Историјски архив Ниш

Историјски архив Ниш
Историјски архив Ниш
	Историјски архив Ниш
Локација	Ниш; Србија
Врста	архив
Адреса	Тврђава бб
Веб-сајт	https://arhivnis.rs/index.html

Историјски архив Ниш је установа културе која прикупља и чува трагове прошлости у виду докумената, књига, фотографија, пројеката, плаката и сличног.

Историја[уреди | уреди извор]

Године 1846. је Српско учено друштво иницирало идеју о чувању писане грађе, али је Народна скупштина Краљевине Србије 2. децембра 1898. у Нишу донела Закон о Државној архиви и поставила темеље савремене архивистике у Србији.^[1] За првог управника је 1900. постављен Михаило Гавриловић рођен у Алексинцу, нишки гимназијалац и професор Учитељске школе и гимназије у Нишу. По доношењу Закона, одлуком Министарства просвете Србије и решењем од 24. априла 1948. је основано Архивско средиште у Нишу.^[1] Од оснивања до данас је мењао назив, организацију и територијалну надлежност. У периоду од 1951. до 1956. је Градска државна архива са територијалном надлежношћу и правом надзора на подручју Ниша, Пирота, Лесковца, Прокупља и Врања, а право прикупљања и заштите архивске грађе се простире на срезове Алексиначки, Моравски, Нишки, Ражањски, Сокобањски, Сврљишки, Јастребачки, Добрички, Косанички, Заплањски, Белопаланачки, Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Лужнички, Врањански, Јужноморавски, Масурички, Босилеградски и Пчињски.^[1] У периоду од 1956. до 1959. ради под називом Историјски архив среза Ниш чија надлежност обухвата Нишки, Прокупачки и Пиротски срез са шеснаест општина.^[1] Укидањем Пиротског среза 1959.

Државна архива среза Пирот је припојена Историјском архиву среза Ниш под називом Архивски центар Пирот, а 1960. одлуком Савета нишког архива се оснива и Архивски центар у Прокупљу чиме се надлежност Архива у Нишу своди на територијалну надлежност Нишког, Топличког и Пиротског среза. Решењем бр. 11382/67 донетог 12. априла 1967, а у вези са Законом о новој територијалној подели Социјалистичке Републике Србије, Скупштина општине Ниш преузима право, обавезе и дужност оснивача Историјског архива у Нишу који у свом саставу има архивска одељења Пирот и Прокупље. Формирањем округа у Србији 1991. дотадашња архивска одељења Прокупље и Пирот прерастају у самосталне архивске установе, а Историјски архив Ниш је надлежан за територију града Ниша и општина Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ, Сврљиг и Сокобања.^[1] Архивско средиште је почело са радом у згради Учитељског дома, а 1949. године је пресељено у зграду у северозападном делу Нишке тврђаве где се и данас налази. Приземни објекат издужене основе саграђен 1890. је једини војни објекат подигнут у тврђави после ослобођења од Турака, најпре је коришћен за смештај Картографског одељка српске војске, а од почетка 20. века до Првог светског рата у њој је радила Прва подофицирска артиљеријска школа у Нишу. У току Првог светског рата бугарски окупатори су је користили као затвор, између два светска рата као касарну до 1949. када је војска напустила тврђаву и предала је граду када је припала архиву, а 1975. године је стављена под заштиту државе и проглашена спомеником културе.^[1] Адаптирана је 1966, у депоима Историјског архива Ниш се чува преко 800 фондова, 4000 дужних метара архивске грађе која чини покретно културно добро и обухвата све области друштвеног живота: управу и јавне службе, правосуђе, просвету, привреду и банкарство, друштвено-политичке организације, верске установе, спортске организације, породичне и личне фондове, као и специјалне збирке.^[1] Најстарији документ који се чува у Историјском архиву Ниш је бакротиск из 1737. који је уједно и најбитнији извор о аустријском освајању Ниша исте године, представља летак штампан у Аугзбургу и чува се у архиву од 1956. када је добијен на поклон од Месног историјског архива Птуј.^[1] Најдрагоценија грађа датира из 19. века и сврстана је у 56 фондова од изузетног и великог значаја проглашена од стране Владе Србије 1979. и 1998. године.

Архивска грађа од изузетног значаја је сврстана у пет фондова: Окружно повереништво за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Ниш, Среска комисија за ратну штету Среза нишког, Среска комисија за ратну добит Среза нишког, Окружни суд Ниш и Окружни привредни суд Ниш. Поседују и седам збирки фотографија, плаката, Varia и 77 рукописних хроника, биографија и аутобиографија учесника Народноослободилачке борбе народа Југославије које су проглашене грађом од великог значаја, микрофилмова и збирка печата.^[1] Библиотечки фонд обухвата 13.000 наслова, 75 старих ретких књига насталих у периоду од 1788. до 1867. године. Најстарију међу њима Басне Езопове и других баснописаца је превео и приредио Доситеј Обрадовић.^[1] Издавачком делатношћу се баве од 1982. када је штампан зборник докумената најстаријег фонда „Сокобања и Срез бањски (1836—1914)”, а од 2003. године почиње са излажењем часопис „Пешчаник” који је временом постао један од најпрепознатљивијих симбола Историјског архива Ниш.^[1] Чувају 128 ретких књига из периода од 1868. до 1941, 201 нишку публикацију од 1885. до 1945, часописе и новине од 1841. до 1941. и црквене матичне књиге рођених, венчаних и умрлих од 1838. до 1913.^[1] Од свог постојања до данас су организовали преко деведесет тематских изложби докумената, књига, фотографија и других експоната. За свеукупну делатност и остварене резултате на заштити архивске грађе су добили многа признања, међу којима је награда Златна архива 2008. коју додељује Фонд Александра Арнаутовића.^[1]