Манастир Симонопетра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Simonopetra Aug2006.jpg

Манастир Симонопетра (грч. Μονη Σιμωνοπετρα - „Симонов камен") - један од 20 „главних“ манастира на Светој гори . Заузима 13. место у хијерархији манастира Свете горе.

Историја[уреди]

Основао га је 1257. године, преподобни Симеон. Смештен је на литици, на надморској висини од 330 метара изнад нивоа мора. 1363. године је обновљен захваљујући напорима српског деспота Јована Угљеше.

Претрпео је бројне пожаре (1570., 1622. и 1891. године). Више пута је обнављан. Од давнина у манастиру је смештен образовни центар Свете горе и јединствена библиотека грчких и латинских рукописа.

Тренутни статус[уреди]

Тренутно, манастир има 4 цркве, и још 8 ван њене територије. Главни храм манастира је храм Рождества Христовог изграђен 1600. године, а обновљен након после пожара 1891. године.

Број монаха и искушеника који се налазе на Светој гори је тренутно у распону од 80 до 90 људи. Изван Свете Гори у метохији и поседима манастира је око 40 људи. Дакле, укупан број братства манастира на Светој гори и ван ње чини око 120-130 монаха.

Хор манастира Симонопетра познат је широм света.

Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

Ризница[уреди]

Међу бројним моштима које манастир чува налазе се:

  • рука Марије Магдалене, нетрулежна и након 2000 година
  • Честице животворнога крста
  • Мошти преподобног Евдокија
  • Део моштију великомученице Варваре

Спољашње везе[уреди]