Рача
- Друга значења су пописана у чланку Рача (вишезначна одредница).
| Рача |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Рача |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2595 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 177 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 34210 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Координате: 44° 13′ 39" СГШ, 20° 58′ 43" ИГД Рача је градско насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 2744 становника (према попису из 1991. било је 2729 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Рача се као посебна административна област-нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489-1491. године под називом Радца. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље, која је због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Насељавање се вршило слободним заузимањем земље и у том периоду су формирана сва насеља на данашњим локацијама.
Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште. Године 1818. формирана је лепеничка кнежина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Лепенички срез је тада имао 27 општина и 60 села. Прво Среско начелство било је смештено у згради „Турски конак“ у Рачи. Рача је тада била најзначајније место у Лепеници после Крагујевца.
Демографија [уреди]
У насељу Рача живи 2165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Општина Рача је једна од седам општина Шумадијског округа, налази се у средишњем делу Србије. По пространству своје територије од 216 км2, рачанској општини припада само 9,04% укупне површине Шумадијског округа и она заузима пето место у округу испред општина Баточине и Лапова.
У насељима Рачанске општине је по попису из 2002. године живело 12962 стално насељених становника у 4196 домаћинстава. На територији Рачанске општине, поред варошице Рача, налази се и седамнаест сеоских насеља.
Рељеф је представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкастим тереном, тако да на низију долази 45,8% а на брдски рељеф 54,2%. Општини Рача припада крајњи северни део шумадијског округа, тј. делови реке Раче и Јасенице, области које пружају разнолике природне и привредне могућности. Повољном географском положају допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице које повезују Рачу, средиште општине, са Крагујевцем (32 км), Смедеревском Паланком (19 км), Тополом (29 км), Аранђеловцем (45 км), Младеновцем (54 км), ауто-путем (10 км), Београдо (100 км).
На територији општине Рача, поред варошице Раче, налази се 17 сеоских насеља. У општини Рача живи укупно 15216 становника, од чега је 43,7% пољопривредно. Повољном географском положају саме општине допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице, посебно близина ауто-пута Београд-Ниш, који се на лази на 10 километара од Раче.
Основне функције Раче, као полифункционалног насеља, и њене општине јесу: пољопрвредна, индустријска, занатска, трговинска, саобраћајна, угоститељско-туристичка, културно-просветна и здравствена. Привреда општине Рача заснована је на пољопривредној производњи, посебно из разлога што природне погодности пружају одличне услове за развој савремене пољопривреде. Она је водећа привредна грана по обиму производње и учешћу у укупном националном дохотку, као и по запослености активног становништва. Структура индустрије рачанске општине у овом степену развоја је углавном хетерогена.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.664 | 97,08% | ||
| Црногорци | 16 | 0,58% | ||
| Македонци | 7 | 0,25% | ||
| Хрвати | 5 | 0,18% | ||
| Бугари | 5 | 0,18% | ||
| Словенци | 4 | 0,14% | ||
| Роми | 4 | 0,14% | ||
| Горанци | 3 | 0,10% | ||
| Југословени | 3 | 0,10% | ||
| Муслимани | 2 | 0,07% | ||
| непознато | 24 | 0,87% | ||
| м | ж | |||
| ? | 14 | 15 | ||
| 80+ | 16 | 31 | ||
| 75-79 | 26 | 58 | ||
| 70-74 | 40 | 63 | ||
| 65-69 | 53 | 57 | ||
| 60-64 | 64 | 73 | ||
| 55-59 | 68 | 69 | ||
| 50-54 | 108 | 136 | ||
| 45-49 | 125 | 130 | ||
| 40-44 | 91 | 114 | ||
| 35-39 | 81 | 85 | ||
| 30-34 | 82 | 81 | ||
| 25-29 | 101 | 105 | ||
| 20-24 | 111 | 97 | ||
| 15-19 | 95 | 83 | ||
| 10-14 | 93 | 92 | ||
| 5-9 | 79 | 76 | ||
| 0-4 | 62 | 70 | ||
| просек | 36.9 | 39.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1075 | 330 | 672 | 35 | 31 | 7 |
| Женски | 1197 | 246 | 687 | 188 | 67 | 9 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 470 | 34 | - | - | 156 | 24 | 11 | 70 | 10 | 16 |
| Женски | 421 | 14 | - | - | 141 | 5 | 4 | 62 | 15 | 6 |
| Оба | 891 | 48 | - | - | 297 | 29 | 15 | 132 | 25 | 22 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 5 | 50 | 40 | 20 | 14 | - | - | 16 | |
| Женски | 15 | 5 | 37 | 44 | 40 | 10 | - | - | 23 | |
| Оба | 19 | 10 | 87 | 84 | 60 | 24 | - | - | 39 |
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 28.10.2012.
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Рача |
|---|
|
Адровац • Борци • Бошњане • Велико Крчмаре • Вишевац • Војиновац • Вучић • Доња Рача • Доње Јарушице • Ђурђево • Мали Мирашевац • Мало Крчмаре • Мирашевац • Поповић • Рача • Сараново • Сепци • Сипић • Трска |
