Михаило Андрејевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Андрејевић

Андрејка, први слева, са Боривојем Васиљевићем и Андром Којићем на игралишту БСК-а 1919. године
Андрејка, први слева, са Боривојем Васиљевићем и Андром Којићем на игралишту БСК-а 1919. године

Лични подаци
Датум рођења 3. јул 1898.
Датум смрти 20. септембар 1989.

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Др Михаило Андрејевић Андрејка (Пожаревац, 3. јул 1898Београд, 20. септембар 1989) био је српски лекар, фудбалер и истакнути фудбалски радник.

Каријера[уреди]

Као фудбалер[уреди]

Почетак његове каријере био је паралелан са почецима БСК-а. Као изузетно даровит већ 1914. заиграо је за први тим. Почетком рата одлази у добровољце. Заробљен је и одведен у Бугарску. Ту је наставио да се бави фудбалом наступајући за Левски и ФК13. Побегао је из заробљеништва и 1918. је учествовао у пробоју Солунског фронта. По ослобођењу је одиграо још неколико утакмица за БСК, а затим је наступао за резерве бечког Винершпортклуба.

Као фудбалски радник[уреди]

По завршетку каријере одмах је ушао у управу БСК-а. По пресељењу савеза из Загреба у Београд 1930. изабран је за секретара за спољне послове. Имао је велике заслуге за одлазак репрезентације на Светско првенство у Уругвају 1930. За председника савеза је изабран 1939. За члана Надзорног одбора Фифе изабран је 1932, а већ 1936. постао је члан Извршног комитета. Био је председник Арбитражне и Медицинске комисије Фифе. Члан Фифе је са прекидима остао до 1982. када је изабран за доживотног почасног члана. 1984. био међу седморицом заслужних фудбалских радника, првоодликованих орденом Фифе, а добио је и Златно признање МОК-а.

Занимљивости[уреди]

Михаило Андрејевић је још као фудбалер постао доктор медицине. Био је професор на београдском Медицинском факултету у периоду 1953-1969. До пред крај живота писао је у „Недељној Борби“ занимљиве и надасве корисне чланке из области медицине. До смрти је обављао функцију председника Удружења ратника Србије 1914-1918. Написао је књигу својих успомена под насловом „Дуго путовање кроз фудбал и медицину“.

Према тврђењу његовог сина, на полувремену мајсторице за пласман на Светско првенство у фудбалу 1974., Андрејевић је убризгавао чоколаду у вене југословенских фудбалера. Југославија је преко Каталинског постигла побједоносни погодак и отишла на Мондијал.[1]

Андрејка је говорио 7 светских језика. Први је довео апарат за дијализу из Лондона у Београд, као и апарат за акупунтуру.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Jugosloveni "dopingovani" čokoladom u venu, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]