Малиша Станојевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Малиша Станојевић
Малиша Станојевић
Датум рођења(1949-10-02)2. октобар 1949. (74 год.)
Место рођењаРача, ФНРЈ

Малиша Станојевић (Рача, 2. октобар 1949) књижевни је историчар и књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1949. године у Рачи, у Шумадији, Република Србија, где је завршио основну школу и гимназију друштвено-језичког смера. На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1974. године на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Године 1980. магистрирао је на смеру за савремену српску књижевност одбраном магистарског рада „Теме и структуре наративне прозе Милице Јанковић“. На Филолошком факултету у Београду одбранио је докторску дисертацију „Краљ Петар Први као књижевни лик у писаној и усменој традицији“.

Од 1972. до 1974. године радио је на програмима радија као новинар у редакцијама „Радио Београда”. Од 1985. до 1989. године обављао је лекторске послове у издањима Универзитета у Београду, а од 1989. до 1994. године лекторске и коректорске послове у часопису „Књижевност и језик“.

Од 1975. запослен је на Филолошком факултету у Београду и управник је Одсека за студентска питања (од 1982). Од 1996. до 2002. године координатор је рада и развоја Наставног одељења у Крагујевцу и један је до оснивача студија филологије (студијски програми: српски језик и књижевност, енглески језик и књижевност, француски језик и књижевност, немачки језик и књижевност, шпански језик и књижевност). Од 2002. до 2005. године је академски управник Одсека за филологију Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. У својству управника унапредио је наставу филологије, оформио институционални рад Факултета. Од 1997. у Наставном одељењу у Крагујевцу (сада: Филолошко-уметнички факултет), на Групи за српски језик и књижевност радио је у звању асистента за предмет Културна историја Срба, на коме је 2003. изабран у звање доцента.

Оснивач је и уредник „Библиотеке Лицеј” у којој је до сада објављено десетак наслова дела еминентних професора који проучавају српску књижевност (поменимо само неколико наслова - Јован Деретић: Културна историја Срба, Злата Бојовић: Књижевност Дубровника, Томислав Јовановић: Стара српска књижевност, Бошко Сувајџић: Народна књижевност, Мило Ломпар, Зорица Несторовић: Српска књижевност 18. и 19. века... ).

Као један од оснивача Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу оснивач је и признатог часописа Наслеђе у коме се објављују радови из књижевности, језика, уметности и културе.

Уредник је у издавачкој кући Кораци, Крагујевац, у којој је уредио фотомонографију „Крагујевац” (2007). Проучавајући живот и књижевно дело Радоја Домановића приредио је и уредио Зборника радова у спомен Радоју Домановићу (1908—2008) „Лако перо Радоја Домановића”. Уредник је Сабраних дела овог писца.

Више година је био председник жирија Домановићевих дана сатире (ДОДАС) и учесник САТИРА-ФЕСТ-а (2003, 2005, 2008). Од 1997. до 2007. године као оснивач и идејни творац водио је манифестацију „Под орахом” у свом родном месту, истражујући домете народне културе у савременим условима.

Један је од оснивача „Фонда Вожд Карађорђе” и члан Одбора за подизање споменика Вожду Карађорђу у родном месту (споменик откривен у Вишевцу код Раче крагујевачке 2004. године поводом Два века од Првог српског устанка). Учесник је већег броја научних скупова, књижевних вечери (у којима је представљао своју прозу и поезију, или је говорио о стваралаштву савремених српских писаца, публициста, сликара и вајара). Одржао је већи број предавања из области српске књижевности и културне историје Срба. Израдио је са Слободаном Лазаревићем књижевну мапу српске књижевности и своје гледиште изнео у студији О епохама и стиловима у српској књижевности 19. и 20. века, Зборник са научног скупа у Врњачкој Бањи „Нова тумачења у књижевности”.

До сада је објавио већи број научних радова, студија, есеја, приказа, критика, рецензија, кратких прича, песама, текстова у области уметности и културног стваралаштва у листовима и часописима: „Венац”, „Књижевност”, „Књижевне новине”, „Књижевна реч”, „Омладинске новине”, „Летопис Матице српске”, „Анали Филолошког факултета”, „Књижевност и језик”, „Песничке новине”, „Наслеђе”, „Некудим”, „Кораци”, „Задужбина”, „Прича”... У антологији часописа „Видици” Млада југословенска лирика објављене су му песме, као и у антологији Тоде Чолака „Лелечу звона дечанска“. У познатом часопису La Vallisa из Барија (бр. 47-48, 1997) објавио је већи број песама преведених на италијански језик.

На Интернету је објавио поетско-алегорични роман „Осено дрво живота”, књигу песама „Месец у сламеном шеширу” и изабране студије и чланке.[1]

Заступљен је у „Библиографском речнику" Међународног славистичког центра, Београд (2005); „Библиографском речнику" Центра за митолошке студије Србије, Рача (2006); „Библиографији наставника и сарадника" Анала Филолошког факултета, Београд (2012).

Бави се проучавањем савремене српске књижевности и културне историје Срба.

За допринос развоју универзитетске наставе и учешће у многобројним манифестацијама у области културе уручена су му многа признања и захвалнице. Добитник је награде „Радоје Домановић” за научно— теоријски допринос сатири” Удружења књижевника Србије, 2020. године

Члан је Удружења књижевника Србије

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

  • Осено дрво живота (алегоријско-поетски роман), Монд, Београд, 1996, 1998. године - друго допуњено издање.
  • Месец у сламеном шеширу (књига песама), Темат, Београд, 1999.
  • Епохе и стилови у српској књижевности 19. и 20. века, Београд-Крагујевац, 2002, приредили: Малиша Станојевић, Слободан Лазаревић;
  • Слика и слово, Београд - Рача, 2002, приредили Радмило Петровић, Малиша Станојевић;
  • Портрет народнога краља (монографија), Филолошки факултет Београд, Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, Чигоја штампа, Београд, 2005;
  • Трагом српскога Вожда, Чигоја штампа, Београд, 2007.
  • Ходање по ветру, Чигоја штампа, Београд, 2015.
  • Читање поезије (монографија), Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, едиција „Црвена линија”, Крагујевац, 2020.
  • Документи огледала прошлости (монографија), Народна библиотека „Радоје Домановић” Рача, Рача, 2021.

Одабрани радови[уреди | уреди извор]

  • Живот и списатељска судбина Милице Јанковић, Анали Филолошког факултета, Београд, 1985, pp. 181-19;
  • Нека запажања о прози Милице Јанковић, Венац, Горњи Милановац, 1985, бр. 128, pp. 34-35;
  • Потпис на похађање живота (живот и дело Т. Чолака), Књижевност и језик, Београд, 1990, бр. 3, pp. 281-284;
  • Чланци, записи и преводилачки рад Милице Јанковић, Књижевност и језик, Београд, 1992, бр. 1, pp. 70-74;
  • Карађорђе у Горском вијенцу: историја, литература, традиција, Зборник радова „Настајање нове српске државе”, Велика Плана, 1998, pp. 163-170;
  • Дрво космоса у митологији Срба- записно дрво у Шумадији, Митолошки зборник 2, Београд-Рача, 1999;
  • Где је моја слика, поговор у монографији „Слика и слово”, Београд-Рача, 2001;
  • Књижевни процеси у српској књижевности на почетку 2о. века и европски утицаји, Зборник радова МСЦ-а, број 30/2, Београд, 2002, pp. 387-395;
  • Крунисање као симбол и као драма, Некудим, бр. 3, Смедеревска Паланка, 2002, pp. 5-12;
  • О изазовима неонадреализма, поговор у књизи „Острово“, Р. М. Риђанина, Београд, 2002, pp. 65-69;
  • Деветсто трећа (књижевни погледи: Лаза Костић, Драгиша Васић, Слободан Јовановић, Црњански...), Књижевност и језик, бр. 3-4, 2002, pp. 289-297;
  • Културно-историјска подлога српске књижевности, Кораци, Крагујевац, 2002, pp. 188-211;
  • Анегдота као основ за причу, поговор у књизи „Време старог сома”, Драган Бискуповић, Београд, 2003, pp. 207-211;
  • Свети Сава – Од историје до мита, Наслеђе, бр. 1, Крагујевац, 2004, pp. 17-22.
  • Људска фигура у боји ватре и мрака или о сликарству Владимира Величковића, Наслеђе, бр. 1, Крагујевац, 2004, pp. 153-155;
  • Карађорђе - Историјски Вожд и литерарни јунак, Српски језик 9/1-2, Београд 2004, pp. 615-622;
  • Српски владари 19. и 20. века у књижевности, у: Драгољуб Јанојлић, „Плуг и престо”, Топола, 2004, pp. 303-310;
  • Трагање за портретом у времену, у: М. Богосављевић, „Заборављене приче”, Београд, 2005, 4-12;
  • Историк Панта Срећковић приповедач и драмски писац, Митолошки зборник 14, Београд-Рача, 2005;
  • Филолошко-уметнички факултет, „СПОМЕНИЦА Универзитета у Крагујевцу”, Крагујевац, 2006, pp. 153-162;
  • Од скулптуре у теракоти и цртежа у акварелу до поетике недогледа, у: М. Богосављевић, „Крозид”, Београд, 2006, 10-12;
  • И после свега љубав, у: А. Милојковић, „Несанице”, Београд, 2006;
  • Говор поезије Војислава Ђурића, Књижевност и језик, Београд, бр. 3-4, 2006, pp. 315-319;
  • Текст уредника, „Крагујевац” (фотомонографија), Крагујевац, 2007, pp. 15-16.
  • Ренесанса у српској култури и књижевности, Митолошки зборник 16, Београд- Рача, 2007, pp. 185-192;
  • Употреба напоредног цитата у тумачењима књижевних текстова, Наслеђе, бр. 7, Крагујевац, 2007, pp. 23-30.
  • Домановић у своме времену и данас, Књижевност и језик, Београд, бр. 3-4, 2007, pp. 291-296;
  • Страдија Радоја Домановића, Зборник радова „Лако перо Радоја Домановића”, Крагујевац, 2008, pp. 117-124.
  • Историчар опште и националне историје Драгољуб Р. Живојиновић, Митолошки зборник 19, Београд- Рача, 2008, pp. 47-54;
  • Проучавање епоха и стилова у српској књижевности 19. и 20. века, Наслеђе, бр. 13, Крагујевац, 2009, pp. 45-60;
  • Поетика превода са становишта историје и теорије стиха, Митолошки зборник 22, Београд- Рача, 2009, pp. 159-164;
  • Зелене Симонидине очи, Књижевност и језик, Београд, бр. 3-4, 2009, pp. 355-362;
  • Улазак у песму Инге Барч, Наслеђе, бр. 16, Крагујевац, 2010, pp. 221-226;
  • Рукопис "Личност и историја" Ратка Нешковића, Анали Филолошког факултета, бр. 23, Београд, 2011, pp. 77-84;
  • Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића, Лицеум, бр. 15, Крагујевац, 2011, pp. 179-188;
  • Израстање из живота у два рата и у једној револуцији: слава Брехтових ћилимара, Наслеђе, бр. 24, Крагујевац, 2013, pp. 119-126.
  • Културолошка слика Цариградског друма у XIX веку у путописима странаца, Митолошки зборник 33, Рача, 2014, pp. 513-528;
  • Две књиге Милице Јанковић: Исповести и Међу зидовима, „Нова реалност из сопствене собе — Књижевно стваралаштво Милице Јанковић”, Београд, Велико Градиште, 2015, pp. 51-66;
  • Посвећеност сликарству Милице Јанковић, „Нова реалност из сопствене собе — Књижевно стваралаштво Милице Јанковић”, Београд, Велико Градиште, 2015, pp. 221-227;
  • Поетско сећање и стваралачка фантазија Булата Окуџаве у посвети Франсоа Вијону, Митолошки зборник 35/2, Рача, 2015, pp. 687-712;
  • Разговори у позно доба са Јевгенијем Јевтушенком, у: Горна Лазовић, „Планета Јевтушенко”, СрбоАрт, Београд, 2021, 5-15;
  • Прамисао и љубав као исходиште, у: Валентина Новковић, „Немири,помрице”, Београд, 2023, 61-65.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ artetekst.rs/ Изабране студије и чланци

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малиша_Станојевић&oldid=27506367”