Марио Монти
| Марио Монти | |
 Марио Монти |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 19. март 1943. |
| Место рођења | Варезе (Италија) |
| Држављанство |  Италија |
| Народност | Италијан |
| Вероисповест | Римокатолик |
| Политичка партија | Грађански избор |
| Супружник | Елса Антониоли |
| Диплома са | Универзитет Бокони и Yale Универзитет. |
| Професија | економиста |
| Мандат(и) | |
| Председник Савета министара Републике Италије | |
| 16. новембар 2011. — 28. април 2013. | |
| Председник | Ђорђо Наполитано |
| Претходник | Силвио Берлускони |
| Наследник | Енрико Лета |
| Министар економије Италије | |
| 16. новембар 2011. — 20. јул 2012. | |
| Претходник | Ђулио Тремонти |
| Наследник | Виторио Грили |
| Европски комесар за конкуренцију | |
| 15. септембар 1999. — 30. октобар 2004. | |
| Председник | Романо Проди |
| Европски комесар за унутрашње тржиште и царину | |
| 18. јануар 1995. — 15. септембар 1999. | |
| Председник | Жак Сантер |
уреди  |
|
Марио Монти (итал. Mario Monti; Варезе, 19. март 1943.) је италијански политичар, економиста, академик и налазио се на функцији премијера Италије од 16. новембра 2011. до 28. априла 2013.
Од 1994. председник је Универзитета Бокони,а између 1995. и 2004. био је европски комесар.
Од 2010. председава европску Трилатералну комисију, групу нео-либералне оријентације,која је основана 1973. године од стране Дејвида Рокфелера[1]. Монти је такође члан Управног одбора Билдерберг групе[2].
Од 2005., члан је Научног саветодавног већа Голдман Сакса за међународно тржиште[3] и саветник је Кока-кола компаније[4].
Премијер Италије [уреди]
Будући да влада Силвиа Берлусконија, није могла да претрпи удар финансијске кризе и јавног дуга, Монти је био међу фаворитима за састављање нове владе, која би спровела економске реформе које је тражила ЕУ од Италије.[5].
9. новембра 2011. председник Италије Ђорђо Наполитано, именовао је Монтија за доживотног сенатора. Следећег 13. новембра после оставке премијера Берлусконија, Наполитано га предлаже за мандатара премијера и даје му задатак за формирање нове владе.
16. новембра Монти представља нову владу и подноси заклетву верности Уставу председнику Наполитану, који га именује за премијера. 17. и 18. новембра Монтијева технократска влада добија пуну подршку у оба дома италијанског Парламента. Монти такође обавља и функцију министра економије у новој влади.[6]
Ангажовао се на парламентарним изборима 2013. као лидер ново-основане странке Грађански избор чији је лидер.
Извори [уреди]
- ^ „www.trilateral.org“. www.trilateral.org Приступљено 12 November 2011
- ^ „Steering Committee“. Bilderberg Meetings Приступљено 12 November 2011
- ^ Foley, Stephen (Friday 18 November 2011). „What price the new democracy? Goldman Sachs conquers Europe“ (на English). The Independent Приступљено 18 November 2011
- ^ Mario Monti.
- ^ Vagnoni, Giselda; Hornby, Catherine (10 November 2011). „Mario Monti emerges as favorite to lead Italy“. Reuters (Rome) Приступљено 10 November 2011.
- ^ „Facing Crisis, Technocrats Take Charge in Italy“. New York Times. 16 November 2011 Приступљено 16 November 2011
|
|||||
