Међуопштински историјски архив (Шабац)

Међуопштински историјски архив "Шабац", Шабац својом основном делатношћу да прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе има надлежност над општинама Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник и Шабац.^[1]^[2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Почеци прикупљања архивске грађе и архивлија у Шапцу јављају се још пре оснивања Архивског средишта и Градског државног архива. Претеча данашњег Архива било је архивско одељење Музеја које је радило у саставу Шабачке народне књижнице и читаонице основано 1939. године.

Доношењем Општег закона о архивима и Закона о државним архивима НР Србије, ударени су темељи законодавне организоване архивске делатности у нашој земљи. Одлуком Градског народног одбора Шабац, бр. 152 од 11. јануара 1952. године, основана је Државна архива Шабац. Током наредних година мењани су називи и организациона структура али не и основна делатност и надлежност. Од 1977. године потписивањем споразума осам општина из садашњег Мачванског округа Архив ради под данашњем називом. Од оснивања Архив се селио по различитим локацијама у Шапцу, до 1981. године, када је додељен и дат на употребу већи део зграде "Стара болница", саграђене 1865. године, до тада грудно одељење Здравственог центра у Шапцу. Архив је добио на располагање 427 m² смештајног простора од чега 226,60 m² за депое. Пошто добијен простор није испуњавао основне услове заштите архивске грађе, после темењне реконстукције која је почела 2005. године, средином 2008. године, сређена и опремљена зграда "Старе болнице" дата је на употребу Архиву.

Добитник је Октобарске награде града Шапца (1982), Ордена заслуга за народ са сребрном звездом (1983).

Делатност[уреди | уреди извор]

Основна делатнос Архива је да прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе, кроз следеће службе:

Служба за заштиту архивске грађе ван архива, врши послове заштите архивске грађе ван Архива, евидентирање, и преузимање архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива. Задатак ове службе је да врши комплетан надзор над пословима са архивском грађом док се она још налази код стваралаца.
Депо, врши пријем, смештај, чување архивске грађе и њено издавање у сврхе сређивања и коришћења, као једну од најзначајнијих функција установе, која је дужна да води евиденције о целокупној архивској грађи коју Архив чува. Архив поседује шест депоа у којима се чува архивска грађа.
Служба за сређивање, обраду, коришћење и чување архивске грађе, врши Сређивање и обрада архивске грађе је стручни посао највишег ранга од кога суштински зависи, како могућност квалитетног коришћења архивске грађе, па последично и научног тумачења прошлости. У оквиру ове врсте послова ради се на разврставању архивске грађе на фондске целине, обради архивских књига, издвајању безвредног регистратурског материјала, класификацији и систематизацији архивске грађе, изради научно-информативних средстава за фондове и збирке, попут сумарних и аналитичких инвентара, регистара, пописа архивске грађе, као и водича кроз архивску грађу Међуопштинског историјског архива у Шапцу. Центар за информације са архивском библиотеком као посебно организована служба унутар самога Архива не постоји, него је у саставу службе за сређивање и обраду архивске грађе. Центар за информације има задатака да прикупља, , обрађује, систематизује и пружа корисницима стручне информације о : архивској грађи, научно – информативним средствима, коришћењу архивске грађе архива, техничким и осталим условима рада архива. Све информације у вези израде каталога архивских фондова, збирки и информативних средстава налазе се у овој служби.

Директори -управници[уреди | уреди извор]

Мицић Павле (1952—1953., упр.)
Гавриловић Даница (1953—1956., упр.)
Петровић Слободан (1956—1958., упр.)
Станковић Сава (14.09.1958. - 08.01.1959.; 29.10.1959. - 20.12.1960.; 01.09.1963. - 28.02.1964.; упр.)
Јосић Павле (09.01.1959. - 28.10.1959.; 21.12.1960. - 31.08.1963.; упр)
Филиповић Станоје (1964—1977)
Даница Панић (1978—1982., дир),
Чворић Добросав (21.12.1974. - 01.06.1976.; 01.05.1977. - 31.01.1978.; в.д.упр)
Шашић Бранко (1982—1989., дир)
Богојевић Славко (1989—2004. , дир)
Радомир Петровић (2005. - 2016., дир)
Давор Станојевић (2016.-2017.,в.д.дир)
Давор Станојевић (2017.-,директор)