Коштана срж

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пресјек анатомије ћелија у коштаној сржи
Узимање коштане сржи даваоца
Примјерак говеђе коштане сржи

Коштана срж (лат. Medulla osium), је меко ткиво смјештено у коштаним шупљинама. Коштана срж одраслих производи крвна зрнца.

Црвена и жута коштана срж[уреди]

Постоје двије врсте коштане сржи — црвена (мијелоидна) и жута. Црвена и бијела крвна зрнца и крвне плочице стварају се у црвеној коштаној сржи. Нека бијела крвна зрнца се развијају у жутој сржи. Боја жуте сржи је таква због великог броја масних ћелија. Оба типа садрже мноштво крвних судова.

При рођењу, сва коштана срж је црвена. Са годинама, све већи дио се трансформише у жуту срж. Одрастао човјек има око 2,6 kg коштане сржи од које је половина црвена. Црвена се налази само у пљоснатим костима (кости кукова, грудна кост, кичма, ребра, кључна кост, кости рамена и свода лобање), а у млађих особа и у проксималним епифизама надлактице и бедрене кости. Жута коштана срж се налази у дугим, цјевастим костима одраслог човјека.

У случају крварења, хипоксије и појачане разградње еритроцита, у старости и у случају одређених болести, жута коштана срж се може трансформисати у црвену да би се поспијешила производња крвних зрнаца.

Врсте матичних ћелија[уреди]

Коштана срж садржи два типа матичних ћелија:

  1. Строма — ретикулско везивно ткиво (ретикулске ћелије са способношћу фагоцитозе, ретикулска влакна). Ретикулске ћелије проширењима својих изданака прилијежу уз ендотел синусоидних капилара (адвентицијске станице), а спљоштене уз унутрашњу плоху кости чине ендост.
  2. Хематопоетски трачци — накупине незрелих предстадијума крвних зрнаца у окнима ретикулског ткива. Унутар накупине еритробластима налазе се макрофаги који предају еритробластима жељезо похрањено у цитоплазми у облику феритина и хемосидерина и фагоцитирају њихова избачена језгра.
  3. Синусоидне капиларе — обложене су ендотелом с пукотинама међу ћелијама (литоралне ћелије), кроз које улазе у крвни ток зрели еритроцити и гранулоцити те лимфоцити Б који потпуно сазријевају тек у периферним лимфним органима.

Болести[уреди]

Нормална коштана срж се може оштетити малигним творевинама или инфекцијама попут туберкулозе, које воде до смањивања стварања крвних ћелија. Такође, може се десити рак бијелих крвних зрнаца (леукемија). Како би се дијагностиковале болести, може се извршити биопсија коштане сржи. Ово обично укључује узимање примјерка црвене сржи под локалном анестезијом. Подвргавање радијацији и хемотерапији убија многа крвна зрнца која се убрзано размножавају, те имунски систем тиме бива значајно угрожен. Многи симптоми болести радијације су настали због оштећења ћелија коштане сржи.

Донација и трансплатација коштане сржи[уреди]

Могуће је узети хематопоетске ћелије из једне особе и убризгати их у другу, или у исту особу након неког времена. Ако су давалац и прималац компатибилни, убризгане ћелије ће путовати до коштане сржи и покренути производњу крвних ћелија. Матичне ћелије се могу узети из црвене коштане сржи кука, углавном под потпуном анестезијом. Алтернатива томе је да се даваоцу убризга одређена дрога која проузрокује ослобађање матичних ћелија из коштане сржи у крв, одакле се једноставно ваде и преносе примаоцу.

Трансплантација се изводи у тешким случајевима болести коштане сржи; постојећа срж пацијента се прво убије уз помоћ хемотерапије или радијације, а онда се нове матичне ћелије убризгају у тијело. Прије радијације или хемотерапије се код неких пацијената хематопоетске матичне ћелије изваде те касније врате натраг у тијело када терапија заврши како би се обновио имунолошки систем.

Прва успешна трансплатација коштане сржи на свету извршена је 1958. озраченом српском научнику Радојку Максићу, а донатор је била Одет Драги.[1]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Коштана срж