Зајечар

Град Зајечар
Центар Зајечара
Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Централна Србија
Округ	Зајечарски округ
Становништво
Становништво	39.491/40.700
Агломерација	65.969/69.000
Положај
Координате	43°54′15″N 22°17′05″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	137 m
Површина	97 km²
Град Зајечар Град Зајечар на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Бошко Ничић (Покрет живим за Крајину)
Поштански код	19000
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA
Веб-страна	www.zajecar.info

Зајечар је градско насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 39491 становника (према попису из 1991. било је 39625 становника). Седиште више основних и средњих школа као и Више школе за менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечар је и надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 40 година и по фестивалу Залет посвећеном савременој уметности који се одржава од 2005. године. У граду данас живи преко 50000 становника.

Географија

Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црни Тимок и Бели Тимок сливају у реку Велики Тимок. Сама котлина се налази између два планинска лука карпатског и балканског. Град је изграђен на раскрсници магистралних путева:

• Параћин - Зајечар - Кула према Бугарској граници и Видину,
• Параћин - Зајечар - Неготин - Кладово ка румунској граници
• Параћин - Зајечар - Књажевац - Ниш
• Неготин - Зајечар - Књажевац - Ниш.

Градске четврти и приградска насеља

Хотел Србија у Зајечару

• Котлујевац је једна од градских општина Зајечара и има око 20000 становника. Чине је неколико урбаних градских четтврти, као што су:Кључ 1,2,3 и 4, затим Живинарник, Бели Брег, Звезданска кривина.
• Краљевица, Влачић, Насеље Сунце, Селиште, Вишњар, Тимок, Влашка мала, Муљак, Пишура, Гњилак, Пазариште, Грљан, Велики Извор, Звездан, Церак, Пиково имање, Окоруша, Лубничко брдо, Шљиварско брдо.

Историја

Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818. године, када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара. Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI - XVIII века има мало података о насељу. 1806. године створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. 1833. године овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, Felix Romuliana (Гамзиград), која је призната као светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а.

Чесма

Религија

Зајечар је седиште Епархије Тимочке Српске православне цркве, која се простире на целокупној територији Зајечарског и Борског округа, на челу Епархије је Његово Преосвештенство Епископ Тимочки Г. Г. Јустин. Град има саборни храм посвећен Рождества Пресвете Богородице, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима кнез Милош Обреновић је одлучио да се оснује нова тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква, градња је почела у пролеће 1834. године а завршена октобра месеца исте године. Данас је у изградњи нови храм у насељу Котлујевац. У општини у атару села Селачка постоји Манастир Суводол, као и Манастир Светог Петра и Павла у Грлишту.

Знамените личности

• Галерије, цар из доба позног Римског царства, умро и сахрањен у близини Зајечара (Гамзиград).
• Вељко Петровић, познатији као хајдук Вељко, устанички вођа, један од најславнијих војвода из Првог српског устанка.
• Адам Богосављевић, борац за социјалну правду, демократију и сељачка права један од оснивача народњачког радикализма у Србији.
• Светозар Марковић, радикални социјалиста истакнути агент - кореспондент прве Интернационале за Србију, оснивач радикалног социјалистичког покрета у Србији.
• Никола Пашић, најзначајнији српски нововековни политичар, државник, председник владе, оснивач и вођа Народне радикалне странеке Србије.
• Ђорђе Генчић, индустријалац, министар унутрашњих дела у време Александра Обреновића.
• Генерал Никола Цоловић, прослављени командант Коњичке дивизије у Првом светском рату.
• Маринко Станојевић, научни радник, бавио се етнолошким и антропогеографским испитивањима Тимочке Крајине.
• Зоран Радмиловић, бард српске глумачке сцене.
• Мирко Цветковић, економиста, Председник Владе Републике Србије.
• Петар Пауновић, лекар, новинар, винар.

Међународна сарадња

• Видин, Бугарска
• Калафат, Румунија

Демографија

У насељу Зајечар живи 32337 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,3 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 13733 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88. Према незваничним подацима, у граду данас живи преко 53000 становника, и представља, као такав, највећи град у Тимочкој крајини. У делу града који се назива Котлујевац, живи преко 20000 становника и највећи (по броју становника) је део Зајечара.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 11861 1953. 14489 1961. 18690 1971. 27599 1981. 36958 1991. 39625 39219 2002. 40700 39491

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			37.500	94,95%
Роми			233	0,59%
Југословени			219	0,55%
Власи			159	0,40%
Црногорци			131	0,33%
Македонци			111	0,28%
Бугари			84	0,21%
Хрвати			80	0,20%
Албанци			34	0,08%
Румуни			19	0,04%
Словенци			18	0,04%
Мађари			17	0,04%
Муслимани			16	0,04%
Горанци			10	0,02%
Бошњаци			8	0,02%
Словаци			5	0,01%
Немци			4	0,01%
Чеси			3	0,00%
Украјинци			3	0,00%
Руси			2	0,00%
непознато			267	0,67%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	154			135
80+	290			432
75-79	460			723
70-74	723			953
65-69	936			1086
60-64	1042			1121
55-59	1163			1150
50-54	1804			1917
45-49	1697			1808
40-44	1437			1604
35-39	1234			1293
30-34	1280			1328
25-29	1320			1404
20-24	1414			1318
15-19	1296			1287
10-14	1075			1076
5-9	976			956
0-4	832			767
просек	39.3			41.1

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 4261 4913 6118 9119 11955 12666 13733

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 2512 3569 3157 2938 921 498 100 27 7 4 2.88

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	16250	4437	10416	669	685	43
Женски	17559	3452	10485	2388	1193	41

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7919	231	1	249	2176	232	595	842	186	867
Женски	6360	129	1	61	1526	96	159	1049	224	206
Оба	14279	360	2	310	3702	328	754	1891	410	1073
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	111	156	654	186	444	289	-	-	700
Женски	197	155	374	514	1117	202	-	1	349
Оба	308	311	1028	700	1561	491	-	1	1049

Галерија

• 

  Православна црква у Зајечару

• 

  Католичка црква у Зајечару

• 

  Споменик у Зајечару

• 

  Поплаве у Зајечару 2010

• 

  Поплаве у Зајечару 2010

• 

  Поплаве у Зајечару 2010

• 

  Поплаве у Зајечару 2010

• 

  Поплаве у Зајечару 2010

Залет

Залет је фестивал савремене уметности који се сваке године, почевши од 2005. године. одржава током лета. Залет је настао из потребе да се иницирају, организују и одржавају културна догађања, афирмишу ствараоци и да се посредује у преношењу разнородних уметничких израза и тенденција.

Гитаријада

Гитаријада је летњи музички фестивал, оријентисан првенствено на рок музику, који се одржава једном годишње. Програм фестивала се састоји из такмичења демо бендова и ревијалних наступа познатијих група. Организатори Гитаријаде тврде да је она највећи фестивал младих и неафирмисаних бендова у југоисточној Европи.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Онлајн удружење Зајечараца - www.zajecarci.com
• Европски Зајечар
• www.zalet.org
• http://www.freewebs.com/okzajecar/index.html
• http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Zajecar