Рача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Рача (вишезначна одредница).
Рача

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Рача
Становништво
Становништво (2011) 2603
Положај
Координате 44°13′39″N 20°58′43″E / 44.22743, 20.97869
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 177 m
Рача на мапи Србије
{{{alt}}}
Рача
Рача на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 34210
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 13′ 39" СГШ, 20° 58′ 43" ИГД
Рача је градско насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 2603 становника.

Историја[уреди]

Рача се као посебна административна област-нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489-1491. године под називом Радца. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље, која је због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Насељавање се вршило слободним заузимањем земље и у том периоду су формирана сва насеља на данашњим локацијама.

Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште. Године 1818. формирана је лепеничка кнежина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Лепенички срез је тада имао 27 општина и 60 села. Прво Среско начелство било је смештено у згради „Турски конак“ у Рачи. Рача је тада била најзначајније место у Лепеници после Крагујевца.

Демографија[уреди]

У насељу Рача живи 2165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Општина Рача је једна од седам општина Шумадијског округа, налази се у средишњем делу Србије. По пространству своје територије од 216 km², рачанској општини припада само 9,04% укупне површине Шумадијског округа и она заузима пето место у округу испред општина Баточине и Лапова.

У насељима Рачанске општине је по попису из 2002. године живело 12962 стално насељених становника у 4196 домаћинстава. На територији Рачанске општине, поред варошице Рача, налази се и седамнаест сеоских насеља.

Рељеф је представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкастим тереном, тако да на низију долази 45,8% а на брдски рељеф 54,2%. Општини Рача припада крајњи северни део шумадијског округа, тј. делови реке Раче и Јасенице, области које пружају разнолике природне и привредне могућности. Повољном географском положају допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице које повезују Рачу, средиште општине, са Крагујевцем (32 км), Смедеревском Паланком (19 км), Тополом (29 км), Аранђеловцем (45 км), Младеновцем (54 км), ауто-путем (10 км), Београдом (100 км).

На територији општине Рача, поред варошице Раче, налази се 17 сеоских насеља. У општини Рача живи укупно 15216 становника, од чега је 43,7% пољопривредно. Повољном географском положају саме општине допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице, посебно близина ауто-пута Београд-Ниш, који се на лази на 10 километара од Раче.

Основне функције Раче, као полифункционалног насеља, и њене општине јесу: пољопрвредна, индустријска, занатска, трговинска, саобраћајна, угоститељско-туристичка, културно-просветна и здравствена. Привреда општине Рача заснована је на пољопривредној производњи, посебно из разлога што природне погодности пружају одличне услове за развој савремене пољопривреде. Она је водећа привредна грана по обиму производње и учешћу у укупном националном дохотку, као и по запослености активног становништва. Структура индустрије рачанске општине у овом степену развоја је углавном хетерогена.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1017 [1]
1953. 1315
1961. 1351
1971. 1751
1981. 2305
1991. 2729 2638
2002. 2941 2744
2011. 2603
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.664 97,08%
Црногорци
  
16 0,58%
Македонци
  
7 0,25%
Хрвати
  
5 0,18%
Бугари
  
5 0,18%
Словенци
  
4 0,14%
Роми
  
4 0,14%
Горанци
  
3 0,10%
Југословени
  
3 0,10%
Муслимани
  
2 0,07%
непознато
  
24 0,87%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :