Романо Проди

Овај чланак или један његов део није ажуриран. Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уреди га и ажурирај га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података.

Романо Проди
Проди 2007. године.
Биографија
Датум рођења	9. август 1939.
Место рођења	Скандијано, Италија
Држављанство	Италија
Народност	Италијан
Вероисповест	Католик
Политичка партија	Демократска партија
Супружник	Флавиа Францони
Потомство	синови Ђорђо и Антонио
Диплома са	Универзитет у Милану
Професија	економиста
Мандат(и)
Председник Савета министара Републике Италије
17. мај 1996. — 21. октобар 1998.
Председник	Оскар Луиђи Скалфаро
Претходник	Ламберто Дини
Наследник	Масимо Д'Алема
17. мај 2006. — 24. јануар 2008.
Председник	Ђорђо Наполитано
Претходник	Силвио Берлускони
Наследник	Силвио Берлускони
Председник Европске комисије
16. септембар 1999. — 30. октобар 2004.
Претходник	Мануел Марин
Наследник	Жозе Мануел Барозо

Романо Проди (рођен у Скандијану близу Ређо Емилије 9. августа 1939.) је италијански политичар. Био је председник владе Италије, као и председник Европске комисије.

1969. се оженио Флавијом Францони; имају два сина, Ђорђа и Антонија. Он и његова породица још увек живе у Болоњи.

Образовање

Након завршене средње школе на Лицеју Лудовико Ариосто у Ређо Емилији, студирао је на Миланском католичком универзитету, где је дипломирао право са 1961. са темом Штета протекционизма у развоју италијанске индустрије пред професором Сиром Ломбардинијем. Проди је отишао на специјализацију на универзитете у Милану и Болоњи и на Лондонској Школи економије, под Басилом Јамијем, професором индустријске економије.

Романо Проди је такође почасни професор на универзитету Харвард и Стендфорском истраживачком институту.

Академска каријера

Његова академска каријера је почела на одсеку економије на Факултету политичких наука на Универзиту Болоња, где је радио као асистент професору (1963), ванредни професор (1966) и на крају као редован професор (1971-1999) индустријске организације и индустријске политике.

Политика

Проди је лево оријентисан хришћански демократа. Током половине седамдесетих, почео је да улази у италијанску политику и био је именован министром индустрије 1978. током владе Ђулија Андреотија; имао је место у разним комисијама током осамдесетих и раних деведесетих. Радио је као председник моћне државне компаније ИРИ, од 1982-1989 и опет од 1993-1994. Ипак, двапут је био под истрагом због наводне корупције док је био на челу ИРИ-ја. Прво је био оптужен због сукоба интереса, први пут у вези са уговором додељеним његовој економској истраживачкој компанији, а други пут због продаје губитничког државног конгломерата за производњу хране СМЕ мултинационалном Јунилеверу, за који је неко време био плаћени консултант, али је ослобођен у обе оптужбе. 1995. је постао председник коалиције левог центра L'Ulivo (Маслина), а 1996. председник владе. Његова влада је пала када је Странка Комунистичке Обнове повукла подршку, допуштајући формирање нове владе под Масимом Д'Алемом. Ово се догодило због само једног гласа у Дому заступника (потребна је подршка већине чланова у оба дома). Ипак, разочарење није било због званичног повлачења подршке, већ због супротног гласања на теми означеној основном за Владу и то је изазвало оставку у случају негативног гласања.

Председник Европске комисије

Као врло познат присталица Европске уније, Проди је септембра 1999. именован за председника Европске комисије, уз велику подршку европских хришћанско-демократских и социјалдемократских партија. Токов свог мандата, 11 држава Европске уније је 2002. прихватило евро као нову валуту, заменивши своје националне валуте. Европска унија се 2004. проширила са неколико источноевропских држава, од којих су већина некада припадала комунистичком блоку. Продијев мандат је истекао 18. новембра 2004.

Априла 2006, члан британског парламента Џерард Батен, цитирао је оптужбе бившег агента Федералне службе безбедности, пуковника Александра Литвињенка, да је Проди био КГБ-ов човек у Италији, захтевајући истраживање оптужби.

Избори за премијера 2006

Као вођа Уније, коалиције лево оријентисаних партија, на изборима 2006 Романо Проди је поразио десно оријентисаног премијера Силвија Берлусконија за мање од 1%. Ово је била контроверза јер је Проди прогласио победу сатима пре званичних резултата и Берлускони је захтевао ново пребројавање.

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Оставка 2007. и поновни избор

Проди је 21. фебруара 2007. председнику Италије понудио оставку, након што у сенату није усвојен про-европски предлог његове владе у вези са слањем италијанских трупа у Авганистан и проширивањем америчких база на северу Италије, које је прихватила влада његовог претходника Силвија Берлусконија, међутим председник је одбио оставку и Проди је остао премијер.

Оставка 2008.

Међутим Продијева влада ће изгубити парламентарну већину и Берлусконијева центро-десничарска коалиција ПдЛ-ЛН-МпА ће однети побједу на изборима 2008.

Након пада владе Проди се повукао из активне политике и вратио се предавању као професор на Универзитету у Болоњи.

Спољашње везе

• Лични сајт
• Званичан сајт председника Европске комисије
• Разјашњење СМЕ случаја

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Романо Проди