Михаил Калињин

Из Википедије, слободне енциклопедије
МИХАИЛ КАЛИЊИН
Михаил Калињин 1920. године
Михаил Калињин 1920. године
Датум рођења 19. новембар 1875.
Место рођења Вјерхнаја Тројица, Твер,
Застава Русије Руска Империја
Датум смрти 3. јун 1946. (71 год.)
Место смрти Москва, Руска СФСР,
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Супруга Катарина Лорберг
Професија политички радник

Члан КПСС од 1898.
Учешће у ратовима Руска револуција 1905.
Октобарска револуција

Функција председник Президијума
Врховног совјета Совјетског Савеза
Мандат 30. децембар 192219. март 1946.
Претходник функција установљена
Наследник Николај Шверник
Одликовања
Херој социјалситичког рада
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе

Михаил Иванович Калињин (рус. Михаи́л Ива́нович Кали́нин; 19. новембар 18753. јун 1946) био је бољшевички револуционар, учесник Октобарске револуције и председник Руске СФСР, односно Совјетског Савеза од 1922. до 1946. године. Од 1926. године до смрти био је члан Политбироа СКП(б) и један од људи из најужег Стаљиновог круга.

Биографија[уреди]

Рођен је 19. новембра у селу Вјерхнаја Тројица у Тверској губернији. Основну школу завршио је у родном селу[1] и после тога се убрзо преселио у Санкт Петербург, где се 1895. запослио као металски радник. Године 1898, постао је члан Руске социјалдемократске радничке партије.[2] Током револуције 1905. године, радио је у Централном синдикату металских радника.[2] Од почетака је био припадник бољшевичке фракције под вођством Лењина унутар РСДРП.

Био је ухапшен 1916. због политичких активности, али је пуштен из затвора након Фебруарске револуције 1917. године. После тога се прикључио Петроградском совјету и сарађивао у издавању „Правде“. У јесен 1917. године, петроградска Дума га је изабрала за градоначелника Петрограда.[2] Године 1919, био је изабран за члана Централног комитета РКП(б).

Након смрти Свердлова, Калињин га је наследио на месту председника Сверуског централног извршног комитета, односно председника совјетске Русије. Калињин је остао на овој функцији све до краја Другог светског рата.

Након смрти Лењина 1924. године, Калињин се прикључио Стаљиновој фракцији унутар Партије.[2] Иако је био председник Президијума Совјетског Савеза, није имао превише утицаја у држави. За време чистки 1936—1938, није се превише излагао, јер је знао шта се дешава.

Калињин је отишао у пензију почетком 1946. године и исте године је умро у Москви. Испраћен је уза све државне почасти, а тело му је сахрањено у Кремаљској некрополи.

Још за живота, три града су добила име по њему: Твер, Корољов и Кенгисберг. Данас још само последњи носи име Калињинград.

Референце[уреди]

  1. ^ Branko Lazitch and Milorad M. Drachkovitch, Biographical Dictionary of the Comintern: New, Revised, and Expanded Edition. Stanford, CA: Hoover Institution Press, 1986; pp. 204-205.
  2. ^ а б в г Jackson, George; Devlin, Robert (eds.), Dictionary of the Russian Revolution. Westport, CT: Greenwood Press, 1989; pp. 295-296.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Михаил Калињин