Марсовски орбитер 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Марсовски орбитер 2022.

Концепт мисије Марсовски орбитер 2022.
Концепт мисије Марсовски орбитер 2022.

Оператор Наса
Произвођач Лабораторија за млазни погон (ЈПЛ)
Тип мисије орбитер
Датум лансирања јул 2022. (планирано)[1]
Ракета-носач Фалкон 9 / Атлас V 411[1]
Маса око 1.900[2] kg
Извор напајања соларни панели
Снага напајања 20.000 W
Врста орбите поларна
Улазак у орбиту септембар 2023.[2]
Инклинација орбите 75° — 93 °
Периапсис 320 km

Марсовски орбитер 2022. (други назив Немо – енгл. Next Mars Orbiter, NeMO) је планирана мисија на Марс агенције Наса. Агенција је почетком 2015. године објавила да су прикупљени предлози за изглед самог орбитера и научне инструменте. Планира се да ово буде при орбитер послат ка црвеној планети који ће користити јонски погон, панеле са новог генерацијом соларних ћелија као и ласерски систем за комуникацију са Земљом. Научници и инжењери сматрају да је ово добро решење јер ће се тако тестирати ове технологије, и ако се покажу успешним користити на свим будућим сондама упућеним ка Марсу. Планира се да мисија кошта између 500 милиона и 1 милијарде америчких долара, као претходни орбитери.[1][3][4][5][6][7]

Иако Наса сматра да је овај орбитер битна ставка ка циљу повратка узорака са тла Марса, као и у одржавању комуникације са осталим мисијама које су тренутно или ће бити на површини, за сада нису одвојена значајнија средства за њен развој, и неће бити најраније до захтева за нови буџет почетком 2016. године.[8]

Џим Вацин, директор програма за истраживање Марса агенције Наса, изнео је у октобру 2015. године нове детаље о орбитеру који ће уследити након ровера 2020. Он је изјавио да се разматра уградња механизама на овај орбитер који би омогућили да се након уласка у орбиту око Марса покупе узорци који ће другом сондом бити достављени до орбите и припреме за повратак на Земљу, или чак врате на Земљу. Појаснио је да је то само идеја и да се још није кренуло са развојем саме сонде нити појединих инструмената. Постоји могућност да орбитер само демонстрира технологију за хватање узорака у Марсовој орбити, а постоји и могућност да орбитер након тога поново упали свој јонски погон и упути се назад ка Земљи. Прва опција је вероватнија, јер је као примарна намена овог орбитера означен пренос података са мисија на површини, што не би било могуће уколико би се орбитер вратио на Земљу. Ако се одабере друга опција, у случају да се механизам за хватање узорака покаже успешним, неколико година касније би уследила посебна мисија која би била упућена ка црвеној планети по узорке тла.[9]

Постоји могућност да ће орбитер бити опремљен камером 2–3 пута веће резолуције од камере HiRISE, која је до сада најмоћнија камера послата у орбиту око црвене планете. Овом камером детаљно би се фотографисале потенцијалне локације за слетање људске мисије на Марс.[10]

Статус[уреди | уреди извор]

Наса сматра да је овај орбитер „неопходна карика” за мисију повратка узорака са Марса, да би био од великог значаја за пренос података ровера и лендера са површине, као и да је пожељан за наставак снимања површине планете из орбите у високој резолуцији. У предлогу буџета за 2017. годину за прелиминарни развој новог марсовског орбитера намењено је 10 милиона долара.[11][12]

У јулу 2016. Наса је изабрала пет компанија које ће израдити студије изводљивости конструкције орбитера.[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Clark, Stephen (3. 3. 2015). „NASA eyes ion engines for Mars orbiter launching in 2022”. Spaceflightnow.com. Приступљено 4. 3. 2015. 
  2. ^ а б „Conceptual Studies for the Next Mars Orbiter (NeMO)” (PDF). Jet Propulsion Laboratory. NASA. 2. 5. 2016. Приступљено 6. 5. 2016. 
  3. ^ Dunbar, B. (2014, October 23). "Benefits of Optical Communications Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2015)." NASA TV. May 6, 2014. Приступљено 9 September 2015.
  4. ^ Stephen, Clark (3. 3. 2015). „NASA eyes ion engines for Mars orbiter launching in 2022”. Spaceflight Now. Приступљено 7. 3. 2015. 
  5. ^ Leone, Dan (24. 2. 2015). „NASA Eyes New Mars Orbiter for 2022”. Space News. Приступљено 8. 3. 2015. 
  6. ^ Lock, R. E.; Bailey, Z. J.; Kowalkowski, T. D.; Nilsen, E. L.; Mattingly, R. L. (март 2014). Mars Sample Return Orbiter concepts using Solar Electric Propulsion for the post-Mars2020 decade. 2014 IEEE Aerospace Conference. March 1-8, 2014. Big Sky, Montana. doi:10.1109/AERO.2014.6836477. 
  7. ^ Gebhardt, Chris (25. 4. 2016). „NASA seeks to boost Mars communication network ahead of human missions”. Nasaspaceflight. Приступљено 25. 4. 2016. 
  8. ^ Leone, Dan (7. 4. 2015). „NASA Mars Czar Defends Plan To Follow Mars 2020 Rover with Orbiter”. Space News. Приступљено 7. 4. 2015. 
  9. ^ Leone, Dan (7. 10. 2015). „NASA Eyes Sample-return Capability for Post-2020 Mars Orbiter”. Space News. Приступљено 12. 10. 2015. 
  10. ^ Foust, Jeff (30. 10. 2015). „NASA Begins Effort To Find Landing Sites for Human Mars Missions”. Space News. Приступљено 2. 11. 2015. 
  11. ^ Watzin, Jim (9. 3. 2016). NASA Mars Exploration Program Update to the Planetary Science Subcommittee (PDF). Update to the Planetary Science Subcommittee. 
  12. ^ NASA Seeks Industry Ideas for an Advanced Mars Satellite. NASA News. 21. 4. 2016.
  13. ^ Clark, Stephen. „NASA developing plans for commercially-built Mars orbiter”. Spaceflightnow.com. Приступљено 27. 7. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марсовски_орбитер_2022.&oldid=26929349”