27. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
27. јул (27.07.) је 208. дан године по грегоријанском календару (209. у преступној години). До краја године има још 157 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 27. јул
- 1189. — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије.
- 1540. — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII.
- 1675. — У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату.
- 1789. — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент.
- 1830. — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску.
- 1839. — Почео је Опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума.
- 1874. — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића.
- 1921. — канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести.
- 1941. — У Босни и Херцеговини и Хрватској је почео устанак против немачке окупације, под вођством комуниста.
- 1953. — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН (САД).
- 1954. — Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72-годишње британске контроле над Суецким каналом.
- 1955. — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе - немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније.
- 1985. — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979.
- 1989. — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено.
- 1990. — Белорусија је прогласила независност од тадашњег СССР-а.
- 1996. — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи.
- 1998. — Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном.
- 2001. — САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година.
- 2007. — У селу Јабуковац надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.
Рођења [уреди]
- 1832. — Ђура Јакшић, највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. века. († 1878.)
- 1835. — Ђозуе Кардучи, италијански песник, добитник је Нобелове награде за књижевност 1906. († 1907.)
- 1872. — Станислав Бинички, српски композитор и диригент. († 1942.)
- 1907. — Петар Лубарда, југословенски сликар. († 1974.)
- 1946. — Раде Шербеџија, југословенски глумац.
- 1979. — Владан Савић црногорски фудбалер.
Смрти [уреди]
- 916. — Климент Охридски, словенски просветитељ.
- 1841. — Михаил Јурјевич Љермонтов, руски писац. (* 1814.)
- 1844. — Џон Далтон, енглески хемичар и физичар.
- 1916. — Људевит Вуличевић (италијански: Lodovico Vulicevic), писац, есејиста
- 1917. — Емил Теодор Кохер, швајцарски хирург, добитник Нобелове награде за медицину 1909.
- 1931. — Август Форел, швајцарски лекар. (* 1848.)
- 1967. — Вељко Петровић, српски писац.
- 1970. — Антонио де Оливеира Салазар, португалски диктатор.
- 1980. — Мохамед Реза Пахлави, ирански шах.
- 1984. — Џејмс Мејсн, британски филмски и позоришни глумац.
