Зајечар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Град Зајечар

Zajecar centar.jpg
Центар Зајечара

Грб Зајечара
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Централна Србија
Округ Зајечарски округ
Становништво
Становништво 38.165
Агломерација 59.461
Географске карактеристике
Координате 43°54′15″N 22°17′05″E / 43.904167, 22.284722
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 137 м
Површина 97 км²
Град Зајечар на мапи Србије
{{{alt}}}
Град Зајечар
Град Зајечар на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Велимир Огњеновић (Српска напредна странка)
Поштански код 19000
Позивни број 019
Регистарска ознака ZA
Веб-страна www.zajecar.info


Координате: 43° 54′ 15" СГШ, 22° 17′ 05" ИГД
Зајечар је град у Зајечарском округу. Административни је центар Тимочке Крајине и уједно највећи град Источне Србије[тражи се извор од 12. 2012.]. Према попису из 2011. било је 38.165 становника (према попису из 2002. било је 39.625 становника). У овом попису је у урбано градско насеље први пут урачунато више приграских насеља која гравитирају ка насељу Зајечар. То су Грљан, Звездан и Велики Извор. Рачунајући и становнике на привременом раду у иностранству, број становника у Зајечару прелази 63.000. Седиште је више основних и средњих школа као и Више школе за менаџмент и првог основаног приватног факултету у Србији Факултета за менаџмент Мегатренд универзитета. Зајечар је и надалеко познат по музичком рок фестивалу Гитаријади која траје пуних 45 година и по фестивалу Залет посвећеном савременој уметности који се одржава од 2005. године.

Овде се налази Историјски архив "Тимочка крајина" Зајечар и Зајечарска пивара.

Географија[уреди]

Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црни Тимок и Бели Тимок сливају у реку Велики Тимок. Сама котлина се налази између два планинска лука карпатског и балканског. Град је изграђен на раскрсници магистралних путева:

Градске четврти и приградска насеља[уреди]

Хотел Србија у Зајечару
  • Котлујевац је једна од градских општина Зајечара и има око 18.000 становника. Чине је неколико урбаних градских четтврти, као што су:Кључ 1,2,3 и 4, затим Живинарник, Бели Брег, Звезданска кривина.
  • Краљевица, Влачић, Насеље Сунце, Селиште, Вишњар, Тимок, Влашка мала, Муљак, Пишура, Гњилак, Пазариште, Грљан, Велики Извор, Звездан, Церак, Пиково имање, Окоруша, Лубничко брдо, Шљиварско брдо.

Историја[уреди]

Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818. године, када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара. Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI - XVIII века има мало података о насељу. 1806. године створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак и после низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен. Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. 1833. године овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, Felix Romuliana (Гамзиград), која је призната као светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а.

Чесма

Религија[уреди]

Зајечар је седиште Епархије Тимочке Српске православне цркве, која се простире на целокупној територији Зајечарског и Борског округа, на челу Епархије је Његово Преосвештенство Епископ Тимочки Г. Г. Јустин. Град има саборни храм посвећен Рождества Пресвете Богородице, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима кнез Милош Обреновић је одлучио да се оснује нова тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква, градња је почела у пролеће 1834. године а завршена октобра месеца исте године. Данас је у изградњи нови храм у насељу Котлујевац. У атару насеља Селачка постоји Манастир Суводол, као и Манастир Светог Петра и Павла у Грлишту.

Залет[уреди]

Залет је фестивал савремене уметности који се сваке године, почевши од 2005. године. одржава током лета. Залет је настао из потребе да се иницирају, организују и одржавају културна догађања, афирмишу ствараоци и да се посредује у преношењу разнородних уметничких израза и тенденција.

Гитаријада[уреди]

Гитаријада је летњи музички фестивал, оријентисан првенствено на рок музику, који се одржава једном годишње. Програм фестивала се састоји из такмичења демо бендова и ревијалних наступа познатијих група. Организатори Гитаријаде тврде да је она највећи фестивал младих и неафирмисаних бендова у југоисточној Европи.

Међународна сарадња[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Зајечар живи 32337 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,3 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 13733 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 11861 [1]
1953. 14489
1961. 18690
1971. 27599
1981. 36958
1991. 39219 39625
2002. 40700 39491
2011. 43860 46504
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
37.500 94,95%
Роми
  
233 0,59%
Југословени
  
219 0,55%
Власи
  
159 0,40%
Црногорци
  
131 0,33%
Македонци
  
111 0,28%
Бугари
  
84 0,21%
Хрвати
  
80 0,20%
Албанци
  
34 0,08%
Румуни
  
19 0,04%
Словенци
  
18 0,04%
Мађари
  
17 0,04%
Муслимани
  
16 0,04%
Горанци
  
10 0,02%
Бошњаци
  
8 0,02%
Словаци
  
5 0,01%
Немци
  
4 0,01%
Чеси
  
3 0,00%
Украјинци
  
3 0,00%
Руси
  
2 0,00%
непознато
  
267 0,67%


Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Железничка станица у Зајечару

Знамените личности[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :