Врховни совјет Совјетског Савеза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Врховни совјет Совјетског Савеза
Верховный Совет СССР
Врста
Време оснивања 1938.
Врста Дводомни систем
Домови Совјет националности и Совјет Савеза
Број посланика 542 (пред распуштање)
1500 (врхунац)
Избори
Последњи избори 4. март 1984. (последњи изравни избори)
Последњи избори 25. мај 1990. (први и последњи неизравни избори)
Место одржавања седница
Велика кремаљска палата, Московски кремљ

Врховни совјет Совјетског Савеза (рус. Верховный Совет СССР) био је највиши законодавни орган у Совјетском Савезу и једини који је могао да изгласа амандмане на устав. Врховни совјет је бирао Президијум, формирао Савет министара, Врховни суд и именовао генералног тужиоца СССР-а. Врховни совјет био је наследник Конгреса совјета и Централног извршног комитета Совјетског Савеза.

Структура[уреди]

Врховни совјет састојао се од два дома, оба с једнаким законодавним овлашћењима, чији су чланови бирани на четири године:[1]

  • Совјет Савеза, чији су чланови бирани на бази становништва односно један депутат на сваких 300.000 становника СССР-а.
  • Совјет националности, чији су чланови били заступници сопствених етничких група односно по 32 депутата из сваке конститутивне републике, 11 из сваке аутономне републике, 5 из сваке аутономне области и по један из сваког аутономног округа.

Према совјетским уставима из 1924, 1936. и 1977, Врховни совјет је имао влеику законодовану моћ, али је у стварности био само институција која је спроводила одлуке које би већ изгласала Комунистичка партија Совјетског Савеза. Тек је с применом перестројке и делимично слободним изборима 1989, Врховни совјет задобио веће овласти у држави.

Врховни совјет се након 1989. године састојао од 542 посланика (пре тога их је бројао до 1500). Заседања су такође била учесталија, у просеку од шест до осам месеци годишње.[2]

Председници Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза[уреди]

Председници Врховног совјета Совјетског Савеза[уреди]

Напомена:15. марта 1990. већина власти је пребачену у новоосновану канцеларију Председника Совјетског Савеза. Анатолиј Лукијанов је био изабран за председника Врховног совјета да би заменио Михаила Горбачова. Иако је задржао своје име, председник Врховног совјета је сада био председник парламента, а не шеф државе. Стварне извршне власти је задржао Михаил Горбачов.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Great Soviet Encyclopedia, 3rd edition, entry on "Верховный Совет СССР", available online here
  2. ^ Peter Lentini (1991) in: The Journal of Communist Studies, Vol. 7, No.1, pp. 69-94