Мичевац

Мичевац је стари град — тврђава смјештена на брежуљку на десној обали ријеке Требишњице на око 3 км узводно од Требиња, испод коте 325. На погодном мјесту за сагледавање шире околине тврђава је подигнута је из стратешких разлога ради заштите путне комуникације, Дринског (Босанског) пута који је из Дубровника преко Требиња ишао према источној Босни. Тврђава је облика заобљеног правоугаоника са пет главних кула које су окренуте према Требишњици. Куле су спојене зидинама мјестимично широким и до два метра. Приступ је са пута који води из Требиња у Никшић. Његова старост није позната. У близини су предисторијске градине које указују на континуитет насељености још од енеолита. Очувани су налази словенске керамике, предмети од жељеза, дубровачки новац, али и мајолика и стакло из Италије и Њемачке. Мичевац је припадао жупи Требиње, подручју (дистрикт) познатом по имену Побрђе. Мичевац припада Павловићима, а касније Косачама. Спомиње се у повељама за Стјепана Вукчића Косачу 1444. (Biseuatts Vtribigno, castello con lo contato), 1448. (castrum Mischewetz) и 1454 (civitate Micenaz cum pertinentiis suis). Мичевац је освојен од Османлија 1466.^[1] Испод тврђаве је било развијено подграђе — Подмичевац, на локалитету Варошиште. Ту је била царина Косача која се спомиње од 1436. Подмичевац је имао градског кнеза. То је 1456. био Радослав Дуп^[2] Подмичевац је споменут 1460. године.^[3]

Комисија за очување националних споменика, на сједници одржаној 4-8. марта 2003. године, донијело је Одлуку да се Градитељска се цјелина — средњовјековни град Мичевац у Требињу прогласи националним спомеником Босне и Херцеговине.^[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Туристичка организација Требиње

Референце[уреди | уреди извор]

^ Михаило Динић, Земље херцега Светога Саве, Глас САНУ 182, Београд 1940, 179-180; Хамдија Крешевљаковић-Хамдија Капиџић, Стари херцеговачки градови, Наше старине 2, Сарајево 1954, 17-18; Марко Вего, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Свјетлост, Сарајево 1957, 74; Ђорђе Одавић, Мичевац 1, Горица, Требиње, Археолошки лексикон БиХ, Том ИИИ, Земаљскимузеј, Сарајево 1988, 187; Ђуро Тошић, Требињска област у средњем вијеку, САНУ, Историјски институт, Београд 1998, 40-41, 46; Синиша Мишић, Мичевац, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља — према писаним изворима — , Завод за уџбенике, Београд 2010, 180-181.
^ „Choiadin Pribigarouich ... fa lamento sopra Radosau Dup chonte di Mizeuaz, dizendo vegnando per lo paese de cherzech chon li animali per menarli a Raguxa e chixi vegnando Soto Mizeuaz pagni la doana e chuxi la sopraschrito Radosau Dup me tolse per forza chastroni tre zaschuno de vagluto de yperperi 20. Guarenti Radogna doaner de chonte Pauao Marchouich e li sui famegli e Radosau Glubixich Raguxeo e Vuchosau Chuchorinich pifar Raguxeo” (14. decembar 1456. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Lamenta de foris, Knjiga: XXXI, Folija: 97 verso; Desanka Kovačević-Kojić, O knezovima u gradskim naseljima srednjovjekovne Bosne, Radovi Filozofskog fakulteta 6, Sarajevo 1971, 333-345.
^ „Ego Ziuan Radossalich de sub Mizeuaz confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me dare et soluere Braio Grubanouich yperperos decem his modis et terminis, videlicet, tertiam partem ad festum sancti Petri proxime futuros et residium hinc ad unum annum cum dimidio proxime futuros. Sub pena etc. Renuntiando etc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra” (5. februar 1460. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija — Debita Notariae, Svezak — XXXXIV, Folija — 30 verso
^ Средњовјековни град Мичевац — градитељска цјелина. Национални споменик налази се на к.ч. бр. 752/15 к.о. Горица, општина Требиње, Република Српска, Босна и Херцеговина, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)

Литература[уреди | уреди извор]

Михаило Динић, Земље херцега Светога Саве, Глас САНУ 182, Београд 1940.
Хамдија Крешевљаковић-Хамдија Капиџић, Стари херцеговачки градови, Наше старине 2, Сарајево 1954.
Марко Вего, Градска насеља средњевјековне босанске државе, Свјетлост, Сарајево 1957.
Десанка Ковачевић-Којић, О кнезовима у градским насељима средњовјековне Босне, Радови Филозофског факултета 6, Сарајево 1971, 333-345.
Ђорђе Одавић, Мичевац 1, Горица, Требиње, Археолошки лексикон БиХ, Том ИИИ, Земаљски музеј, Сарајево 1988, 187.
Синиша Мишић, Мичевац, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља — према писаним изворима — , Завод за уџбенике, Београд 2010, 180-181.
Средњовјековни град Мичевац — градитељска цјелина, [2]
Средњовјековни Мичевац, [3]
Стари град Мичевац код Требиња, [4]
Мичевац благо крије, [5]

[1] Михаило Динић, Земље херцега Светога Саве, Глас САНУ 182, Београд 1940, 179-180; Хамдија Крешевљаковић-Хамдија Капиџић, Стари херцеговачки градови, Наше старине 2, Сарајево 1954, 17-18; Марко Вего, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Свјетлост, Сарајево 1957, 74; Ђорђе Одавић, Мичевац 1, Горица, Требиње, Археолошки лексикон БиХ, Том ИИИ, Земаљскимузеј, Сарајево 1988, 187; Ђуро Тошић, Требињска област у средњем вијеку, САНУ, Историјски институт, Београд 1998, 40-41, 46; Синиша Мишић, Мичевац, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља — према писаним изворима — , Завод за уџбенике, Београд 2010, 180-181.

[2] „Choiadin Pribigarouich ... fa lamento sopra Radosau Dup chonte di Mizeuaz, dizendo vegnando per lo paese de cherzech chon li animali per menarli a Raguxa e chixi vegnando Soto Mizeuaz pagni la doana e chuxi la sopraschrito Radosau Dup me tolse per forza chastroni tre zaschuno de vagluto de yperperi 20. Guarenti Radogna doaner de chonte Pauao Marchouich e li sui famegli e Radosau Glubixich Raguxeo e Vuchosau Chuchorinich pifar Raguxeo” (14. decembar 1456. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Lamenta de foris, Knjiga: XXXI, Folija: 97 verso; Desanka Kovačević-Kojić, O knezovima u gradskim naseljima srednjovjekovne Bosne, Radovi Filozofskog fakulteta 6, Sarajevo 1971, 333-345.

[3] „Ego Ziuan Radossalich de sub Mizeuaz confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me dare et soluere Braio Grubanouich yperperos decem his modis et terminis, videlicet, tertiam partem ad festum sancti Petri proxime futuros et residium hinc ad unum annum cum dimidio proxime futuros. Sub pena etc. Renuntiando etc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra” (5. februar 1460. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija — Debita Notariae, Svezak — XXXXIV, Folija — 30 verso

[4] Средњовјековни град Мичевац — градитељска цјелина. Национални споменик налази се на к.ч. бр. 752/15 к.о. Горица, општина Требиње, Република Српска, Босна и Херцеговина, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)

[1]

[2]

[3]

[4]