Мартињи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мартињи
Martigny - Martinach - Martigny

Martigny 1600.jpg
Поглед на Мартињи са околних брда

Грб
Основни подаци
Држава Застава Швајцарске Швајцарска
Кантон Вале
Становништво
Становништво 16.339
Густина становништва 654 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°06′00″N 7°04′00″E / 46.1, 7.066667
Надморска висина 471 м
Површина 24,99 км²
Мартињи на мапи Швајцарске
{{{alt}}}
Мартињи
Мартињи на мапи Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник Марк-Анри Фавр
Поштански код 1920
Веб-страна www.martigny.ch


Координате: 46° 06′ 00" СГШ, 7° 04′ 00" ИГД
Мартињи (фр. Martigny, нем. Martinach, итал. Martigny) је град у југозападној Швајцарској. Мартињи је један од највећих и најважнијих градова у оквиру кантона Вале.

Природне одлике[уреди]

Мартињи се налази у југозападном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Лозане, град је удаљен 70 km југоисточно, а од главног града, Берна град је удаљен 130 km јужно.

Рељеф: Мартињи је смештен у долини горње Роне, на приближно 470 метара надморске висине. Долина је укљештена венцима Алпа са обе стране; северно се пружају Бернски Алпи, а јужно Пенински Алпи.

Клима: Клима у Мартињију је оштрија варијанта умерено континенталне климе због знатне надморске висине и алпског окружења.

Воде: Мартињи је смештен на реци Рони у горњем делу њеног тока. Град се образовао на месту где Рона прави нагло скретање из правца исток - запад у правац југ - север.

Историја[уреди]

Подручје Мартињија је било насељено још у време праисторије (Келти). у доба Старог Рима овде се налази значајно насеље Цивитас Валензијум Октодурус (лат. Civitas Vallensium Octodurus).

Мартињи се под данашњим називом први пут јавља 999. године, а у наредним вековима град јача и постаје привредно средиште горње Роне.

Током 19. века Мартињи се почиње полако развијати и јачати економски. Ово благостање се задржало до дан-данас.

Становништво[уреди]

2008. године Мартињи је имао око 16.000 становника.

Језик: Швајцарски Французи чине већину града и француски језик је доминира у граду. Протеклих пар деценија градско становништво је досељавањем досељеника из других земаља постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици.

Вероисповест: Месно становништво је од давнина римокатоличке вере. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера уз још увек наглашену римокатоличку већину.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]