Јуриј Андропов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јуриј Андропов

Јуриј Андропов 1974.
Јуриј Андропов 1974.

Биографија
Датум рођења 15. јун 1914.
Место рођења Нагитскоја (Руска Империја)
Датум смрти 9. фебруар 1984.
Место смрти Москва (СССР)
Држављанство Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Совјетски Савез
Политичка партија Комунистичка партија Совјетског Савеза
Мандат(и)
Генерални секретар КПСС
12. новембар 19829. фебруар 1984.
Претходник Леонид Брежњев
Наследник Константин Черњенко

Јуриј Владимирович Андропов (рус. Ю́рий Влади́мирович Андро́пов; Нагитскоја, 15. јун 1914Москва, 9. фебруар 1984) је био руски политичар, генерални секретар КПСС-а и лидер Совјетског Савеза од 1982—1984. то јест до смрти 16 месеци након избора.

Рани живот[уреди]

Андропов је био син железничког службеника и вероватно је рођен у Нагитскоји, Ставропољској губернији, царска Русија. Кратко се образовао у Рубинском техничком факултету, пре него што је ступио у Комсомол 1930. године. Постепено је дошао до чланства у пуној партији 1939. и био је први секретар Комсомола у совјеткој Карело-финској републици од 1940. до 1944. године. Током Другог светског рата, Андропов је узео учешћа у партизанским активностима. 1951. се преселио у Москву и ступио је у партијски секретаријат. 1954. године је постао совјетски амбасадор у Мађарској. Андропов је био један од одговорних за совјетску одлуку да се нападне Мађарска током Мађарске револуције 1956. године.

Успон[уреди]

Андропов се вратио у Москву на челу Одсека за везу са социјалистичким државама (1957- 1967.) и именован је у секретаријат Централног комитета 1962. наследивши Михајла Суслова, а 1967. је именован за шефа КГБ-а. 1973. Андропов је постао члан Политбироа, иако није дао оставку на чело КГБ-а до 1982. године.

Неколико дана након Брежњевљеве смрти (10. новембар 1982.), Андропов је изненађујуће именован за Генералног секретара испред Константина Черњенка. Он је био први шеф КГБ-а који је постао Генерални секретар. Његово именовање на Западу је примљено са страхом, због његове улоге у КГБ-у и Мађарској.

Андропов као премијер[уреди]

Током своје владавине, Андропов је покушавао да побољша економију и смањи корупцију. Такође је запамћен због своје антиалкохоличарске кампање и борбе да се повећа радна дисциплина. Обе кампање су спроводене типичним совјетским административним приступом и грубост је много подсећала на Стаљинову владавину.

У спољној политици је мало урадио - рат се наставио у Авганистану. Андроповљева владавина је такође обележена захлађењем односа са САД. Док је Андропов покренуо низ предлога који су укључивали смањење нуклеарних ракета средњег домета у Европи и састанак са америчким председником Роналдом Реганом, ови предлози су наишли на глуве уши Реганове и Тачеркине администрације. Напетости у Хладном рату су повећане обарањем јужнокорејског путничког авиона који је залутао на совјетску територију 1. септембра 1983. и америчким размештањем Першинг ракета у Европи. Совјетско-амерички преговоре о контроли нуклеарног оружја у Европи је прекинуо Совјетски Савез новембра 1983.

Један од његових најпознатијих чинова током свог кратког времена на челу Совјетског Савеза је било одговарање на писмо америчке девојчице Саманте Смит и њеним позивом у Совјетски Савез, што је довело до тога да Саманта постане врло познат борац за мир.

Андроповљево наследство[уреди]

Андропов је умро због отказивања бубрега 9. фебруара 1984, након неколико месеци неуспешног лечења, a наследио га је Константин Черњенко. Сахрањен је у Москви у некрополи код зида Кремља.

Андроповљево наследство је постало предмет многих дебата у Русији и другде, и међу ученицима и међу масовним медијима. Он остаје константан фокус телевизијских документараца, посебно око важних годишњица.

Упркос Андроповљевом чврстом ставу у Мађарској и бројним прогонствима и интригама за које је одговоран током свог дугог управљања КГБ, означен је од стране многих коментатора као хумани реформатор. Често се сматра је је започео постепеније и конструктивније реформе од Горбачова; највећа теме спекулације је да ли би Андропов реформисао СССР на начин који не би довео до распада Совјетског Савеза.

Спољашње везе[уреди]