Михаило Љ. Јовановић
| Михаило Јовановић | |
|---|---|
 Дивизијски генерал Михаило Јовановић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. јануар 1877. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 23. март 1939. (62 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Војна каријера | |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат, Други балкански рат, Први светски рат |
Михаило Љ. Јовановић (Београд, 10. јануар 1877 — Београд 23. март 1939) био је српски генерал. Јовановић је био учесник Балканских ратова и Првог светског рата, дивизијски генерал, војни изасланик у Италији, командант дивизијске области (Савске) и помоћник начелника Главног ђенералштаба.
Биографија[уреди | уреди извор]
Михајло Љ.Јовановић, рођен је 10. јанура 1877. године у Београду.[1] Основну и средњу школу завршава у Београду. Након завршене средње школе уписује војну академију 1893. године. Потиче иѕ официрске породице.
Живот и дело[уреди | уреди извор]
У Војну академију ступио је 1893. године. По завршетку војне академије произведен је у чин артиљеријског потпоручника 1896. године. Са чином капетана придружио се официрима који су сковали заверу против краља Александра Обреновића.[2] У чин пуковника унапређен је 1915. године, а у чин ђенерала 1923. године.[1] Обављао је дужности командира вода, батерије, ађутанта начелника Главног ђенералштаба, комамдира чете у пешадији, помоћника и начелника Ђенералштаба дивизијске области (Моравске и Тимочке). Од 1910. до 1914. године био је ађитант краља Петра, професорски помоћник и професор у Војној академији (Историја ратне вештине и Тактика). од 1913. до 1914. године био је начелник Ђенералштаба дивизијске области (Дунавске) и шеф ђенералштабног одсека Општевојног одељења Министартва војног.
Први светски рат[уреди | уреди извор]
У рату 1914-1918. године био је шеф ђенералштабног одељења Министарства војног, помоћник начелника Штаба 1. армије, начелник Ђенералштаба Шумадијске дивизије 1. позива и начелник Штаба 2. и 3. армије.[3]
За своју дугу и савесну службу одликован је бројним високим домаћим и страним одликовањима.[4]
Објавио је више чланака у „Ратнику“.
Породичне прилике[уреди | уреди извор]
Отац официр, ожењен Даницом, кћерком Владислава Павловића, инжењера Министарства народне привреде, кћерка Марија, удата за коњ.кап.I кл. Николу Н. Милићевића.
Одликовања[уреди | уреди извор]
- Краљевски Орден Карађорђеве звезде IV реда
- Краљевски Орден Карађорђеве звезде III реда
- Орден Белог Орла IV реда
- Орден Белог Орла III реда
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ђорђевић, Бранислав. Српски војни поменик. Београд: Војноиздавачки завод. ISBN 978-86-335-0137-8.
- ^ Милан Ж. Живановић, Пуковник Апис, Солунски процес, хиљаду девесто седамнаесте, Београд: Српска академија наука, 1955, стр 658
- ^ Попов, Чедомир. Српски биографски речник. 4, И-Ка. Нови Сад: Матица српска. стр. 580. ISBN 978-86-7946-037-0.
- ^ Бјелајац, Миле. Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 174. ISBN 978-86-7005-039-6.
