системом цеви.
После тридесетак година, која се састоји од више стотина генетски идентичних лепеза, достигне величину од око 40 центиметра у пречнику. Сви полипи у колонији сваке године производе јајашца и сперму и тако се укрштају са другим суседним колонијама лепеза. На тај начин се све више шире, што објашњава њихову бројност.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
1.Тропски сродници морске лепезе могу да достигну пречник од чак три метра и да доживе старост од сто година.
2.Због жарних ћелија на пипцима, морске лепезе су нејестиве за већину животиња, тако да немају много природних непријатеља. Њихов непријатељ је рожнати морски пуж, Тритониа одхнери, који је добро прикривен у води тако да га полипи не могу на време открити. Рожнати морски пуж је отпоран на отров њихових жарних ћелија. Он их чак усађује у своју кожу, да би се на тај начин бранио од непријатеља.[3]
Храна и начин прехране[уреди | уреди извор]
Појединачни полипи морске лепезе изгледају као морске сасе, а и њихов начин прехране је сличан прехрани саса, тако што из морске воде филтрирају сићушне организме, који пливају у планктону. Сваки полип има пипке са многобројним жарним ћелијама, у којима се налазе мале оштре стрелице, које се активирају чим нека животња додирне пипак. Оне имају задатак да паралишу сваку животињу која им се приближи. Пошто је плен паралисан полипи га увлаче у усни отвор, а затим даље у желудачну шупљину. После варења у желудачној шупљини, хранљиве материје се распоређују на целу колонију преко система цеви.[4]
Безбројни пипци целокупне колоније старају у води целу мрежу за ловљење плена. Међутим, та мрежа делује само ако кроз њу стално струји вода.
Структура морских лепеза није примерена за живот у плитким обалним водама у којима обично живе морске сасе, јер их угрожавају таласи, као и плима и осека. Зато се морске лепезе у великом броју насељавају искључиво у нешто већим дубинама са сталним и једнакомерним струјањем морске воде.
Карактеристике морске лепезе[уреди | уреди извор]
Полипи: Изгледају као сићушне сасе. Помоћу система цеви, повезани су међусобно као и са гранама и унутрашњости лепезе. Полипи се могу увући у стабло, а код храњења извући се из њега.
Пипци: Када је полип извучен, може се видети осам перастих пипака. Пипци су опремљење жарни ћелијама.
Орган за прихватање за подлогу: Лепеза се за стену причвршћује помоћу педалног диска.
Географска распрострањеност и заштита врсте[уреди | уреди извор]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Живи уз европске обале Атлантског океана дуж Голфске струје, од Ирске па све до северне Африке, и у Средоземном мору.
Заштита врсте[уреди | уреди извор]
Многе врсте рожастих корала, који живе у Средоземном мору и у тропским морима угрожене су због њиховог скупљања и продаје као сувенира као и због загађивања мора. Зато се њихова целокупна популација у последње време у великој мери смањила.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Štursa, Miroslav (2008). ENCIKLOPEDIJA ŽIVOTINJA. Beograd: INTERNCIONAL MASTERS PUBLISHERS d.o.o.
- ^ Догељ, В.А. (1971). Зологија бескичмењака. Београд: Научна књига.
- ^ Татић, Будислав (2004). Školski zoološki atlas. "ТЕ-МА" О.D. стр. 16,17.
- ^ Крунић, M. (1977). Зоологија инвертебрата 1. Београд: Научна књига.