Зајечар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Зајечар
Центар Зајечара
(Грб)	(Застава)
Основни подаци
Званични назив:	Зајечар
Површина:	59 km²
Популација (2002) - ужа градска област: - шира градска област: - густина:	39.491 65.969 ст./km² (шира зона/општина)
Надморска висина:	137 m
Часовна зона:	UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST)
Дан града:
Градови побратими:
Положај
Покрајина:	Централна Србија
Управни округ:	Зајечарски
Општина:	Зајечар
Географске координате:	43° 54′ 15′′ с.г.ш. 22° 17′ 05′′ и.г.д.
Зајечар Зајечар на карти Србије
Ознаке града
Ауто ознака:	ZA
Позивни број:	019
Поштански број:	19000
Политика
Градоначелник:	Бошко Ничић (Покрет живим за Крајину)
Владајуће странке:	Покрет живим за крајину, Социјалистичка партија србије, Г17+
Последњи избори:	11.05.2008.
Званична адреса града Зајечара
Адреса:	19000 Зајечар
Телефон:	(019)
Факс:
Интернет страна:	www.zajecar.info
Електронска пошта:

Координате: 43° 54′ 15′′ СГ Ш, 22° 17′ 05′′ ИГ Д

Зајечар је градско насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 39491 становника (према попису из 1991. било је 39625 становника). Седиште више основних и средњих школа као и више школе за Менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечар је и надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 40 година. У граду данас живи преко 50000 становника.

[уреди] Географија

Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црни Тимок и Бели Тимок сливају у реку Велики Тимок. Сама котлина се налази између два планинска лука карпатског и балканског. Град је изграђен на раскрсници магистралних путева:

Параћин - Зајечар - Кула према Бугарској граници и Видину,
Параћин - Зајечар - Неготин - Кладово ка румунској граници
Параћин - Зајечар - Књажевац - Ниш
Неготин - Зајечар - Књажевац - Ниш.

[уреди] Историја

Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818.год., када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара. Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI - XVIII века има мало података о насељу. 1806.год. створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. 1833.год. овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, Felix Romuliana (Гамзиград), која је призната kao светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а.

Чесма

[уреди] Религија

Зајечар је седиште Епархије Тимочке Српске православне цркве, која се простире на целокупној територији Зајечарског и Борског округа, на челу Епархије је Његово Преосвештенство Епископ Тимочки Г. Г. Јустин. Град има саборни храм посвећен Рождества Пресвете Богородице, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима кнез Милош Обреновић је одлучио да се оснује нова тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква, градња је почела у пролеће 1834.год. а завршена октобра месеца исте године. Данас је у изградњи нови храм у насељу Котлујевац. У општини у атару села Селачка постоји Манастир Суводол, као и Манастир Светог Петра и Павла у Грлишту.

[уреди] Знамените личности

Галерије, цар из доба позног Римског царства, умро и сахрањен у близини Зајечара (Гамзиград).
Вељко Петровић, познатији као хајдук Вељко, устанички вођа, један од најславнијих војвода из Првог српског устанка.
Адам Богосављевић, борац за социјалну правду, демократију и сељачка права један од оснивача народњачког радикализма у Србији.
Светозар Марковић, радикални социјалиста истакнути агент - кореспондент прве Интернационале за Србију, оснивач радикалног социјалистичког покрета у Србији.
Никола Пашић, најзначајнији српски нововековни политичар, државник, председник владе, оснивач и вођа Народне радикалне странеке Србије.
Ђорђе Генчић, индустријалац, министар унутрашњих дела у време Александра Обреновића.
Генерал Никола Цоловић, прослављени командант Коњичке дивизије у Првом светском рату.
Маринко Станојевић, научни радник, бавио се етнолошким и антропогеографским испитивањима Тимочке Крајине.
Зоран Радмиловић, бард српске глумачке сцене.
Мирко Цветковић, економиста, Председник Владе Републике Србије.
Петар Пауновић, лекар, новинар, винар.

[уреди] Међународна сарадња

Видин, Бугарска
Калафат, Румунија

[уреди] Демографија

У насељу Зајечар живи 32337 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,3 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 13733 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88. Према незваничним подацима, у граду данас живи преко 53000 становника, и представља, као такав, највећи град у Тимочкој крајини. У делу града који се назива Котлујевац, живи преко 20000 становника и највећи (по броју становника) је део Зајечара.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	11861	^[1]
1953.	14489
1961.	18690
1971.	27599
1981.	36958
1991.	39625	39219
2002.	40700	39491

Етнички састав према попису из 2002.^[2]

Срби	37.500	94,95%
Роми	233	0,59%
Југословени	219	0,55%
Власи	159	0,40%
Црногорци	131	0,33%
Македонци	111	0,28%
Бугари	84	0,21%
Хрвати	80	0,20%
Албанци	34	0,08%
Румуни	19	0,04%
Словенци	18	0,04%
Мађари	17	0,04%
Муслимани	16	0,04%
Горанци	10	0,02%
Бошњаци	8	0,02%
Словаци	5	0,01%
Немци	4	0,01%
Чеси	3	0,00%
Украјинци	3	0,00%
Руси	2	0,00%
непознато	267	0,67%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	154	135
80+	290	432
75-79	460	723
70-74	723	953
65-69	936	1086
60-64	1042	1121
55-59	1163	1150
50-54	1804	1917
45-49	1697	1808
40-44	1437	1604
35-39	1234	1293
30-34	1280	1328
25-29	1320	1404
20-24	1414	1318
15-19	1296	1287
10-14	1075	1076
5-9	976	956
0-4	832	767
просек	39.3	41.1

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	4261	4913	6118	9119	11955	12666	13733

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	2512	3569	3157	2938	921	498	100	27	7	4	2.88

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	16250	4437	10416	669	685	43
Женски	17559	3452	10485	2388	1193	41

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7919	231	1	249	2176	232	595	842	186	867
Женски	6360	129	1	61	1526	96	159	1049	224	206
Оба	14279	360	2	310	3702	328	754	1891	410	1073
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	111	156	654	186	444	289	-	-	700
Женски	197	155	374	514	1117	202	-	1	349
Оба	308	311	1028	700	1561	491	-	1	1049

[уреди] Референце

^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7