Историјски архив Сомбор

**Историјски архив у Сомбору**
	Историјски архив у Сомбору
Информације
Локација	Сомбор, Србија
Статус	предложена
Отварање	1. децембра 1948.
Коришћење	Архив
Технички детаљи
Број спратова	2
Број лифтова	1

Историјски архив у Сомбору је архивска институција културе у Банату. Налази се у згради Крушперове палате, која заједно са Пашином кулом, са којом данас чини једну грађевинску целину, представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.^[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

На предлог Државне архиве у Београду, у вези Наредбе Владе ФНРЈ од 12. марта 1948. године, основана су архивска средишта и на подручју Војводине. Архивско средиште архивског подручја Сомбор основано је 1. децембра 1948. године.^[2]

Територијална надлежност[уреди | уреди извор]

Територијално, Архив обухвата град Сомбор и четири општине, са тридесет седам насељених места.

Град Сомбор: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Колут, Кљајићево, Растина, Риђица, Стапар, Станишић, Светозар Милетић и Телечка.
Општина Апатин: Купусина, Пригревица, Сонта и Свилојево.
Општина Бач: Бачко Ново Село, Бођани, Плавна, Селенча и Вајска.
Општина Кула: Црвенка, Крушчић, Липар, Руски Крстур и Сивац.
Општина Оџаци: Бачки Брестовац, Бачки Грачац, Богојево, Дероње, Каравуково, Лалић, Српски Милетић и Ратково.^[2]

Делатност[уреди | уреди извор]

Историјски архив Сомбор је установа из области културе од општег значаја која обавља:

заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива ради евидентирања добара која уживају претходну заштиту у смислу Закона о културним добрима,
стручни надзор над архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и одабирањем архивске грађе и регистратурског материјала којис се налази ван Архива и предлагање, односно преузимање законом утврђених мера за отклањање нађених недостатака у погледу заштите, чувања и одржавања архивске грађе,
преузимање, чување и одржавање архивске грађе,
сређивање и обраду архивске грађе, као и израду информативних средстава,
истраживање архивске грађе,
коришћење архивске грађе за потребе правних и физичких лица,
објављивање одабране архивске грађе односно резултата истраживања,
изложбену делатност као и организовање или учествовање у пригодним облицима културно-образовне делатности,
предузимање мера техничке заштите архивске грађе и регистратурског материјала,
управне и опште послове Архива.^[2]