Радоје Домановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радоје Домановић

Radoje Domanovic.PNG

Информације
Датум рођења 16. фебруар 1873.
Место рођења Овсиште (Кнежевина Србија)
Датум смрти 4. август 1908.
Место смрти Београд (Краљевина Србија)
Дела
Потпис
Професори Врањске гимназије 1895.

Радоје Домановић (Овсиште, 16. фебруар 1873Београд, 4. август 1908) српски је сатирични приповедач.

Биографија[уреди]

Радојев деда Милић Домановић је досељеник из Херцеговине са једне висоравни између Требиња и Невесиња. Задржао се у околини Крагујевца. Радио је и служио код Симеона Цукића сина Павла Цукића познатог устаника и Карађорђевог војводе. Овај оштроумни Херцеговац се ускоро својим радом и знањем уздигао од најамног радника до слободног сељака. Кораком испред времена обојицу синова, Алексу и Милоша - Радојевог оца, школује на богословији. Алекса се запопио, а Милош је отишао у учитеље. Ради као учитељ, али се бави и уносним пословима. Храбар и интелигентан ускоро постаје имућан човек. Жени унуку Павла Цукића и ћерку Симеона Цукића, оног газде код кога је његов отац Милић радио као слуга. [1] Из тог брака рођен је 16. фебруара (или 4. фебруара по јулијанском календару) 1873. године у породици сеоског учитеља у селу Овсиште код Крагујевца Радоје Домановић. Детињство је провео у суседном селу Јарушицама, где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу. Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота, 4. августа 1908. у Београду.

Књижевни рад[уреди]

Пресудан утицај на карактер и књижевни рад Радоја Домановића, имају две чињенице. Његов отац Милош и његова моћ, али и мајка, унука устаника Павла Цукића. Милош је био првенствено сеоски газда па онда учитељ. Тврдоглав и свестан своје снаге. Мајка, нежна и пуна љубави према сину учила га је српској народној поезији, чојству и поносу српског сељака - револуционара. Радоје Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.[1]

Радоје Домановић, биста на Калемегдану, Београд

Велики број основних школа носи име „Радоје Домановић“, такође постоји и Задужбина „Радоје Домановић“ која додељује награду са истим именом.

Приповетке[уреди]

Његове најзначајније приповетке су:

Филмови[уреди]

Домановићева дела су преточена на филмско платно:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Вученов Д, Радоје Домановић, РАД, Београд, 1959. г.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :