Миша Ракоција
Миша Ракоција | |
|---|---|
| Пуно име | Миша Ракоција |
| Датум рођења | 10. јун 1957. |
| Место рођења | Ниш, ФНРЈ |
Миша Ракоција (Ниш, 10. јун 1957) српски је историчар уметности и археолог.[1] Специјалност му је средњовековна уметност, посебно рано хришћанство.
Биографија[уреди | уреди извор]
Основне студије Миша Ракоција завршио је 1982. године на Филозофском факултету Универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скољу, на групи за Историју уметности са археологијом. На истом факултету похађао је посдипломске студије и магистрирао 2008. године, на групи за античку археологију, са темом „Ранохришћански споменици Ниша од IV до VII века“. Докторирао 2010. године на групи за историју уметности, са тезом „Византијске цркве Ниша од XI до XVII века“.
Од 1986. до 2020. године радио је у Заводу за заштиту споменика културе у Нишу као конзерватор.[2]
Од 1998. до 2001. године био је асистент на Факултету уметности Универзитета у Нишу.
Од 2014. године предаје на Универзитету Метрополитан, центар у Нишу, до 2017. као асистент, а од 2018. као доцент. Предаје на основним студијским програмима: Историја дизајна, Историја уметности старог и средњег века, Историја уметности новог доба, Историја модерне и савремене уметности.
Учествовао је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству (Беч, Београд, Сремска Митровица, Будимпешта, Скопље, Струмица, Пловдив, Софија, Зајечар, Солун, Јамбол).
Члан је Друштва историчара уметности Србије, Друштва конзерватора Србије и Друштва за промоцију хришћанске археологије Аустрије при Аустријској академји наука и уметности у Бечу (Verein zur förderung der christlichen archäologie Österreichs, Wien) .[3]
Специјалност[уреди | уреди извор]
Миша Ракоција специјализовао се за средњовековну уметност, српску и византијску, посебно за рано хришћанство, као и поствизантијску архитектуру и зидно сликарство, са посебним усмерењем на историју дизајна кроз векове. Бави се документовањем, проучавањем, заштитом и ревитализацијом црквеног сликарства и архитектуре. Руководи и учествује на археолошким ископавањима, истраживачким и конзерваторско-рестаураторским радовима. Посебно изучава историјско-уметничку прошлост града Ниша, јужне и источне Србије од ранохришћанског и поствизантијског периода до краја 19. века, са посебним освртом на сликарство и архитектуру.[3]
Библиографија[уреди | уреди извор]
Поред бројних чланака у стручним часописима, приказа, критика, коментара и предговора за каталоге, Миша Ракоција објавио је и више књига - монографија:
- Саборна црква у Нишу (Ниш : Епархија нишка, 2019),[4]
- Константинов град - старохришћански Ниш (Ниш : Графика Галеб, 2013),[5]
- Манастири и цркве јужне и источне Србије (Ниш : Завод за заштиту споменика културе Ниш, 2013),[6]
- Манастир свете Богородице у Сићевачкој клисури (Ниш : Просвета, 2007),[7]
- Културна ризница Ниша (Ниш : Просвета, 2001),[8]
- Манастир светог Оца Прохора Пчињског (Врање : Фонд свети Прохор Пчињски, 1997),[9]
- Манастири и цркве града Ниша (Ниш : Просвета, Завод за заштиту споменика културе, 1998),[10]
- Славни град Ниш - на крстопутини векова (Ниш : Градина, 1997).[11]
Електронска издања[уреди | уреди извор]
- Манастири и цркве Ниша (мултимедијални компакт диск, Ниш : Универзитет у Нишу, Студенски културни центар Ниш, 1999),
- Зборника радова Ниш и Византија (Електронска верзија на 10 компакт дискова, Ниш : Универзитет у Нишу, Град Ниш, НКЦ, 2002 – 2015).[12]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Награда „Иницијал“ на сајму књига у Нишу за монографију и компакт диск „Манастири и цркве града Ниша“ (1999),
- Грамата захвалности патријарха Иринеја за истраживање, обнову и изградњу храма Св. Ђорђа у Каменици (2005),
- Признања на 10. Светосавском сајму књига у Нишу 2014. године, за књигу „Константинов град - старохришћански Ниш“ и за посебно издање зборника радова са међународног симпозијума византолога „Ниш и Византија“, под именом „Ниш и хришћанско наслеђе“, а због посебних заслуга за афирмацију и неговање традиције и баштине Ниша
- Признање у категорији „публикације из области архитектуре“ на 6. Тријеналу архитектуре у Нишу 2015. године за књигу „Константинов град старохришћански Ниш“.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „O niškoj umetnosti od Konstantina do Slovena”. Južne vesti. 15. 3. 2013. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Др Миша Ракоција”. Званични веб-сајт. Завод за заштиту споменика културе Ниш. Архивирано из оригинала 16. 01. 2022. г. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ а б в „др МИША РАКОЦИЈА - Доцент” (PDF). Званични веб-сајт. Универзитету Метрополитан. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „М. Ракоција, Саборна црква у Нишу, Ниш 2019”. Academia. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „The Constantine's City - Ancient Christian Niš”. Academia. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „M. Rakocija, Manastiri i crkvu južne i istočne Srbije, Niš 2013 Miša Rakocija”. Academia. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ Ракоција, Миша (2007). МАНАСТИР СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СИЋЕВАЧКОЈ КЛИСУРИ (PDF). Ниш: Просвета. ISBN 978-86-905985-1-9. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Културна ризница Ниша”. COBISS - електронски каталог. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 16. 01. 2022. г. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Manastir Sv. oca Prohora Pčinskog”. Academia. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Манастири и цркве града Ниша”. COBISS - електронски каталог. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 16. 01. 2022. г. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Славни град Ниш : на крстопутини векова : чланци и студије”. COBISS - електронски каталог. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 18. 01. 2022. г. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Miša Rakocija”. Naučne publikacije akademskog osoblja Naučne publikacije i umetničke reference akademskog osoblja. Univerzitet u Nišu. Приступљено 16. 1. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Miša rakocija - objavljeni radovi”. Academia. Приступљено 16. 1. 2022.
- Ракоција, Миша. „Извештај са релизованог међународног симпозијума византолога ДВАДЕСЕТ ГОДИНА МЕЂУНАРОДНОГ СИМПОЗИЈУМА ВИЗАНТОЛОГА НИШ И ВИЗАНТИЈА XX "У спомен Његове Светости Патријарха Српског Иринеја"”. nisandbyzantium.org.rs. 20. СИМПОЗИЈУМ "У спомен Његове Светости Патријарха Српског Иринеја". Приступљено 16. 1. 2022.
- „Чланци Мише Ракоције у Нишким вестима”. Нишке вести. Приступљено 16. 1. 2022.
- „DR MIŠA RAKOCIJA – Patrijarh je bio blag i miran čovek iz naroda i narod ga je voleo”. Niške vesti. 21. 11. 2020. Приступљено 16. 1. 2022.
- „Dr miša rakocija na beogradskom sajmu knjiga predstavio izavaštvo grada niša svojim knjigama”. kompy.info. 25. 3. 2019. Приступљено 16. 1. 2022.