Устер

Устер Uster
Устер - панорама града

Основни подаци
Држава	Швајцарска
Кантон	Цирих
Становништво
Становништво	31.406 (2008.)
Густина становништва	1.100 ст/km²
Положај
Координате	47°21′00″N 8°43′00″E / 47.35, 8.716667
Надморска висина	464 m
Површина	28,56 km²
Устер Устер на мапи Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник	Мартин Борнхојзер
Поштански код	8610
Веб-страна	www.uster.ch

Координате: 47° 21′ 00" СГШ, 8° 43′ 00" ИГД Устер (нем. Uster, фр. Uster, итал. Uster) је град у северној Швајцарској. Устер је трећи по величини град кантона Цирих, као средиште његове источне трећине.

Природне одлике [уреди]

Устер се налази у северном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 25 км источно.

Рељеф: Устер се налази у омањој долини, близу Грајфенског језера. Окружење града равничарско до брдовито, што је за услове изразито планинске Швајцарске веома повољна околност. Јужно од града издиже се северније горје Алпа.

Клима: Клима у Устеру је умерено континентална.

Воде: Кроз Устер не протиче ниједан водоток, али је непосредно до града смештено Грајфенско језеро.

Историја [уреди]

Подручје Устера је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај.

775. године Устер се први пут спомиње под овим именом, да би 1267. године овде постојао замак, као претеча града.

Почетком 16. века, у доба реформације, грађани су примили протестантизам.

Током 19. века Устер се почиње полако развијати и јачати економски. Ово благостање се задржало до дан-данас.

Становништво [уреди]

2008. године Устер је имао око 31.000 становника. Од тога приближно 21,6% су страни држављани.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Устера чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 85,0% градског становништва, а прате га италијански (4,5%) и албански језик (1,7%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика. Данашњи верски састав града је: протестанти 41,8%, римокатолици 31,7%, а следе их атеисти, муслимани и православци.