Милован Самарџија
| милован самарџија | |
|---|---|
 Милован Самарџија у генералској униформи | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1923. |
| Место рођења | Буковача, код Босанског Петровца, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 29. јул 1990. (66/67 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1942. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1972. |
| Чин | генерал-мајор |
| Одликовања |  |
Милован Самарџија (Буковача, код Босанског Петровца, 1923 — Београд, 29. јул 1990) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
Милован Самарџија је рођен 1923. године у Буковачи, код Петровца, од оца Тривуна. Потиче из земљорадничке породице. Прије рата био је радник са завршеном грађанском школом.[1]
Одмах по окупацији Југославије укључио се у припреме за оружани устанак. 27. јула 1941. Био је међу првим борцима у устанку. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама у петровачком крају. Био је припадник Дринићке чете[2] и Треће крајишке бригаде од њеног настанка, па до 1944. У КПЈ је примљен 1942. Учесник је битке на Сутјесци.[3]
У рату је обављао дужност замјеника политичког комесара Трећег батаљона Треће крајишке бригаде. Крајем рата обављао је дужност помоћника комесара Девете крајишке бригаде,[3] затим Десете крајишке дивизије.[2] Послије рата био је политички комесар дивизије и начелник катедре војне историје на Вишој војној академији ЈНА. Био је и предсједник комисије за полагање чина мајора.[1]
Завршио је Вишу војну академију ЈНА. Унапређен је у чин генерал-мајора. Активна служба у ЈНА престала му је 1972. године.[1] О својим ратним искуствима писао је у зборнику сјећања Петровац у НОБ.
Више пута је одликован разним војним одликовањима.[1] Укупно је одликован 10 пута.[2] Носилац је Партизанске споменице 1941.
Умро је у Београду 1990. године.[1]
Стручна дјела[уреди | уреди извор]
- Ратне доктрине и развој армија земаља учесница у Другом светском рату, Виша војна академија ЈНА, Београд, 1964.[4]
- Грчко-италијански рат 1940/1941. године, Виша војна академија ЈНА, Београд, 1964.[5]
- Операције на Западном фронту 1940. године, Виша војна академија ЈНА, Београд, 1967.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Ковачевић, Душан С. (2006). Села Бара, Буковача, Дринић, Ведро Поље – Срез Босански Петровац 1700–2006. Нови Сад: Мјесна заједница Буковача. стр. 442. ISBN 978-99938-882-0-8.
- ^ а б в borci 2.svetskog rata (на језику: српски), Приступљено 2022-06-09
- ^ а б Трећа крајишка бригада - Зборник сјећања. Београд: Одбор секције бораца Треће пролетерске крајишке бригаде у Београду. 1985. стр. 533, 947.
- ^ „Ratne doktrine - KupujemProdajem”. www.kupujemprodajem.com (на језику: српски). Приступљено 2022-03-08.
- ^ „Grcko - Italijanski rat - KupujemProdajem”. www.kupujemprodajem.com (на језику: српски). Приступљено 2022-03-08.
- ^ „Operacije na zapadnom frontu - KupujemProdajem”. www.kupujemprodajem.com (на језику: српски). Приступљено 2022-03-08.
