Кукумавка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кукумавка
Athene noctua
Кукумавка
Кукумавка
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Сове (Strigiformes)
породица: Типичне сове (Strigidae)
род: Athene
Биномијална номенклатура
Athene noctua
(Scopoli, 1769)
Распрострањеност кукумавки у свету.
Распрострањеност кукумавки у свету.
Синоними:

Carine noctua

Екологија таксона

Кукумавка или сиви ћук (лат. Athene noctua) је птица грабљивица из породице сова, која се данас убраја међу најугроженије врсте. Припадница је малих сова. Гнезде се у старим звоницима цркава, на таванима, амбарима, у шупљинама дрвећа и рупама у зиду. Кукумавка и Кукувија су познате по нимало пријатном, продорном оглашавању, по чему су и добиле име. Често се чује у сутон на местима где се спајају насеља са пашњацима или обрадивим површинама. Међутим, као и остале врсте и ове су изузетно корисне птице [1].

Опис[уреди]

Кукумавка је мала сова, округле и одозго спљоштене главе, на кратком врату, са великим жутим очима окренутим напред и здепастог тела. Смеђе је боје перја с белим пегицама. Кукумавка је била заштитни знак Минерве, римске богиње мудрости. Према неким легендама убраја се у „претке света“, док под утицајем хришћанства постаје симбол ружноће и злослутности.[2]

Начин живота[уреди]

Претежно су ноћне животиње. Кукумавка и кукувија су синатропне врсте, живе близу човека, у градском окружењу и сеоским домаћинствима, свугде где има отворених ливада с ниским жбунастим растињем на коме могу да лове ситне глодаре. Место за одмор и гнежђење су јој разне пукотине у објектима које је подигао човек, рупе у земљаним одсецима, рупе у дрвећу, пукотине стена и напуштена гнезда. У најхладнијим периодима зиме, ове сове се повлаче до крајњег југа Европе и севера Африке [3].

Исхрана[уреди]

Храни се првенствено крупним инсектима, ноћним лептирима, ситним глодарима, а на јеловнику се нађу и понеки миш или волухарица. Кукувија и кукумавка су станарице, што значи да су код нас присутне током читаве године. Миграторна кретања позната су само код младих птица које још нису полно зреле. Одрасле јединке се не селе и не удружују у групе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије“ (на ((sr))). Политикин забавник Приступљено 10. август 2010. 
  2. ^ „Слободна Далмација“ Приступљено 28. 2. 2008.. 
  3. ^ Миливој Вучановић. „Сове вршачких планина“ (на ((sr))). Радио Београд Приступљено 10. август 2010. 

Спољашње везе[уреди]